• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Verom su Mojsija, kad se rodio, njegovi roditelji krili tri meseca jer su videli da je dete milo i nisu se uplašili kraljeve naredbe. Verom je Mojsije, kad je odrastao, odbio da ga zovu sinom faraonove kćeri. Radije je izabrao da zajedno s Božijim narodom bude zlostavljan nego da nakratko uživa u grehu. Nemilost u koju je pao radi Hrista smatrao je većim bogatstvom od egipatskog blaga jer je svoj pogled upro u nagradu. Verom je otišao iz Egipta ne plašeći se kraljevog besa jer se čvrsto držao Nevidljivoga kao da ga gleda. Verom je proslavio Pashu i izvršio škropljenje krvlju da Onaj koji ubija prvorođene ne dotakne nijednog od Izraelovih. Verom su, kao po suvoj zemlji, prešli Crveno more; a kad su Egipćani to pokušali, podavili su se." (Jev. 11:23-29 SSP)

Pisac Poslanice Jevrejima 11. posvetio je više stihova u svom "muzeju vere" čoveku po imenu Mojsije. On te reči nije pisao da bi nas obeshrabrio, razočarao, niti da bi prečku postavio tako visoko da bismo morali samo da uzdahnemo i kažemo: "Ah, kakve svrhe ovo ima? Nikada ne bih mogao postići da živim kao taj čovek." Naprotiv, te reči zapisane su na svetim stranicama da bi popunile naše akumulatore vere i ispunile nas svežom rešenošću da svoj život uložimo u projekat pod nazivom "večnost".

- Mojsije je odbio da dovede u pitanje svoje predanje Bogu; to možemo i mi.

- Mojsije je svesno napustio sve što mu je bilo poznato, idući za Božjim pozivom; to možemo i mi.

- Po Božjoj zapovesti, Mojsije je učinio nešto što je bilo neuobičajeno, oglušujući se o podsmevače, kritičare i "neverne Tome". Upravo to možemo i mi!

Mojsijev život je jednostavna putna mapa za ljude baš kao što smo mi - za obične, svakodnevne ljude, i mlade i stare, samce i oženjene i udate, penzionere i omladinu.

Uputstva koja uzimamo iz te karte mogu nam pomoći kada dođemo na tri presudna raskršća u životu.

1. Da bismo stekli moć rasuđivanja neophodnu da odbacimo ono što je grešno, vera mora da natkrili moja osećanja. Moja osećanja mi kažu: "Beži!" Vera kaže: "Zaustavi se." Osećanja mi kažu: "Probaj to!" Vera kaže: "Drži se dalje od toga." Osećanja mi kažu: "Predaj se. Ubaci peškir u ring." Vera kaže: "Drži se!"

Živimo u dobu osećanja. "Što god želiš, učini." Jedna nagrađena pesma pre više decenija izrazila je to shvatanje sledećim rečima: "Ne može biti da ne valja, kad osećaš kako je dobro..." O, još kako može! Vera kaže: "Drži se. Stigao si na raskrsnicu. Ako kreneš na taj put, investiraćeš u pogrešan način života. Zaustavi se. Napravi korak unazad. Ponovo pogledaj." Možda se sada baš tu nalaziš. U dosadašnjem životu doneo si neke loše odluke. Ako je tako, vreme je da napraviš korak unazad. Vreme je da se vratiš tačno do mesta gde si u činio pogrešno skretanje. Za to su potrebni razbor i hrabrost, ali, možeš ti to. Bog će ti dati snagu.

2. Da bismo postigli rešenost neophodnu je da napustimo sve što nam je poznato; vera će biti temelj naše sigurnosti. Ako je vera naša sigurnost, možemo se slobodno spakovati i otputovati u Španiju, ako Bog od nas zatraži da to učinimo. Ili u Sibir, iz istog razloga. Mogao bih navesti na desetine bračnih parova, a i samaca, koji su učinili takvu vrstu koraka. Njihova vera postala je njihova sigurnost. Njihovo druženje s Bogom je čvrsta stena pod njihovim nogama, a ne onaj sigurni i poznati pod njihovog doma. Sećate li se reči autora Kori ten Bum? "Naučila sam da skupocene stvari ne stiskam u ruci, jer je bolno kada mi Bog nasilno otvori prste i oduzme ih od mene." Ne stiskajte svoju imovinu, pa ni svoju decu. Jedan stih neke pesme to lepo kaže:

"Pusti svoje sinove, neka nose vest slavnu,
Pusti svoje bogatstvo, da budu brži;
Izlij svoju dušu u molitvi pobede,
Jer što god izdaš, Isus će ti platiti." (Corrie Ten Boom)

Podižeš li svoju decu da bi ih sačuvao, ili da bi ih dao? Ponekad su najveće bitke koje moraju da vode naša deca, prilikom donošenja odluke da idu da rade kao misionari, bitke zbog roditelja koji ne bi da ih puste. Pustite ih! Kakvog li veličanstvenog ulaganja! Ako želiš da stekneš rešenost o napuštanju svega što ti je poznato, moraš svoju veru učiniti svojom sigurnošću.

3. Da bismo postigli disciplinu neophodnu da radimo ono što je neuobičajeno; naša vera mora da ućutka kritičare. Veruj mi da je to tako. Kritičara će svakako biti. U to budi siguran. Disciplina će biti neophodnost da bismo krenuli na put i živeli okruženi podsmevanjem, nipodaštavajućim komentarima, neizbežnim nagađanjima i naslućivanjima. Neophodna ti je određena vrsta discipline da bi kazao: "Gospode Bože, Ti si taj koji si me postavio na ovaj put i sve dok Ti ne kažeš suprotno, to će biti moj pravac kretanja. Moji kritičari su sve glasniji, sve brojniji i sve bliži. Utišaj ih. Ili, ako to ne učiniš, bar mi začepi uši da ne čujem." Elton Trublad odlično je rekao: "Vera nije verovanje bez dokaza, nego poverenje bez rezervi." Mi rado mislimo o sebi kao o ljudima vere. A ipak, kvalitet pa i ispravnost naše vere možda su se našli na ispitu prilikom proučavanja Mojsijevog života. Možda smo glasno izražavali svoju veru, a da ipak nismo stvarno verovali u ono što nam Bog govori o sebi i svom planu za naš život.

Želimo li da imamo veru kakvu je pokazao Mojsije, vrstu vere koja nas osposobljava da se odreknemo sigurnosti ovog sveta u korist sigurnosti koju Bog želi da nam podari, moramo izgraditi duboko usađeno, tiho pouzdanje u Onoga koji "sve čini po savetu volje svoje".

Srećom, to je lakše nego što zvuči, pošto On čini sve kako je pravo. Mojsije je to otkrio u okviru svog dugog iskustva. Tako možeš i ti.

Želim da proživim svoj život tako beskrajno predan svom Spasitelju i toliko raspoloživ i dostupan Njemu, da će za moju poslušnost jedino biti potreban šapat s neba. Želim to svojoj ženi, svojoj deci i svojoj unučadi. Želim to nama kao Božjem narodu. Vratio bih se na pitanje kojim smo počeli: Ako biste mogli ući u kožu bilo koje biblijske ličnosti, s kojom od biste se njih najviše poistovetili? Pozivam vas, da u ovim završnim redovima knjige uđete u Mojsijevu kožu. Uzmite u obzir čega se odrekao i šta je za uzvrat dobio. Nijedan spomenik nije podignut u čast tom čoveku, oličenju nesebične odanosti Bogu. Nijedna velika sfinga. Nijedna impozantna piramida. Egipat je i te kako želeo da zaboravi da je takav čovek ikada postojao. Bio je sahranjen na nekom usamljenom vrhu, na ogolelim padinama gore Fazge, čak bez ijednog cveta na grobu.

Dragovoljno je zamenio zemaljske spomenike i odobravanja, privilegije, moć i uživanja za nagradu u jednom nevidljivom carstvu. Sve je to uložio - svaki sikal tih vrednosti - u odnos sa živim Bogom. Bila je to najbolja trampa koju je iko mogao izvršiti. Ono što je izgubio ionako nije mogao zadržati, a što je dobio, nikako nije mogao da izgubi.

Mojsije zaista nije mogao bolje da postupi. A ne možemo ni mi.