• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Dok gledam na stanje današnjeg hrišćanstva, posebno na zapadu, ja sam duboko uznemiren. Sve se manje pohađaju crkve, a što je snažan pokazatelj da je oduzet autoritet crkvenoj hijerarhiji koja želi voditi crkvu, ali nije pod Gospodstvom Isusa Hrista - zbog toga oni nemaju Božjeg pomazanja. Formalizam, liberalizam i hipokrizija vere je odlika današnjih hrišćanskih masa, zbog čega ljudi van crkve više ne prepoznaju crkvu kao "stub istine". Nestanak morala i nepoštovanje Božjih zakona širom sveta može se uglavnom pripisati crkvama bez prisutnosti Svetog Duha (Otk. 3:20). Odbijanje vođstva Svetog Duha i autoriteta Božije Reči je mnoge crkve dovelo do toga da prestanu biti Crkvom Isusa Hrista: "Imaš ime da si živ, a mrtav si..." (Otk. 3:1)

Odbijanje Svetog Duha i autoriteta Božije Reči, te ih zamenjujući filozofijom i psihologijom ovog sadašnjeg vremena - uticalo je na mnoge evanđeoske crkve. Mi smo iz naše crkvene prakse izbacili molitve za ispunjenje Svetim Duhom, i zanemarili smo nužnost posedovanja i traženja pomazanja Duha za službu. Kao jedan od onih koji je većinu svog života proveo u Evropi, iz godine u godinu sam šokiran arogantnim odbijanjem i žalošćenjem Duha Svetog u nekim crkvama gde su naši praoci sa mnogo žara i strahopoštovanja nekada molili za izliće Svetoga Duha. Meni je to jedan od pokazatelja da nešto vitalno nedostaje u našoj evanđeoskoj teologiji.

Mnogo se govori o dolazećem probuđenju, i o dolazećem vaznesenju crkve, i da se treba pripremiti za susret sa Hristom. No, malo se govori o obećanju i o izliću Svetog Duha, i još manje se Duh traži, iako je On taj koji treba doneti probuđenje i sprovesti vaznesenje Crkve. Ako mislimo da izbacivanjem ili "vezivanjem ruku" Svetome Duhu, da ćemo doživeti probuđenje, onda se grdno varamo. Probuđenje neće nikada doći na jedno takvo mesto. Ako ne očekujemo da ćemo biti svedoci prisutnosti i sile Svetoga Duha, onda zašto moliti za probuđenje? Gubimo vreme.

Biblija obećava, a Sveti Duh to potvrđuje, da i u naše vreme možemo očekivati dolazak pohođenja od Boga o kakvima čitamo u istorijskim knjigama. Pohođenja koja ne da su samo promenila Crkvu, već i društvo, i to čitave generacije. No, hoćemo li to sada zanemariti, jer su nas drukčije učili u našim teološkim školama? Onako kako je to čovek propisao.

Za svakog nanovorođenog hrišćanina u našim posrnulim hrišćanskim nacijama postoji razlog da bude zabrinut. Ne, nama ne nedostaju knjige, kasete, video filmovi i učitelji koji nam govore šta nam je potrebno činiti. Opet, koliko često čujemo o obećanoj sili Svetog Duha? To obećanje i dalje stoji u Svetom pismu. U "poslednjim danima" su nam obećana izlića Svetog Duha. Ovi dani izlića su određeni za ovo naše vreme. Ti su dani obećani "svim ljudima". Bog želi da ovih dana budemo svedoci dolaska "sile s visine" na Božji narod. Bog je obećao ove posebne dane izlića onima koji će moliti za to - žarko i postojano.

No, treba da znamo da kada molimo za izliće Božijeg Duha, onda molimo i za progonstvo. Crkva je bila u prošlosti progonjena, jer je bila uspešna i puna Duha - puna Hristovog Duha. Crkva nije progonjena zbog nekog čudnog ponašanja, već zato što je u mogućnosti posedovati i dati ono što svet svojim načinima ne može imati niti pružiti. Kad su srca ljudi promenjena, odmah će na to pasti kritike, ali to nije neki čudan fenomen koji bi trebao da uznemirava: "Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi." (Jn. 15:18-19 )

Izliće Duha o kojem čitamo u Delima apostolskim je svetu bio čudan događaj, ali ono što je bilo tako uznemirujuće za ljude, je bila činjenica da je autoritet bio oduzet verskim vođama. Nastup Duhom pomazanih vernika u Delima apostolskim učinio je da svet vidi da je nastupila Božja promena u vođstvu. Neko drugi je zadobio pažnju i autoritet nad ljudima.

Bilo je samo pitanje vremena kada će verske vođe onoga vremena ostati bez posla i bez prihoda. Pomazanje Duha je oduzelo vlast od obrazovanih i uzvišenih i predalo je običnim ribarima na koje je sišao Sveti Duh. Uvažena i obrazovana vlast je iznenada bila odbačena zbog svog licemerstva i pomanjkanja božanske sile - oni su prema službi Božijoj imali najamnički odnos (Jezek. 34:2-16). Uvaženi su postali oni koji su hodali sa Gospodom Isusom Hristom i pokoravali mu se - koji su ušli u odnos sinovstva.

Obećanja o ispunjenju Svetim Duhom, poslana nam od Boga, čine da licemerni crkveni upravitelji ostaju bez posla i duhovno neplodni. Izliće Svetog Duha je označilo promenu vođstva u Božijem narodu u Jerusalimu, a desiće se opet u bilo kojoj crkvi, gde se izliće dogodi. Ovo je ujedno razlog zašto mnoge crkvene vođe ne žele slušati priču o izliću Duha, i zašto se mole za probuđenje bez manifestacija sile i prisutnosti Duha.

Kad molimo za ispunjenje Duhom, mi molimo upravo za to. Da "Neko" o kome čitamo u Delima učini svoj posao kroz ljude ispunjene Svetim Duhom - da im da pomazanje. Pomazanje je taj apostolski način koje bira i postavlja ljude u vođstvo crkve (Dela 13:2). Drugačiji, od Boga, nisu uzeti u obzir. Bog treba i upotrebljava pomazanike.