Naslovna » Magazin » Arhiva » #71 » ....

Život kao poema

Emet Batervert

Spoznaja da grešnik ne zaslužuje svoje spasenje zbog svojih ranijih dobrih dela ne bi trebalo da zaslepi hrišćane. Dobra dela treba da čine u skladu sa Božjom namerom i sa njegovom voljom, na ovo nas podseća apostol Pavle: "Jer, mi smo njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog unapred pripremio da ih činimo" (Ef. 2,10 DS).

O kakvim dobrim delima je ovde reč? Da li su ona povezana sa Božjom voljom i našim spasenjem? Razmišljajmo o tome šta to može činiti svaki hrišćanin bez obzira na svoje talente i obrazovanje.

Reč koja je prevedena sa "njegovo delo", je u grčkom poiema, što je isti koren sa reči poema - pesma. A to znači "nešto stvoreno". Ovaj izraz ponovo nalazimo u Rimljanima 1,20, ali u množini, a odnosi se na svedočanstvo, kojim stvorenja u prirodi prikazuju veličinu i silu Stvoritelja (usp. Psalam 19).

No, sama priroda u potpunosti ne otkriva Božje jedinstvo, njegovu svrhu, pravednost, ljubav i nužnost. To čini samo raspeti i vaskrsli Sin - Isus Hrist. Znači, Bog je planirao da objavi sebe u punini i da svu tvorevinu povrati sebi kroz Hrista i njegov krst (Ef. 1,10; Ef. 2,14-16; Kol. 1,19-20). Crkva je sada Božje "stvorenje" koja treba da objavi njegov plan (Ef. 3,10-11). Ovakav rad uključuje više od čisto formalnog programa evangelizacionog naučavanja.

Svrha i poticaj

Crkva obznanjuje Božji plan naveštanjem Radosne vesti - Jevanđelja. No, mudrost i snagu Radosne vesti najdelotvornije obznanjuje pojedinačni hrišćanin svojim životom koji je podređen Hristovom Duhu. Izgleda da je to ono što posmatraju anđeoska bića u Prvoj Petrovoj 1,12. Bog je svojom suverenom milošću ovaj posao poverio čoveku, a ne anđelima, niti Izraelu, niti bilo kojoj drugoj zemaljskoj ustanovi. Bog je na taj način izabrao da se proslavi u crkvi (Ef. 2,6-8; Ef. 3,21).

Mi svakodnevnim prikazom naše vere i života, u Hrista, doslovno izgrađujemo svoje spasenje sa strahom i drhtanjem, a posledica toga je da Bog kroz nas dovršava svoju volju i svoju nameru (Fil. 2,12-13). Naša motivacija za to treba da bude i činjenica da naša konačna nagrada zavisi od toga sa koliko predanja izvršavamo povereni nam posao (1. Kor. 3,12-15).

Pavlov hitni poziv hrišćanima njegovih dana važi i za nas danas, jer i mi osećamo snažni uticaj sve brže rastućeg greha, isprazne religioznosti i bezbožnosti u našem društvu. U poslednja tri poglavlja poslanice Efescima Pavle ističe kakav je to poziv: "Molim vas, dakle, ja, sužanj u Gospodu, da se vladate kao što dolikuje zvanju kojim ste pozvani." (Ef. 4,1 DS).

Crkva

Briga hrišćana je u prvom redu sama crkva (Ef. 4,2-6). Ona treba da prikazuje Hristovo od greha izbavljeno i promenjeno društvo, ona je predznak samoga neba (Fil. 3,20).

Isus je upozoravao da crkva u kojoj se članovi ne ljube koja je razjedinjena ne može uspešno da prikaže Božju mudrost, koja je u stanju da u sebi ujedini mnoštvo različitosti (Jn. 13,34-35; Jn. 17,20-23). Znači, hrišćanin mora da se vlada ponizno, nežno, strpljivo i ljubazno, nastojeći da pomaže crkvi da se održi jedinstvo Duha, kako je to Pavle prikazao.

Odvojeni život

U svim područjima života hrišćanin mora da živi kao dete svetlosti, potpuno odvojeno do taštih, čulnih i lažnih filozofija mračnog sveta u kome živi (Ef. 4,17-32; Ef. 5,1-20). Danas to znači da on mora da odluči da li će slediti Bibliju ili humanističke ideje ili Nju Ejdž filozofiju; da li će želeti da se u svome razmišljanju dopadne Bogu ili da bude na glasu u svojoj sredini.

Pavle takođe poziva i na potpuno odvojenje od besplodnih dela tame. Ovo uključuje sve vrste seksualne nemoralnosti, zla dela, dvosmislene šale i čulne želje. Ne bi smeli da svesno potičemo ništa što bi širilo homoseksualnost, pornografiju ili bogohulne šale koje se tako javno reklamiraju preko TV-a, u noćnim klubovima, pozorištima, filmovima i kroz časopise i knjige.

Sve ovo može izgledati kao plivanje protiv struje u kom teče razmišljanje i ponašanje ovog sveta. I jeste, i jeste teško. No, hrišćanin snagu za ovo crpi iz svog zajedništva sa Gospodom, u radosti Gospodnjoj. Kada svoju radost u Hristu izražavamo kroz duhovnu muziku. Hrišćansko zajedništvo daje trajnu radost, koju ni jedna zabava ovog sveta nikada ne može da da.

Porodica

Hrišćanin i u svome domu možda više nego bilo gde treba da pokaže da je postao "nova poema" u Hristu.

Živeti ovde u svetlu znači živeti u poniznom prihvaćanju jedan drugoga u međusobnom poštovanju Hrista radi (Ef. 5,21-33; Ef. 6,1-4). Ljubav prema Hristu i međusobna ljubav jeste rešenje za svaki problem, za svaki nesporazum. Dom u kome se praktikuje ono što Pavle ovde naglašava jeste jedan od najdelotvornijih prikaza spasonosnog Božjeg plana među ljudima. Ako Hrist nije u stanju da drži na okupu hrišćanski dom, onda će se oni koji sumnjaju s pravom se pitati da li je On u stanju da ujedini, oprosti i promeni one koji u Njega ne veruju. Hrišćanin koji svojevoljno doprinosi razaranju doma moraće za mnoge da odgovara na sudnjem danu, jer je odbijao da se povinuje Reči Božjoj i tako bio na sablazan mnogima.

Na poslu

Hrišćanin svoje dobro delo prikazuje i na svom radnom mestu. Naravno, to zahteva odvažnost i veru (Ef. 6,5-9). Biće mirotvorac koga Bog blagosilja (Mt. 5,9). Hrišćanin i u neprijatnom radnom danu može da bude delotvoran svedok Božjeg plana izmirenja, ako je spreman da "umre sebi" i podredi se vođstvu Hristovog Duha.

Konačno, moramo priznati da su Sotona i zle sile natprirodnog sveta takođe stvarnost (Ef. 6,10-18). Uspešan prodor neznabožačkih religija i istočnjačkih filozoflja u našu pretežno hrišćansku kulturu pokazuje da su mnogi hrišćani prevareni praznim rečima. Hrišćanin je kadar da nadvlada natprirodne sile Sotone, ali samo natprirodnim oružjem koje mu je Bog stavio na raspolaganje. Bog nas naoružava darovanom Istinom i Duhom koji preobražava život i ruši Sotonske utvrde (2. Kor. 10,3-5).

Na sve ove načine mi prikazujemo pred palim čovečanstvom da je Božji plan u Hristu i mudar i silan - da funkcioniše i dobro čini.

Dakle, najbolje "dobro delo" za ovaj svet koje možemo učiniti jeste da mi verno s naše strane prikazujemo svoju ličnu veru u Hrista tako što ostajemo u bliskom zajedništvu sa Bogom, i ozbiljnim naporima da živimo prema Reči Božjoj i da na molitvi stražimo.

Imajmo uvek na umu da naše svakodnevno prikazivanje Božje milosti i sile je vidljiv prikaz (demonstracija) Njegove večne slave onima koji ga još ne poznaju (Ef. 1,4-6; Ef. 1,11-14). Na ovaj način mi činimo "dobra dela koja je Bog unapred pripremio da ih činimo"; i tako ujedno ispunjavamo osmišljenu svrhu života - našeg života. Ukoliko ovako živimo, tada možemo sa punim pouzdanjem gledati u susret Danu Gospodnjem, i da čujemo reči: "Dobro, slugo dobri i verni! U malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti: uđi u radost gospodara svoga!" (Mt. 25,21 DS).

Tagged: dela| karakter|
"A ovo je volja Onog koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan."
- Jovan 6:40

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1225
Ukupno: 2556168
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/071/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.