• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Utolite i poznajte da sam ja Bog; ja sam uzvišen po narodima, uzvišen na zemlji." (Ps. 46:11 RDK)

U evanđelju po Jovanu, nailazimo na događaj, u kojem je Isus rekao svojim učenicima: "Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir. Ne dajem vam kao što svet daje. Neka se ne uznemirava vaše srce i neka ne strahuje!" (Jn. 14:27 EČ)

Dragi čitatelju! Šta misliš, da li od čoveka dolazi mir? Moj bi odgovor bio - vrlo teško. Ti možeš po prvi put doći u neki gradić i uzviknuti: "Predivno! Ovde se ne vodi rat! Nema buke, niko ni na koga ne viče! Kakvo mirno mesto!" No, odsutnost rata i buke, ne znači i onaj pravi mir. Ako ostaneš neko vreme u gradiću i malo bolje upoznaš njegove stanovnike, hoćeš li i tada reći: "O, kakvo mirno mesto!" Ko zna na koliko ćeš zategnutih odnosa tu naići: "U miru smo, ali mi ne razgovaramo!" Ko zna koliko će se nemirnih srca, povređenih ljudi, raskinutih prijateljstava, prikrivenih srdžbi naći u tom prividno mirnom gradiću. Onaj istinski mir i razumevanje među ljudima danas postaje takva retkost, da je treba sa svećom tražiti. Kao da niko ne sledi onu mudru izreku starozavetnog cara Solomuna: "Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuća puna poklane stoke sa svađom." (Pri. 17:1 RDK)

Zbog toga psalmista peva: "Ta, u Boga je mir duši mojoj, od Njega je spasenje moje!" (Ps. 62:1 RDK) Izmirenje sa Stvoriteljem je korak prema onom istinskom miru duše, koji daje Isus Hristos. Možeš reći: "Šta da se miriti s Bogom, kada se sa Njime nisam ni posvađao!" Ako tako kažemo, zasigurno smo slični izgubljenom sinu, iz Isusove priče, zapisane u Lukinom evanđelju. Sin je zatražio od oca deo nasledstva, koje bi mu pripalo nakon očeve smrti. Otac mu je izišao u susret i dao mu njegov deo. Sve se dogodilo u miru, bez svađe i prepirke. Da mu je tada neko rekao: "Odi svome ocu i izmiri se sa njime", sin bi zasigurno odgovorio: "Ja sam u miru sa ocem. Mi se nikada nismo posvađali." Evanđelje nas izveštava da je sin uzeo svoj deo, otišao u daleku zemlju i onde: "rasu(o) svoje imanje provodeći život razvratno". (Lk. 15:14) Dok je imao novac, uživao je mir blagostanja, zasigurno se povodeći za onim rečima iz jedne druge Isusove priče iz Lukina evanđelja: "Dušo, imaš mnoga imanja smeštena za mnogo godina; počivaj, jedi, pij, uživaj!" (Lk. 12:19) No, to je bio kratkotrajan i varljiv mir. Nastala je glad u toj zemlji a sin se našao bez prihoda. Postao je čuvar svinja, možda zadnje čega bi se prihvatio. No, i tada je ostao gladan. U priči piše: "I želeo je da napuni svoj stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao." (Lk. 15:16 EČ) Shvatio je, da je za njega jedini izlaz iz te očajne situacije - priznati greh i pomiriti se s ocem. To je i učinio. Došao je k ocu i rekao mu: "Oče, sagriješih Bogu i tebi." (Lk. 15:18) Otac ga je prihvatio s velikim veseljem i ljubavlju. Tek tada je doživeo onaj istinski Hristov mir.

Dakle, ti i ja možemo tvrditi - dok nam ide dobro - da je sve u redu s nama i da imamo svoj mir. No, ako nismo izmireni s Bogom, kad-tad će se naš svet početi rušiti i raspadati, očajavaćemo poput izgubljenog sina. Shvatićemo da od samog početka nešto nije bilo u redu sa nama. Stoga je Božji poziv i dalje na snazi - izmiri se s Bogom. U poslanici Efescima, apostol Pavle piše da u Hristu Isusu imamo "oproštenje greha, prema bogatstvu njegove milosti." (Ef. 1:8) Takođe, u poslanici Rimljanima isti apostol piše: "Ako smo, dakle, mi - kao njegovi neprijatelji - izmireni s Bogom smrću njegovoga Sina, onda ćemo još pre biti spaseni njegovim životom, pošto smo izmireni." (Rim. 5:10 EČ)

Iz izmirenja s Bogom, nastaje duboka čežnja za mirom sa svim ljudima, koje poznaješ. Duh Sveti te preplavljuje mirom u uzburkanim životnim okolnostima. Dete si Božje, koje nebeski Otac uzima pod svoje okrilje. U istoj poslanici Rimljanima piše i ovo: "Jer carstvo Božije se ne sastoji u jelu i piću, nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome." (Rim. 14:17 EČ) Da, iz izmirenja s Bogom primaš mir po Duhu Svetome, onaj istinski Hristov mir.

Evo sitnog detalja iz života. Jednoga sam kišnoga dana, za vreme stanke na poslu, mirno razgovarao s prijateljima. Taj sam dan u mislima imao stih iz 46. psalma, koji u slobodnom prevodu glasi: "Budi miran i znaj da sam ja Bog." Znao bih uzdahnuti:"Da, to je Hristov mir - znati da je on blizu tebe, što god da te zadesi - on je tu." Zazvonio je telefon. Na moje iznenađenje, zvao me komšija. Bio je to inače miran, susretljiv i ljubazan čovek, koji je stanovao odmah preko puta moje supruge Renate i mene. Uzbuđenim je glasom vikao: "Komšija, molim te, što pre dođi kući! Dole, sprat ispod, kod naših komšija se pojavila velika je mrlja na stropu! Izgleda da kod vas u ostavi prokišnjava!" Supruga i ja smo živeli u potkrovlju, a ostava je bila izdvojena te loše pokrivena crepom. Pretpostavio sam da su stari crepovi uzrok prokišnjavanja u prizemlju. Pozdravio sam se s prijateljima, te odmah pošao prema tramvaju. Negodovao sam u sebi: "Baš mi je ovo trebalo! Toliko posla imam za obaviti, a sad će biti cela zbrka oko toga! Nadam se samo da komšije neće imati pravu poplavu?!" Bio sam besan i na sebe, što sam se našao nepripravljenim za iznenadne situacije, te i na crepove, koji su tako iznenada počeli prokišnjavati. No, onda sam osetio kao da mi Duh Sveti šapuće: "Sad imaš mogućnost primeniti Božje reči: Budi miran i znaj da sam ja Bog!" Vozio sam se tramvajem i ponavljao taj stih u sebi. Mobilni telefon je zazvonio te sam ponovno čuo glas mog komšije. Inače, miran čovek, bio je i dalje usplahiren: "Komšija, gde si! Čekamo te! Dolje imaju poplavu! Požuri!" Bez pomoći Duha Svetoga, mogao sam i sam početi vikati na njega. No, smireno sam odgovorio: "Gospodine, evo stižem! No, ja ne mogu brže od tramvaja!" Molio sam se i ponavljao: "Budi miran i znaj da sam ja Bog!"

U zgradi, naišao sam na strku po stepeništu. Trčalo se gore - dole. Neki su govorili: "Možda to ipak nije krov, već stare vodovodne cevi. Idemo da proverimo!" Uzdisao sam, vapeći Bogu: "O, Gospode, pa kako ću ja sad pronaći nove crepove, kako ih postaviti na krov, kad se ni na tavan ne usudim popeti!?" S druge strane, krovopokrivač će za mali popravak tražiti puno novca. No, moram, svakako, pomoći susedima dole! Tamo je zaista bila poveća mrlja na stropu. Komšija me požurivao: "Žao mi je, mi jesmo komšije, no, ovo ti moraš srediti što pre!" U međuvremenu je stigla i Renata, no, nije mogla puno pomoći. Nastala je i rasprava ko je kriv, naša ostava, ili ipak možda neko drugi. Mogao sam i ja tražiti krivca negde drugde: "Komšije su krive! Uređivali su stan ovih dana, pa su oštetili vodovodne cevi!" No, ja sam vapio: "O, Gospode, ne znam što da učinim! Pomozi." Konačno se pojavila jedna od komšinica iz prizemlja sa crepovima u rukama. Supruga i ja nismo bili u najboljim odnosima s njom pa smo najmanje očekivali da će pomoć od nje doći. Crepove je pronašla negde u susedstvu te je odlučno - na iznenađenje svih nas - vodila akciju popravljanja oštećenog dela krova! Zahvaljujući njoj, situacija se smirila. Prokišnjavanja više neće biti! Radost je zavladala u zgradi. Bio sam postiđen pred sobom jer sam zakazao u ovoj situaciji. No, s druge strane, zahvaljivao sam Bogu za mir koji sam imao u srcu i pomoći koja je na vreme došla. Nije to samo bio mir zbog toga što sam doživeo Božju zaštitu od nevremena, već i istinsko izmirenje i zahvalnost prema komšinici, prema kojoj sam ranije bio suzdržan.

Na kraju, jedan od poznatih propovednika Božje reči, David Wilkerson, ovako je jednom rekao: "Bog ne štiti od oluje, ali te štiti u oluji." Takođe je dodao :"Kad me oluja zahvati, Gospod mi govori: 'Ne uznemiruj se! Ne gubi glavu! Ništa ne moraš učiniti. Samo podnesi vihor. Sve prepusti meni'" Ako smo izmireni s Bogom i ljudima, Duh Sveti nas želi podsećati na Isusovu poruku mira: "Neka se ne uznemiruje i ne plaši tvoje srce. Budi miran i znaj da sam ja s tobom."

Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr