• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Ovaj put, želim vam skrenuti pažnju na dva biblijska događaja, i na njihovu povezanost jednom tankom niti: nastojanjem da se pod svaku cenu ostvari željeni cilj. No, pristup ovome im je različit. U prvom slučaju, jedno dete se rodilo kao plod duboke i ustrajne molitve a u drugom slučaju, jedno dete je umrlo - kao posledica nastojanja da se do željenog cilja dođe silom i prevarom.

Prvi je događaj opisan u Prvoj Samuilovoj - na samome početku. Zapis govori o Ani, supruzi čoveka, koji se zvao Elkana. On je pored Ane imao još jednu ženu: Feninu. Prema tadašnjim običajima Izraelaca i okolnih naroda, mnogoženstvo se dopuštalo - zbog toga, Elkanin slučaj sa dve žene je bio sasvim uobičajen u to vreme. Ana nije mogla roditi dete. No, ova druga žena, Fenina, rađala je suprugu decu, pa joj je to davalo značajnu prednost u odnosu na ženu bez dece. U tadašnjem društvu, plodna žena je uživala ugled i poštovanje. Za ženu, koja nije rađala, smatralo se da je, u neku ruku, pod prokletstvom.

Elkana je ljubio Anu više nego Feninu, no, njegova joj ljubav nije bila dovoljna uteha. Ana je doživljavala poniženja od svoje suparnice, koja je koristila svaku priliku da je izvrgne ruglu zbog neplodnosti. Elkana je bio religiozan čovek, vrlo revnostan u tom pogledu - prema merilima onoga vremena. On je svake godine odlazio u obližnje svetište na poklonjenje, to je bio njegov čin štovanja Boga Izraelova. Vodio je sa sobom i svoje žene. Verovalo se da je u svetištu Božja prisutnost snažnija. Stoga je Ana koristila svoje posete svetištu, kako bi uvek iznova iznosila Bogu šta joj leži na srcu. Ponižena i nesrećna, ona je najdublje čežnje svoga bića i sva svoja stremljena, uvezala bi u samo jednu želju i molitvu: dobiti dete.

Biblija nam na sledeći način daje izveštaj o Aninoj molitvi u svetištu: "A Ana usta, pošto jedoše i piše u Silomu; a Ilije sveštenik seđaše na stolici, na pragu doma Gospodnjeg. I ona, tužna u srcu pomoli se Gospodu plačući mnogo. I zavetova se govoreći: Gospode nad vojskama! Ako pogledaš na muku sluškinje svoje, i opomeneš me se, i ne zaboraviš sluškinje svoje, nego daš sluškinji svojoj muško čedo, ja ću ga dati Gospodu dokle je god živ, i britva neće preći preko glave njegove...'" (1. Sam. 1:9-11 RDK)

Njena molitva je bila toliko osećajna, snažna i puna zanosa da je Ilije, sveštenik u svetištu, pomislio da je ta žena pijana. No, kad je shvatio o čemu se radi, ispratio je Anu ovim blagoslovom: "Idi s mirom; a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu, za šta si Ga molila." (1. Sam. 1:17 RDK) Ana je Bogu obećala darovati dete, ako molitva bude uslišena. Moguće, da je Gospod samo na to čekao: da Anino srce zaželi dete, koje će biti Bogu na čast. Možda je Ana godinama ranije molila: "Bože, želim imati dete, jer me je sramota pred ljudima, na prezir i podsmeh sam svima!" Možda je kasnije izmenila stav: "Bože, želim dete zbog sebe i muža!" No, Bog je menjao Anu i dalje iznutra, sve dok nije rekla: "Ja ću ga darovati Gospodu za sve dane njegova života. Bože, želim dete da bi ga dala kao dar tebi!" Posle te molitve, nakon nekog vremena, Ana je doživela uslišenje. Rodio se dečak. Ona ga je nazvala Samuel: "Jer sam ga", rekla je Ana, "izmolila od Gospoda". (1. Sam. 1:20)

Nadalje, Biblija daje zapis i o jednom drugom događaju. Nalazi se u Drugoj knjizi Samuilovoj, negde na sredini. Starozavetni kralj David je poznat po tome što je bio čovek po Božjem srcu. Bog ga je okružio odanim prijateljima i vojnicima, učinio je da bude omiljen među narodom, te je mogao uživati mnoge privilegije. Ipak, David je poželeo tuđu ženu. Vitsaveja je bila žena jednog od njegovih vojnika - Urije Hetejina. Tuđa žena mu je zapela za oko i on je odlučio silom i prevarom doći do nje. Nakon što nije uspeo drugačije, on je poslao u rat njenog supruga, u prve redove, ne bi li poginuo. To se i dogodilo: odani je vojnik poginuo na bojnom polju, a kralj se mogao nesmetano oženiti njegovom ženom. Vitsaveja mu je rodila sina. Bog, koji je podržavao Davida u njegovim pravednim poduhvatima, nije prešao preko ovog zločina. Preko proroka Natana obznanio je Davidu greh koji je počinio. Kao posledica tog strašnog zlodela, došla je i kazna. Natan je preneo Božju osudu: "Ali što si tim delom dao priliku neprijateljima Gospodnjim da hule, zato će ti umreti sin koji ti se rodio." (2. Sam. 12:14 RDK)

U istoriji i sadašnjosti nailazimo na brojne primere upotrebe sile i prevare za ostvarenje željenoga cilja. Od mnogih vojskovođa koji su osvajali zemlje do pojedinaca, koji su koristili moć da dođu do bogatstva, položaja i ugleda. Od postanka sveta možemo pratiti kako čovek ustaje protiv čoveka i narod protiv naroda ne bi li se silom i prevarom došlo do većeg prostora i prevlasti nad drugima. Međutim, Božji put je drugačiji. Bog kao da želi poručiti i meni i tebi: za željeni cilj bori se molitvom. Ostavi po strani svaku moć i silu, koja ti je dostupna. Ostavi po strani svaku mogućnost prevare i lukavstva. Seti se Davida, koji se gorko kajao za opako delo, koje je počinio!

David je sledio svoj put i pretrpeo strašne posledice, jer je dete umrlo, a Božji način jeste Anin put molitve, jer mi vidimo da je on bio blagosloven. Tako, Bog nam poručuje kroz Anin slučaj: "Čujem vapaje i uzdahe tvoga srca. Mijenjam te iznutra, dok tvoja želja ne primi pravi oblik i ne bude u saglasnosti sa mojom željom. I zbog toga, nastavi ustrajno stajati u molitvi preda mnom."

Anina molitva u svetištu, koju iznosi Biblija, jeste zasigurno samo vrhunac njezinih ustrajnih vapaja pred Bogom - iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. I Ana je mogla poći putem sile i pakosti. Mogla je sve te dane i godine uzvraćati suparnici na uvredama, vraćati joj milo za drago, pokušati je čak i ukloniti. Mogla joj je govoriti: "Da, ja nemam dece, ali ti si ružna i pokvarena. Što ti sva tvoja deca vrede, kad mene moj muž voli više nego tebe?" No, Ana se molila Bogu, kome je bilo stalo do njezinih vapaja i uzdaha. Kao što je rekla jedna osoba:"Smisao molitve nije da se puno govori, nego da se puno ljubi."

Zapis o Ani podseća i na Moniku, majku Augustina, rano-hrišćanskog učitelja te pisca nadaleko poznatih Ispovesti. Njegova majka je mnoge godina izlevala suze pred Bogom, ne bi li se njeno dete obratilo od grešnog načina života i puta koji je vodio u propast. I ona je imala svoga sveštenika Ilija, jednog Božjeg čoveka, kojem je odlazila po savet i utehu. On joj je jednom prilikom, takođe, rekao da pođe od njega u miru. Jer gledajući suze koje je ona prolivala za spasenje duše svoga deteta, on je zaključio i rekao joj: "Sin tolikih suza neće propasti!" Uskoro, Augustin je doživeo obraćenje.

Prijatelju! Postoji li nešto za čime čezne tvoja duša, za šta si spreman pred nevidljivim Božjim prestoljem stajati iz dana u dan, iz meseca u mesec? Nije potrebno, poput Ane, da tražiš neko svetište. Isus u Matejevom evanđelju, u šestom poglavlju, daje vrlo jednostavno uputstvo: "A ti kada se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti ispuniće ti." (Mt. 6:6 EČ) Seti se da je Ana kao nagradu dobila Samuila, koji je izrastao u velikog Božjeg čoveka, na blagoslov mnogima. Biblija ovako govori o Aninom detetu: "A Samuilo rastijaše, i Gospod beše s njim, i ne pusti da padne na zemlju nijedna reč njegova. I sav Izrailj od Dana do Virsaveje pozna da je Samuilo veran prorok Gospodnji." (1. Sam. 3:19-20 RDK)

Čezneš li izmoliti od Gospodina ispunjenje dubokih čežnji, poput Ane, koja je izmolila Samuila? Ustraj pred nevidljivim Božjim prestoljem. Bog zasigurno i tebi poručuje: "Sin tolikih vapaja i uzdaha neće propasti. Kćer tolikih suza i čežnji neće propasti!" Gospod možda čeka na tvoje konačno: "Bože, neka plod moje molitve bude tebi na čast i slavu, tebi darujem svoje želje i htenja." Ako je tako, dragi prijatelju, pođi u miru. Neka ti Bog, Otac Gospoda Isusa Hrista, ispuni molitvu kojom si ga molio.


Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr