• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Smeju li hrišćani ići u bioskop, pozorište? Da li smeju gledati TV? Koja dužina suknje je za hrišćanku prekratka, a koja je dužina kose predugačka za hrišćanina? Da li je u redu da hrišćani piju alkohol? Sme li hrišćanin pustiti bradu ili se hrišćanka šminkati? Na ovakva i slična pitanja različiti hrišćani odgovaraju različito. Za svaku osobu koja na nešto kaže "ne", možemo naći drugu osobu koja će na to isto reći "da". Ko je u pravu? Koga poslušati?

Razlika u stavovima o načinu življenja nije nimalo strana hrišćanstvu. U ranoj crkvi hrišćani su se prepirali oko toga da li je dozvoljeno jesti meso kupljeno na pijaci, ako ga se pre prodaje prinelo na žrtvu idolima u paganskom hramu. Neki su smatrali da treba držati određene dane, dok su drugi mislili da je to za njihovu veru nevažno. Razilazili su se i po pitanju da li je bolje ostati neoženjen (neudata) ili se oženiti (udati). Ovakvi sporovi ugrožavali su život crkve. Zato u 1. Korinćanima 8 i Rimljanima 14, apostol Pavle daje uputstvo o tome kako se kao hrišćanin treba ponašati u sličnim situacijama.

Sloboda izbora

Biblija ne sadrži zakon za svaku najmanju sitnicu u hrišćanskom životu. Neke stvari nisu niti ispravne niti pogrešne, jednostavno su neutralne. U takvu kategoriju "amoralnih" pitanja pripada npr. poslušnost jevrejskom ceremonijalnom zakonu. Dok je za Jevrejina, prema Mojsijevom zakonu, određena hrana bila nečista, Pavle može nakon Hristovog dolaska reći: "Znam i uveren sam u Gospodu Isusu da ništa samo po sebi nije pogano; samo onome, koji smatra da je nešto pogano, njemu je pogano." (Rim. 14,14 EČ). Hrišćani imaju slobodu jesti "nečistu" hranu ako žele, a da ne sagreše. Slično Pavle govori i za obrezanje: "Jer u Hristu Isusu niti što vredi obrezanje niti neobrezanje, nego vera koja se kroz ljubav pokazuje delotvorna." (Gal. 5,6 EČ). Čim ovakva dela sama po sebi nisu ni ispravna ni pogrešna, nemaju nikakvu religijsku vrednost. Ona niti štete niti pomažu u težnji za spasenjem. "Jelo, međutim, neće nas postaviti pred Boga; niti šta gubimo ako ne jedemo, niti mnogo dobivamo ako jedemo." (1. Kor. 8,8 EČ).

I u današnjem svetu ima mnogo sličnih stvari. Moramo biti poslušni Bogu i živeti u skladu sa njegovom voljom kako je ona izražena u Svetom pismu. Ali isto tako, moramo u sporednim pitanjima prihvatiti slobodu izbora između različitih mogućnosti koju nam Bog daje.

Međutim, hrišćani ne misle uvek isto o tome koja su pravila ponašanja neutralna a koja nisu. Na primer, neki hrišćani su uvereni da je greh piti alkohol dok drugi veruju da Biblija dozvoljava hrišćanima da piju umereno. Neki će hrišćani razmišljati na sledeći način: Biblija ne zabranjuje umereno piti alkohol, zato su hrišćani zapravo slobodni piti ga. Ako je to i slučaj, to ne znači da je uvek, u svakoj prilici ispravno koristiti slobodu. Moramo biti pažljivi u našem ponašanju kad se radi o nečemu što neki hrišćani smatraju amoralnim ili neutralnim, dok u očima drugih ona dovodi moral u opasnost! Pavle, ukazuje na dva slučaja kada je pogrešno pozivati se na svoju slobodu.

Čista savest

Iako hrišćani možda nisu vezani Pismom da čine ili ne čine neke određene stvari, oni su u svakoj situaciji vezani "zakonom vere". A to znači, sva bi naša dela trebala biti propraćena unutrašnjim uverenjem da je ono što radimo ispravno. Naša savest nas ne bi trebala optuživati, već hvaliti u svemu što činimo. "Ko se, naprotiv, koleba, navlači na sebe osudu - ako jede, jer to ne čini po veri. A sve što ne potiče od vere - greh je." (Rim. 14,23 EČ). Naša savest nas često zaustavlja od dela koja su stvarno nemoralna. Ali čak i u neutralnim stvarima moramo biti poslušni savesti. Jer Bog želi da živimo životom vere, ne opterećeni grižom savesti. On želi da imamo puno uverenje da znamo da ugađamo Bogu onim što radimo (ili ne radimo).

Srećan život

Ovo je srećan život: "Blažen je ko ne osuđuje samoga sebe za ono što smatra da je dobro!" (Rim. 14,22 EČ). Sami sebe varamo ako mislimo da se zadovoljstvo može naći u zabranjenom. Naprotiv, ako ne živimo prema "zakonu vere" štetimo svoj duši. Ako neko jede žrtveno meso protiv svoje savesti, Pavle kaže da time "žalosti brata svojega" (Rim. 14,15). Greh, kaže Pavle, ne donosi radost nego suprotno. Posvedočiće to svako koga je već pekla savest. No, život u skladu s našim uverenjem donosi radost i mir. To je i jedini način na koji možemo iskusiti carstvo nebesko. "Jer carstvo Božije se ne sastoji u jelu i piću, nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome." (Rim. 14,17 EČ).

Dnevno se suočavamo sa odlukama kako živeti hrišćanskim životom, i zato se moramo pitati: "Da li sam ubeđen da je ono što radim ispravno?" Trebamo razmišljati i moliti pre nego krenemo u akciju. Samo tada će vera imati prvenstvo nad slobodom u našem hrišćanskom životu, kao što ga i treba imati. Jedino tako ćemo iskusiti istinski srećan život.

Ljubav iznad slobode

Postoji još jedna situacija u kojoj je pogrešno činiti što je hrišćanima u principu slobodno činiti. "Samo pazite da kako ova vaša sloboda ne bude spoticanje za slabe... Stoga, ako jelo sablažnjava mog brata, neću jesti mesa doveka, da ne sablaznim svoga brata." (1. Kor. 9,9; 1. Kor. 9,13 EČ).

Kako god se to činilo čudnim, kao hrišćani se ne smemo koristiti pravima čak ni svojim, ako neko drugi zbog toga trpi. Naša sloboda ne sme druge vređati. "Nijedan čovek nije ostrvo", piše poznati pesnik John Donne. Svako je okružen drugim ljudima i svojim ponašanjem utiče na njih. Zato slobodom mora upravljati ljubav. Moje ponašanje treba biti vođeno prema dobrobiti društva, hrišćanske zajednice, moga brata ili sestre.

Ljubav: put koji je izabrao Isus

Ljubav prema drugima je put koji je izabrao Isus, iako ga je to koštalo života. Pavle ističe primer Isusa koji je umro za brata i sestru kako bi ohrabrio hrišćane za ljubav a ne za uporno držanje vlastitih prava. "Nemoj da upropašćuješ svojim jelom onoga za koga je Hristos umro." (Rim. 14,15; 1. Kor. 8,11). Pavle pokazuje da su hrišćani koji se, na primer, ne mogu odreći svog bifteka radi dobra drugoga smešni u usporedbi sa bezgrešnim Sinom Božjim, čija ljubav je bila tako velika da je on bio čak voljan dati svoj život na krstu za nas jadne grešnike. Ono što želim kazati izraženo je u rečima poznatog nemačkog teologa, J. A. Bengela: "Nemoj da ti je više stalo do hrane, nego Hristu do vlastitog života!" Zar ne možemo pokazati bar malo samopožrtvovane ljubavi prema svojim bližnjima kao što je Isus pokazao?

Kamen spoticanja

Ako graničimo svoju slobodu ljubavlju, možemo sprečiti da budemo uzrokom štete svom bratu ili sestri. Ali kako moj bližnji može trpeti ako se držim svoje slobode kod neutralnih pitanja hrišćanskog ponašanja, dok se ta osoba uzdržava od prakticiranja te slobode? Pavle daje jasan odgovor na ovo pitanje. "Jer ako neko tebe, koji imaš znanje, vidi za trpezom u idolskom hramu, neće li njegova savest, budući da je on slab, biti pobuđena da jede meso žrtvovano idolima?" (1. Kor. 8,10 EČ). Slabi hrišćanin, koji pogrešno misli da je neispravno jesti hranu koja je prinošena idolima, ne trpi zato što je šokiran ili sablažnjen ponašanjem svog bližnjeg. Nego, slabi hrišćanin je ozleđen, jer je dobio povoda da imitira ponašanje koje je sam smatrao nemoralnim. Umesto da sledi vlastitu savest, on sledi primer drugoga i tako pada i greši.

Rušenje ili izgradnja

Posledica spoticanja je pogibao: "Zbog tvoga znanja, naime, propada onaj slabi, brat, za koga je Hristos umro." (1. Kor. 8,11 EČ). Pavle jednim delom misli na nutarnju smrt koja se dešava kad se zbog krivice i greha slomi karakter osobe. Rezultat je žalost, bol okaljane savesti i samoosuđivanje (Rim. 14,15; 1. Kor. 8,7).

Pored subjektivnog oštećenja, postoji i objektivno. Gaženjem vlastite savesti, čovek greši i na se navlači krivicu pred Bogom. "A sve što ne potiče od vere - greh je." (Rim. 14,23). Hrišćani koji greše nazaduju u hrišćanskom životu. Naravno, mogu tražiti oproštenje. Ali greh zarobljava takvu osobu i sprečava je rasti u hrišćanskom životu. Dolazi do regresa, a ne do progresa u posvećenju. Hrišćanskoj zrelosti se staje na put umesto da ju se neguje kako treba i to tokom celog života.

Ipak možemo jedan drugog zaštititi od takve pogibli. Od nas se traži da tako postupamo. "Starajmo se stoga za ono što stvara mir i doprinosi uzajamnom nazidanju!" (Rim. 14,19 EČ). Hrišćani treba da pomažu jedan drugome živeti po veri u skladu sa unutrašnjim ubeđenjima, iako se ta ubeđenja mogu razlikovati. Sam Pavle ostavlja mesta razlikama u mišljenju i ponašanju unutar hrišćanske zajednice ukoliko se radi o neutralnim pitanjima.

Postoji međutim jedno pravilo koje vredi za sve: niko ne sme dozvoliti da mu dela budu suprotna verovanju. Svi moramo imati lični integritet: naše ponašanje treba biti u skladu s našim ubeđenjima. Trebamo pomoći jedan drugome održavati taj integritet, čak kad to zahteva da se odreknemo vlastite slobode zbog ljubavi prema drugima. Jer, "ljubav izgrađuje" (1. Kor. 8,1).

Rado primajmo jedan drugoga

Videli smo da bi hrišćani trebalo da ohrabruju jedni druge da žive po veri, tj. u skladu sa svojim ubeđenjima. I videli smo da ta ubeđenja s obzirom na neutralna pitanja se mogu od osobe do osobe vrlo razlikovati. Tako mora s obzirom na raznovrsnost postojati tolerancija u hrišćanskoj zajednici. Zapravo treba postojati više od tolerancije - hrišćani moraju jedni druge rado prihvaćati kao Božju porodicu, i pored svih svojih razlika. Jer je Bog i nas rado primio. "Koji jede neka ne nipodaštava onoga što ne jede, a koji ne jede neka ne osuđuje onoga što jede, jer ga je Bog primio." (Rim. 14,3 EČ).

Što bi se dogodilo kad bi ovu zapovest počeli poštovati u crkvama danas? Pretpostavljam da bi bilo mnogo manje hrišćana koji se smatraju "svetijima" od ostalih. Isto tako, mislim da bi mnogo više ljudi "našlo sebe" unutar zidova crkve kao i u rukama milostivog Boga koji prima.