• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske." (1. Sam. 15:22 RDK)

Pre nekoliko godina čitao sam o ženi, koja je bila umešana u neke senzualne aktivnosti. Od dana kada je ona navodno bila obraćena ona je i dalje nastavila sa starim načinom života, ali sada je ona govorila kako to radi "za Gospoda". Takođe, sam čuo od nekih muzičara koji su nastavili sa svojom divljom muzikom nakon primanja spasenja, ali samo sada tvrdeći da oni sviraju "za Gospoda".

Iako njihove tvrdnje mogu biti interesantne racionalizacije, one nisu u skladu sa Pismom. Drugim rečima, Gospod neće prihvatiti bilo šta, iako smo mi to uputili na Njega, tj. kažemo da to radimo "za Njega" ili "u Njegovo ime"? Kako bi On uopšte mogao "aminovati" neke stvari? Hajde da prvo pogledamo u kontekst našeg uvodnog stiha iz Pisma, u 1. Sam. 15.

Slučaj cara Saula

Izraelskom caru Saulu je rekao Jahve - zavetni Bog Starog zaveta - da će On kazniti Amalika zbog njegovog ponašanja prema Izraelcima na njihovom putu iz Egipta do Hanana. On je rekao Saulu da napadne Amalika i da potpuno uništiti ceo narod i sve što imaju (1. Sam. 15:3). Saul je napao i uništio Amalika, ali je poštedeo Agaga njihovog kralja i najbolje ovce, volove tovljenike i jagnjad (1. Sam. 15:9). A sutradan, Saul je ponosno objavio proroku Samuilu da je "izvršio zapovest Gospodnju", i da je poštedeo najbolje ovce i volove, da se žrtvuju Gospodu Bogu... (1. Sam. 15:13, 1. Sam. 15:15)

Na prvi pogled, sve ovo zvuči veoma dobro i religiozno. Saul nije zadržao bilo šta od ratnog plena za sebe ili za narod. Oni su uništili sav narod (osim Agaga), i to prema zapovesti Gospodnjoj. Ono što nisu uništili bilo je sačuvano "za Gospoda", da žrtvuju Njemu. No, pored svih ovih dobrih i lepih namera, zašto Jahve nije bio impresioniran? Jer u svom ovom nastojanju da oni proslave Boga, Savle je podbacio u poslušnosti Bogu. I ovako nešto, automatski diskvalifikuje sve te žrtve, Gospod ne može ništa od toga da prihvati.

U stvari, Gospod je uzeo Saulovu neposlušnost toliko ozbiljno da je preko Samuila izjavio: "Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas Njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske. Jer je neposlušnost kao greh od čaranja, i nepokornost kao sujeverstvo i idolopoklonstvo. Odbacio si reč Gospodnju, zato je i On tebe odbacio da ne budeš više car." (1. Sam. 15:22-23). Ovo su vrlo ozbiljne reči!

Mi znamo da se starozavetni zakon bavi postupcima, dok Hristos u Novom zavetu se bavi srcem iz kojeg proizilaze postupci - dela. No, već ovde Bog pokazuje da pravi unutrašnji stav jeste preduslov za ispravan postupak. Drugim rečima, krajnji cilj ne opravdava sredstva. Za Boga, sredstvo je podjednako važno kao i cilj, jer "Gospod gleda na srce" (1. Sam. 16:7). Mi možemo biti uvereni i znati, da Bog neće prihvatiti ništa od nas što je u suprotnosti sa Njegovim karakterom (na primer: zlo, prevara, licemerje itd), ili čak ništa što proizilazi iz srca koje nije u ispravnom odnosu sa Njime.

Kajinov slučaj

Na početku Biblije, Kajin i Avelj, u isto vreme, prinose žrtvu Bogu. Izgleda da su oboje znali šta On očekuje, tj. kakvu žrtvu, ali Kajin iz nekog razloga je načinio odstupanje od toga. Dakle, "I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos, a na Kajina i na njegov prinos ne pogleda." (1. Moj. 4:4-5 RDK) On nije prihvatio Kajina ili ono šta je on doneo, jer nije bilo u skladu sa Njegovim zahtevima.

Da li je to Bog izbirljivi? Ne. On se samo ponaša u skladu sa svojim suverenim karakterom. Mi smo Njegova stvorenja, i On je taj koji postavlja standarde, koji su uvek u skladu sa Njegovim karakterom. On je svet i pravedan, i On je takođe taj koji za nas definiše svetost i pravednost. Kajinovo odstupanje od Božijeg zahteva za žrtvu je bio čin pobune protiv Njega, nakon obrasca koji je Bog dao njegovim roditeljima, posle pada u Edenskom vrtu. Kajin je želeo da to uradi na svoj način, i verovatno je u to uložio i veliki napor, ali njegova žrtva je bila potpuno neprihvatljiva.

Bog želi da naše poštovanje Njega bude uvek u porastu, i On neće prihvatiti ono što dobija i nudi mu se na načine koji su neprihvatljivi za Njega. U Izraelu, je bila navika da se za napravljen zavet daruje novac hramu, ili od prihoda da se da desetak. Međutim, Bog upozorava: "Ne nosi u dom Gospoda Boga svog ni po kakvom zavetu plate kurvine ni cene od psa, jer je oboje gad pred Gospodom Bogom tvojim." (5. Moj. 23:18 RDK).

Može li Bog upotrebi naš novac za svoj svrhe? Sigurno da može! Međutim, On ne želi i ne treba mu "prljav novac". On ga se gadi! On može sve upotrebiti na svoju slavu, ali novac stečen na nepošten i nemoralan način će uvek odbaciti. Dakle, ako mi ne postupamo u skladu sa Njegovom voljom, bez obzira koliko mu mnogo časti želimo dati, mi nećemo biti prihvaćeni od Njega - naša žrtva (dar) će biti odbijena. Zar ovo nije odgovor na pitanje koje je postavljeno na početku ovog članka?

Dozvolite mi, da sve ovo rečeno još malo ilustrujem.

Pretpostavimo izvođač gradi kuću prema vlasnikovim specifičnim planovima. Izvođač vas unajmi da mu pomogne te, ali umesto da vi slušate njegova uputstva i sledite planove vlasnika, vi odlučite da uradite onako kako vi mislite - na svoj način. Stavite manje prozore u dnevnoj sobi i izbacite kamin, umesto tuš kabine stavite kadu i sl . Da li će izvođač ceniti vašu pomoć? Apsolutno ne! Zašto? Zato što ne pomažete u skladu sa datim planovima. Da li će izvođač biti oduševljen vašim radom? Svakako ne! U stvari, on će vas otpustiti čim vidi vaš rad.

Zašto je sleđenje instrukcija tako važno? Pre svega, u slučaju gradnje kuće, funkcija i efikasnost te kuće bila bi znatno umanjena. Drugo, gotova kuća jeste odraz vlasnika i graditelja. U oba ova slučaja je nepoželjno narušavanje savršenog plana. Dakle, najamnik ne može svojevoljno graditi, već se mora držati projekta, jedino tako će on biti dobar radnik a njegov rad prihvaćen od izvođača. Na sličan način je tako i sa "radom za Gospoda", On ceni više srca koja su potčinjena Njegovoj volji - poslušna planu - nego sposobne i darovite osobe koje mu posvećuju svoje lične i samovoljne plodove - učinjene na svoju ruku.

Slučaj Ananije i Sapfire

Drugi primer ne primerenog davanja Gospodu dat je u Delima 5:1-11. Ananija i njegova supruga Sapfira prodali su svoju imovinu i hteli su novac darovati Gospodu - Crkvi. Oni su donetu sumu novca prestavili Petru sa naznakom da daju ceo prihod. Sveti Duh je preko Petra ukorio njihovo licemerje, i rekao Ananiji da mu je bilo bolje da nije dao ništa nego što je ovako lagao Boga: "Nisi slagao ljudima, nego Bogu" (Dela 5:4). Bog je odmah sudio Ananiji, umro je na licu mesta. Tri sata kasnije njegova supruga Sapfira, ne znajući šta se dogodilo, je bila ispitivana od strane Petra i pri tome je ona takođe lagala. Bog je i njoj sudio na isti način.

Savršeni primer

Šta sve ovo dokazuje? Zar Bog ne želi naše prinose? Da, On želi, ali samo ako su naša srca u ispravnom odnosu sa Njime. Prvo, Bog želi naše srce, a zatim naše prinose. On prvo želi našu pokornost i poslušnost Njegovoj volji, a onda naše napore i dela u Njegovo ime. Savršen primer za to je Gospod Isus Hristos, kao što je to prikazano u Jevrejima 10:5-7 (a što je citirano iz Ps. 40:6-8): "Žrtava i prinosa nisi hteo, ali telo si mi pripravio; žrtve spaljenice i žrtve za greh nisu ti bile ugodne. Tada rekoh: Evo idem - u knjizi je napisano za mene - da učinim volju tvoju, Bože". (RDK)

Isus je došao (u stvari, On je poslat od Oca) da ispuni planove i ciljeve samog Boga. Isus nije imao drugi plan, On ne traži neke svoje povlastice. Isus nikada ne bi ni došao da u Njemu nije postojala ta velika želja da ugodi i posluša Oca - Onoga koji ga je poslao. Njegova lična volja (kao čoveka) je u potpunosti bila potčinjena volji Oca. Na taj način On je postao savršena žrtva. On je prineo sam sebe iz sveg srca, i to potpuno - celog. Pošto je On u potpunosti bio predan volji Božjoj, Njegovo svako delo je bilo prihvatljivo i ugodno Bogu.

Šta Bog želi?

Isus je jednom bio upitan od zakonika a nakon što mu je odgovorio, zakonik je rekao: "Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega; i ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veće je od svih žrtava i priloga." (Mk. 12:32-33 RDK) Isus mu je rekao da on nije bio daleko od carstva Božijeg. Da li je toga bio svestan ili ne, zakonik je dirnuo u onaj prvi i vitalni princip našeg ličnog odnosa sa Bogom. Bog želi prvo naše srce, a tek onda naša dela.

U Rimljanima 12:1-2 nam se kaže da Bog želi da mi naša tela predstavimo Njemu kao žive žrtve. Naravno, ovo je rečeno u vezi sa obnavljanjem naših umova - našom unutrašnjom promenom. Takođe, primetite da ova žrtva treba da bude "sveta i ugodna Bogu", i prineta po principu: "dobroj, ugodnoj i savršenoj volji Božijoj". Ništa što nije sveto i ništa izvan Božje volje nije prihvatljivo!

Prorok Mihej 6:6-8 sve ovo lepo sumira: "Sa čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoću li doći preda Nj sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine? Hoće li Gospodu biti mile hiljade ovnova? Desetine hiljada potoka ulja? Hoću li dati prvenca svog za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše svoje? Pokazao ti je, čoveče, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?" (RDK)

Iz ovakvog stava srca će poteći dela koja će biti ugodna Bogu. Dakle, treba da upamtimo da naša dela "za Gospoda" i naši darovi Gospodu su uvek povezana sa našim unutrašnjim stanjem. Stav našeg srca će učiniti da li će naš prinos biti ugodan Bogu ili mrzak. Da li ćemo uzeti blagoslov ili ne.