Naslovna » Magazin » Arhiva » #74 » ....

Još se nisi vratio kući

Vlado Pšenko

"Još se nisi vratio kući", je naslov priče o postarijem bračnom paru misionara. Negde sam naišao na tu priču, i ona me je odmah osvojila. Ne znam da li je opisani događaj istinit, ali ga želim podeliti sa vama. Dakle, ovaj bračni par je putovao brodom sa afričkog na američki kontinent. Muž i žena su proveli mnoge godine u Africi, nastojeći služiti tamošnjem stanovništvu i propovedajući im poruku spasenja po Isusu Hristu. No, pod stare dane, zaželeli su se vratiti nazad u svoj zavičaj i poslednje godine provesti u svojoj zemlji. Nisu imali nikakva primanja. Novčanih sredstava su imali malo, a zdravlje im je bilo narušeno.

Brod je mnoge dane plovio pučinom, a oni su primetili da je sa njima na brodu i predsednik njihove domovine. Vraćao se, takođe, u svoju zemlju, ali sa safarija u Africi. Da li znate na koga su, prema ovoj priči, oči putnika i posade bile uprte? Nije teško pogoditi: na predsednika i njegovu pratnju. Ovi stari ljudi, muž i žena, stajali su negde u prikrajku posmatrajući svu tu strku oko predsednika. Okupljeni su se putnici gurali oko ovog značajnog čoveka, pokušavajući mu stisnuti ruku ili bar uhvatiti njegov pogled. Onako da mogu reći: "On me je čak pogledao! Oči su mu se na trenutak zaustavile na meni!"

Međutim, niko, priča dalje kaže, baš niko nije obraćao pažnju na usamljenog starca i staricu. Stari je misionar uzdahnuo i prošaputao ženi: "Nešto mi tu nije jasno. Ti i ja smo tolike godine verno služili Bogu i ljudima u Africi, a na kraju smo ostali sami. A ovaj čovek ovde vraća se iz lova i sav se svet skupio oko njega. A nas nitko ni da pogleda!"

Žena ga je umirivala i poticala da pokuša drukčije sagledati stvari. No, starac sebi nije mogao pomoći. I dalje je mrmljao: "To mi se stvarno ne čini pošteno." Brod je napokon uplovio u veliku njujoršku luku a kad tamo: novinari, TV ekipe, gradonačelnik i ostali dostojanstvenici. Mnoštvo je - pogađaš - pozdravljalo predsednika. Stari bračni par misionara je i ovde prošao neprimećeno.

Sišli su s broda, potražili jeftino prenoćište u nadi da će već idući dan pronaći neki posao za preživljavanje. No, te noći, duh se starog čoveka slomio. Rekao je svojoj ženi: "To više ne mogu podneti. Osećam se obeshrabreno i poraženo. Bog ne postupa sa nama pošteno." Žena mu je predložila da ode u spavaću sobu, klekne i sve to kaže Bogu.

Posle kraćeg vremena, stari se čovek vratio iz sobe, ozarenog lica. Supruga nije mogla verovati! "Dragi," upitala je, "šta se dogodilo?" "Gospod je izravnao račune sa mnom," odgovorio je misionar. "Rekao sam Bogu", nastavio je, "kako sam duboko ogorčen što je predsednik doživeo tako srdačnu dobrodošlicu po povratku kući, a nas niko nije dočekao. Kada sam završio sa jadikovanjem, osetio sam kao da Bog stavlja svoju ruku na moje rame i jednostavno mi kaže: 'Ali ti se još nisi vratio kući.'"

Ovaj bračni par misionara iz priče nije jedini - koji se još nije vratio kući. Biblija nas upoznaje sa nekima koji s ove strane života nisu doživeli dobrodošlicu. Dopusti mi da te upoznam sa jednim psalmistom. Za Asafa se veruje da je napisao 73. psalam, te da je bio voditelj jednog od horova slavnog starozavetnog kralja Davida.

Asaf je u svojom jadikovanju sličan misionaru iz naše priče. Oseća se izigran i prevaren. S ove strane života doživeo je teška razočaranja i nepravde. Poslušaj na trenutak njegov vapaj: "A noge moje umalo ne zađoše, umalo ne popuznuše stopala moja," - jada se Asaf - "Jer se rasrdih na bezumnike videći kako bezbožnici dobro žive. Jer ne znaju za nevolju do same smrti, i telo je njihovo pretilo. Na poslovima čovečijim nema ih, i ne muče se s drugim ljudima. Toga radi optočeni su oholoću kao ogrlicom, i obučeni u obest kao u stajaće ruho... Usta svoja dižu u nebo, i zemlju prolazi jezik njihov. I zato se onamo navraćaju neki iz naroda njegovog, i piju vodu iz punog izvora. I govore: Kako će razabrati Bog? Zar Višnji zna? Pa eto, ovi bezbožnici srećni na svetu umnožavaju bogatstvo." (Ps. 73:2-6, Ps. 73:9-12 RDK)

Vidiš: dok posmatra sreću pohlepnih ljudi i nasilnika, psalmista na ovom mestu kao da kaže: "Bog ne postupa sa svojim izabranicima pošteno. Drugi se bogate, a ja ostajem praznih ruku. Drugi čine greh za grehom a ja čuvam srce čisto. Drugi varaju i dobro im ide. A ja ni ne pomišljam na krađu, ali jedva spajam kraj s krajem!"

Isus u jednoj svojoj usporedbi - Lukino evanđelje, 16. poglavlje - govori o siromašnom Lazaru. Usporedba započinje ovako: "A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav, i željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov." (Lk. 16:20-21 RDK)

Zar ljudima, koji žive poput Lazara iz ove usporedbe, ne dođe da i sami promrmljaju: "Bog ne postupa pošteno sa mnom. Ja sam siromašan i gladan, a pokraj mene su ljudi koji se razbacuju bogatstvom!" Zar vrhunac nepravdi i poniženja nije doživio sam Isus? Nije se sigurno osećao kao kod kuće u ovom svetu, dok je mnoštvo vikalo: "Razapni ga!" (Mk. 15:13), ili dok su mu se prolaznici i visokodostojanstvenici tog vremena rugali povicima: "Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo ga verovati!" (Mt. 27:41-42 RDK)

Odgovor je isti: "Još se nisi vratio kući." Sam je Isus rekao: "Carstvo moje nije od ovog sveta." (Jn. 18:36 RDK) Zanima li te Lazareva sudbina, što se dogodilo s njim i kako je završio? Ako još nisi o tome čitao u Bibliji, potičem te da otvoriš 16. poglavlje Lukina evanđelja. Tamo ćeš naći u celosti Isusovu usporedbu o škrtom bogatašu i siromašnome Lazaru.

A ja se želim osvrnuti opet na psalmistu Asafa. Premda izazvan prividnom srećom nepravednika, ovaj je Božji čovek ipak pun pouzdanja. Psalmista zaključuje o bezbožnima, oholima i nepravednima: "i doznah kraj njihov" (Ps. 73:17 RDK), i još dodaje: "Kao san, kad se čovek probudi, tako probudivši ih, Gospode, u ništa obraćaš utvaru njihovu." (Ps. 73:20 RDK) Uprkos nepravdama koje vidi uokolo, Asaf nikada nije sumnjao u večni Božji karakter, što mu je pomoglo da vidi pravo stanje stvari: "Ta dobar je Bog Izrailju, onima koji su čista srca." (Ps. 73:1 RDK)

Pisac poslanice Jevrejima, govoreći o herojima vere, piše o njihovom iščekivanju povratka kući: "U veri pomreše svi ovi" - zapisano je u 11. poglavlju - "ne primivši obećanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji... Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad." (Jev. 11:13, Jev. 11:16)

Prijatelju! Osećaš li se među onima, koji se još nisu vratili kući? Veruješ li da te tamo, gde te čeka srdačna dobrodošlica, može povesti Isus? No, imaš li dovoljno vere i pouzdanja u onoga, ko je u ovome svetu doživio osudu, trpljenje i poniženje?

Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr

Tagged: služenje| misija|
"Istorijsko postojanje Isusa Hrista tako sigurno kao i moje vlastito postojanje."
- Phillip Schaff

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1922
Ukupno: 2554664
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/074/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.