Naslovna » Magazin » Arhiva » #71 » ....

Božje nasledstvo

Robert W. Smith
"Zato i ja čuvši za vašu veru koju imate u Gospodu Isusu i za vašu ljubav prema svima svetima, neprestano zahvaljujem za vas, spominjući vas u svojim molitvama, da Bog Gospoda našega Isusa Hrista, Otac slave, dade vama duha mudrosti i otkrivenja - da ga poznate, prosvećene oči vašeg srca - da znate kakva je nada na koju vas je pozvao, kakvo je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva među svetima, i kako je prevelika njegova sila prema nama koji verujemo - shodno delotvornosti njegove silne moći, čije je dejstvo pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih..." (Ef. 1,15-20 EČ)

Pavlove molitve su uvek vrlo značajne i dalekosežne. One uvek zahvataju samu suštinu problema.

Pavle ovde moli prvenstveno za tri divne stvari. On kaže: "da znate..." Znate šta? (1) Koliku (nam) nadu pruža njegov poziv, (2) koliko bogatstvo slave krije njegovo nasledstvo među svetima, i (3) koliko je u nama koji verujemo izvanredno velika njegova snaga. Ove tri stvari su sažetak onoga što Gospod želi da shvatimo i šta On očekuje od nas kao pojedinca i crkve.

Prva i treća od ovih stvari su vrlo uzbudljive i vrlo značajne. Međutim, hteo bih se usredsrediti na onu srednju: "bogatstvo njegovog slavnog nasledstva među svetima". Ovo je na neki način vrlo neobičan izraz, jer govori da Bog ima nasledstvo - da Bog ima nešto da dobije čime bi se obogatio. Našim ušima to može zvučati čudno budući da On sve poseduje! Pa kako onda On može imati nasledstvo? I tako je sve Njegovo. A ipak, Božja Reč, kroz Pavla, sadrži ovu misao. To je prvo što je ovde neobično.

Drugo je to što to nasledstvo smo mi koji smo u Hristu, i ovo je još više iznenađujuće, jer nismo naviknuti da ovako visoko razmišljamo o sebi. Najčešće u sebi ne vidimo mnogo toga dobrog a što bi Boga usrećilo. Kako je Bog uopšte mogao u nama pronaći nešto što bi moglo povećati bogatstvo Njegovog bića? Pa, On ima sve!

Međutim, tekst kaže upravo to. Bog želi da shvatimo ovu istinu - da mi kao Njegov narod na neki način možemo doprineti punini Onoga koji ispunjava celi svemir. Ovo je nešto od čega se čoveku zavrti u glavi! Onaj koji ispunjava sve nekako postaje puniji i još bogatiji zbog nas. Da, to je paradoks ali Gospodu izgleda da ne smetaju paradoksi. Usput govoreći, neki tumači zaobilaze ovu istinu, ublažavaju je ili obrađuju. Njihovo nastojanje ipak nije valjano, jer se misao ponavlja i potvrđuje na kraju poglavlja (Ef. 1,22-23). Pavle tu govori o Isusu kao o "glavi crkve" a crkvi govori da je ona "punina onoga koji ispunjava sve u svima". Zapanjujuća tvrdnja! Začuđujuće je to da mi nekako možemo pridodati slavi Onoga koji je sve stvorio, ko sve ima, koji je punina punine.

Ali kako Bogu omogućiti da uživa u svome nasledstvu? Trebamo dozvoliti Gospodu da uživa, da unovči nasledstvo koje je Njegovo i koje se nalazi u svetima. A On to želi. Božja Reč, a posebno ova knjiga Efescima, stvarno sadrži "Uputstvo o unovčavanju nasledstva" te mu možemo dati ono što mu s pravom pripada - Njegovo nasledstvo među svetima. Možemo spoznati i ispuniti sve što Bog ima na umu ako shvatimo ova tri izraza: nada Njegovog poziva, bogatstvo slave Njegove baštine i veličinu Njegove snage.

Nada

Prvo, kakva je to nada na koju nas je pozvao?

Nada njegova poziva tiče se onoga što treba da smo u Gospodu - ne delovanje, ne programi; jednostavno ono što mi treba da smo. Na primer, reč "crkva" bi se s grčkog trebala prevesti doslovno "oni koji su pozvani". Mi smo pozvani da pripadamo Bogu. Kao što kaže Petar u svojoj prvoj poslanici, mi treba da smo "narod koji pripada Bogu". Jedan stari prevod to drukčije prevodi, tamo stoji da moramo biti Božji "poseban narod". To svakako ne znači "čudan". To znači da treba biti narod za koji će svi nedvosmisleno potvrditi da pripada Bogu.

I drugo, treba da smo "ispunjeni do sve punoće Božije" (Ef. 3,19). Kakva želja, kakvo stanje! Na temelju toga vidimo da bi trebalo da budemo oni koji primaju i oni koji daju dalje. Savremeni radio primopredajnik je prikladno poređenje. On prima i prenosi. Isto tako i mi treba da neprekidno primam dodire Božje milosti i da ih šaljemo dalje. Moramo biti obnovljeni u Njegovu sliku a zatim odražavati Njegov lik pred drugima. To je nada našeg poziva.

Tako izgleda život ispunjen nadom. Suština toga je "Hrist u vama", i to je pouzdano očekivanje Gospoda, te posedovanje i odslikavanje slave Gospodnjeg karaktera. To je ono što primamo i širimo dalje. Bog čezne da ispuni ovu nadu u nama iz dana u dan ne samo u večnosti nego u vremenu, sada i ovde.

Bogatstvo

Kad biste imali nasledstvo, što biste najviše voleli da ono bude? Bog kaže da ima nasledstvo. Šta On želi da to bude? Šta mi stvarno možemo dati Bogu? Šta mu možemo ponuditi i šta bi to pridodalo Njegovoj punini punoće? Rekli bi da ne postoji ništa takvo.

No, ipak nešto postoji. Jeste li ikada razmislili o činjenici da je čovečje srce jedino mesto u celom svemiru iz kojeg je Boga moguće isključiti? Izbaciti napolje (Otk. 3,20). Bog nam je dao jedinstvenu slobodu da mu kažemo "Ne" i odbijemo ga. Svakako, snosićemo posledice svoga izbora i možda nam se to neće dopasti; jer nam one mogu doneti "pakao" već ovde na Zemlji, a kasnije i u večnosti. Bilo kako bilo, Bog nekako (očito zato što nas ljubi) ne želi zaobići našu volju i manipulisati sa nama, već traži naš pristanak u vezi sa svim. On traži naš pristanak i saradnju. I baš tu je prostor gde mu mi možemo dati njegovo nasledstvo - ili mu ga uskratiti.

Što se mene tiče, ja mu želim dati sve. Ništa mu ne želim uskratiti. Ono što je učinio za mene i u meni je tako veliko da jednostavno nemam reči da mu se u ičemu suprotstavim. Stoga jednostavno želim slediti Njegov plan. Nadam se da je to i vaša želja.

Pogledajte treće poglavlje Efescima i pročitajte opis Njegovih veličanstvenih nauma. Pavle kaže da mu je dana posebna milost:

"Meni, najmanjem od svih svetih, dana je ova blagodat - da mnogobošcima kao radosnu vest objavim neistražljivo bogatstvo Hristovo, i da svima rasvetlim u čemu se sastoji tajna koja je od večnosti bila skrivena u Bogu, tvorcu svega, da bi se sada poglavarstvima i vlastima na nebesima posredstvom Crkve obznanila mnogorazlična mudrost Božija." (Ef. 3,8-10 EČ)

"Da bi se sada poglavarstvima i vlastima na nebesima posredstvom Crkve obznanila mnogorazlična mudrost Božija". Razumete li šta to znači? To znači da Bog želi da ljudi i anđeli shvate mnogovrsnu Božju mudrost kroz crkvu a koja smo vi i ja. To je zapanjujuće. Jedan propovednik je na temelju ovog odeljka crkvu nazvao "Božjim fakultetom za anđele". Naziv je sasvim prikladan budući da i u Svetom pismu čitamo da anđeli uče o Bogu gledajući na ono šta Bog čini u vama i u meni - u crkvi.

Šta mogu anđeli videti ili naučiti? To se često pitam. Kakve lekcije mi dajemo? Znate li što saznaju o nama i o Bogu? To možemo saznati u Efescima: "I vas koji ste bili mrtvi zbog prestupa i greha svojih, u kojima ste nekad živeli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdušnih sila, duh koji (i) sad radi u sinovima nepokornosti." (Ef. 2,1-2 DS). Dakle, Bog je s nama počeo kao sa materijalom prilično lošeg kvaliteta, a na kraju će od nas učini nešto što će biti na slavu Njegovu imena.

Sila

Tako dolazimo do zaključne istine:

"... i kako je prevelika njegova sila prema nama koji verujemo - shodno delotvornosti njegove silne moći, čije je dejstvo pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i posadio sebi s desne strane na nebesima, iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje se naziva ne samo na ovom svetu nego i u budućem. I sve je pokorio pod njegove noge, a njega je dao Crkvi za glavu više svega; ona je njegovo telo, punoća onoga koji sve ispunjava u svemu." (Ef. 1,19-23 EČ)

Uočite dve stvari ovde, u Hristu; imamo uskrsujuću silu, silu koja je podigla Hrista iz mrtvih. Međutim, iza uskrsujuće sile nalazi se vrhovni autoritet. Ne postoji niko čiji bi autoritet bio veći od autoriteta Gospoda Isusa Hrista. Pavle ovde jednostavno ponavlja Isusove reči iz Mateja 28,18: "Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji." Ime Isus je najuzvišenije ime zato što je On najuzvišenija osoba koja postoji u svemiru. On poseduje uskrsujuću silu. Njegov autoritet je temelj naše nade. Isus živi i On je Gospod. On nas je pozvao, On nas je učinio svojim nasledstvom a zatim nam podario svoju silu, svojom prisutnošću u nama, da bismo mogli biti u Njegovoj punini, da bismo mu mogli uzvratiti onim za čim čezne Njegovo srce, te tako ispuniti Njegov predivan plan za nas.

Na kraju ove molitve Pavle izriče blagoslov kao krunu svega: "A Onome, koji po svojoj sili koja radi u nama, mnogo više može učiniti nego sve što ištemo ili mislimo, njemu slava u crkvi i u Hristu Isusu u sva vremena, od večnosti do večnosti! Amin." (Ef. 3,20-21).

Nećemo li Mu dozvoliti da uživa u svojoj baštini koja je u Njegovim svetima? U našoj je moći da mu je damo ili da mu je uskratimo.

Tagged: novi_život|
"Život je Božji dar vama! Način na koji ga živite, vaš je dar Bogu!"
- Leo Buscaglia

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1268
Ukupno: 2556211
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/071/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.