• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Charles G. Finney (1792-1875) je rođen Americi a svoje obraćenje Hristu je doživeo dok je radio kao advokat u Nju Jorku. Crkveni istoričari za Fineja kažu, da je bio prorok Božji svog vremena, poslat Crkvi da joj prenese poruku probuđenja i obnove. Bog je kroz Fineja snažno i oštro govorio uspavanoj crkvi. Bog je doslovno "drobio" mlake - religiozne hrišćane kroz propovedi ovog čoveka. Rezultat toga je bilo veliko probuđenje Crkve širom zemlje i veliki broj spašenih u naciji.

Finej ovde govori o svom iskustvo sa izlićem Svetog Duha, koje je potpuno promenilo njegov život. Nakon ovog događaja, on je počeo da javno propoveda Evanđelje, a njegove reči su imale takvu težinu i snagu da su ljude bukvalno terale da padaju na kolena i da u pokajanju traže Boga i Njegovo spasenje.

U čast samog Boga ispričaću vam neka svoja iskustva. Kao što sam mnogo puta rekao, spasen sam bio 10. oktobra (1821) ujutro a uveče istog dana i ujutro narednog primio sam silno krštenje u Svetom Duhu koje je, kao što je meni izgledalo, prošlo i kroz moje telo i kroz moju dušu. Odmah sam spoznao da sam obučen u silu sa visine, jer je nekoliko kapi Reči Božije kapnutih ovde i nekoliko onde, dovodilo ljude do trenutnog obraćenja. Moje su reči poput strela probadale duše ljudi. Rezale su kao mač i lomile srca kao malj. Mnogi to mogu potvrditi. Često bi Reč pala bez da sam ja bio svestan šta sam rekao, i ona brzo osvedočila grešnika i gotovo uvek dovodila do trenutnog obraćenja.

Ponekad bih spoznao da sam u velikoj meri prazan od te sile. Išao bih u neku posetu i video da tamo moje prisustvo ne ostavlja spasavajući utisak na ukućane. Nagovarao bi ih i molio, ali rezultat je bio isti. Tada bi uzeo post i molitvu, strahujući da je sila Duha otišla od mene, te željno tražio razlog te očigledne praznine. Kada bih se ponizio pred Bogom i vapio za pomoć, sila bi se vratila sa svom svojom svežinom. To je bilo iskustvo mog života.

Mogao bi ispričati mnoštvo svojih vlastitih iskustava i opažanja u vezi Božije sile sa visine. Ona je činjenica, ali i velika tajna.

Ponekad je sam pogled, samo moje prisustvo, bez izgovorene Reči, imalo u sebi silu Božiju. Često sam to mogao posvedočiti. Želim to potkrepiti sledećim događajem: Jednom sam posetio, po prvi put, neko fabričko naselje da tu propovedam, i sledećeg dana sam pošao u fabriku da razgledam proizvodnju. Kad sam ušao u tkalačko odelenje, opazio sam grupu mladih žena. Neke su, kako sam primećivao gledale u mene, a onda opet jedna u drugu, što je ukazivalo na to da me poznaju i da se žele našaliti na moj račun.

Nijednu nisam poznavao. Dok sam se primicao onima koje su me prepoznale, činilo se kao da u njihovim umovima raste lakoumnost koja je na mene ostavljala veoma čudan utisak i to sam osetio u samom srcu. Na kratko sam stao i zagledao se u njih. Ne znam kako, ali moj je celi um bio zaokupljen osećanjem njihove krivice i opasnosti, njihove izgubljenosti.

Dok sam gledao u njih, primetio sam da je jedna od njih počela jako drhtati. Nit na mašini je pukla i ona je to pokušala popraviti, ali su joj se ruke tako tresle da nije uspevala.

Odmah sam uočio da se uzbuđenje proširilo i da je zahvatilo čitavu grupu žena. Ustrajno sam gledao u njih, sve dok se jedna po jedna nisu predale Hristu i prestale obraćati pažnju na svoje tkalačke mašine.

Pale su na kolena i to se proširilo čitavom prostorijom. Nisam izgovorio ni reči, a i da jesam, buka tkalačkih mašina ugušila bi ih. Za nekoliko minuta sav posao je stao, a suze i vapaji su ispunili prostoriju.

U tom je trenutku vlasnik fabrike, neobraćen čovek, ušao je u prostoriju u pratnji poslovođe, koji je verovatno bio hrišćanin. Kad je vlasnik video stanje stvari, rekao je poslovođi: "Zatvori fabriku, sve zaustavi!" Ono što je video izgleda da ga je dirnulo u samo srce, jer je rekao: "Važnije je da ove duše budu spašene, nego da fabrika radi."

Čim je buka mašina utihnula, vlasnik je rekao: "Što da radimo? Moramo naći prostor gde ćemo primiti uputstva."

Poslovođa je odgovorio: "Odgovaraće staja za mazge." Mazge su bile isterane napolje i svi smo se skupili u toj prostoriji.

Imali smo divan sastanak. Molio sam sa njima i dao im osnovna duhovna uputstva. Reč je imala silu. Mnogima se onoga dana ukazala nada, a kasnije sam bio obavešten, da je za nekoliko dana gotovo svako srce u tom zdanju, zajedno sa vlasnikom, primilo večnu nadu u Hristu.

Ta sila (Svetoga Duha) je veliko čudo. Mnogo sam puta video ljude koji nisu bili u stanju podneti Reč Božiju. Najjednostavnije i najobičnije izjave bacale bi ih iz njihovih sedišta, oduzimale im fizičku snagu i učinile bi ih potpuno bespomoćnima - kao da su mrtvi.

Nekoliko mi se puta dogodilo da nisam mogao ispustiti ni glasa niti išta u molitvi reći, da bi ljudima rekao poruku i uputio im poziv spasenja, ali su ipak bili savladani. To nije bilo zato što sam ljudima propovedao nešto užasno, nego ih je savladao sam Bog - presvedočenje Svetoga Duha.

Ova sila Božija probija i menja atmosferu. Mnogo puta se velik broj ljudi u nekom gradu obukao u silu i tada je atmosfera iznad celog tog mesta izgledala kao da je sve napunjeno životom Božjim. Stranci koji su dolazili i prolazili kroz to mesto, odmah su bili pogođeni presvedočenjem o grehu i u mnogim slučajevima obratili se Hristu.

Kada se hrišćani ponize i iznova posvete Hristu, i od Njega zatraže Njegovu silu s visine, primiće takvo krštenje Duha da će postati alat za obraćenje više duša u jednom danu nego za čitavog svog života pre toga, a ako hrišćani ostanu dovoljno ponizni da zadrže ovu moćnu i nežnu silu, delo obraćenja duša ići će dalje dok se celi gradovi i pokrajine ne obrate Hristu.