• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Na pitanje jednog jevrejskog učitelja, koja je najveća zapovest u Zakonu, Isus je - prema zapisu iz Matejevog evanđelja - odgovorio: "'Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom mišlju svojom'. Ovo je najveća i prva zapovest. A druga je kao i ova: 'Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.'" (Mt. 22:37-39 EČ).

Mnogi će se složiti sa time da je Isus dobro odgovorio, kada je rekao da treba ljubiti svoga bližnjega. "Ah, da je više ljubavi među ljudima, svet bi bio daleko bolje mesto za stanovanje i življenje!" - reći će jedni. Drugi će odvratiti: "Ljubiti čoveka? To je sasvim dovoljno. Neće tada biti ni ratova ni ubijanja!" No, s druge strane, biće primedbi na onaj prvi deo Isusovog odgovora: "Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom mišlju svojom." Nekoga to navodi na sledeći prigovor: "Zar nije sebično od Boga tražiti ljubav najpre za sebe?" Stav o Božjoj sebičnosti možda će neko podupreti i citatima iz biblijskih knjiga, kao - na primer - iz Druge Knjige Mojsijeve, gde je zapisana Božja zapovest: "Nemoj imati drugih bogova osim mene!" (2. Moj. 20:3). Možda ćeš i sam reći: "Zar to nije čak oholo od Boga da stavlja sam sebe na najviše mesto?" Ili ćeš citirati neki od stihova koji ističu da je Bog - ljubomorni Bog, pa ćeš možda reći: "Taj Bog zaista sve traži samo za sebe!" No, da li je Bog zaista sebičan, ljubomoran i pun oholosti, kada poziva na to da mu iskazujemo ljubav, ili je u pitanju nešto drugo?

Biblija nam govori da je Bog naš Stvoritelj. Stoga on ima puno pravo da traži prvenstvo i ističe svoju ovlast nad svojim stvorenjem. U poslednjoj biblijskoj knjizi, u Otkrivenju, zapisan je sledeći hvalospev: "Dostojan si, Gospode i Bože naš, da primiš slavu i čast i silu, jer ti si stvorio sve i tvojom voljom sve beše i sve bi stvoreno." (Otk. 4:11 EČ). No, Bog nije sebičan, ljubomoran i oholi Bog, kojemu je stalo samo do sebe. Naprotiv, Biblija potvrđuje da je Bog iz ljubavi poslao svoga Sina jedinca u grešni svet kao ruku spasa palom čoveku. Sam Isus nije "smatrao plenom svoju jednakost s Bogom, nego je samoga sebe učinio ništavnim uzevši obličje sluge, postavši sličan ljudima", kako sama Biblija govori (Fil. 2:6-7 SSP).

Kada nas Bog poziva da ga ljubimo, to nije poziv upućen iz sebičnosti, već naprotiv: to je poziv da stvari stavimo na pravo mesto - za naše dobro. Možda to možemo ovako reći: kada stremimo za tim da Boga ljubimo svim svojim srcem, te da budemo poslušni njegovim uputstvima, ne pomažemo toliko Bogu, koliko sami sebi pomažemo. Prorok Jeremija prenosi reč Božju: "Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka i koji stavlja telo sebi za mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo." (Jer. 17:5 RDK). Iskustvo govori da je čovek - makar se radilo i o našem najboljem prijatelju - slabo pouzdanje. No, ni pouzdanje u samog sebe neće te odvesti daleko. Krhka smo, ranjiva i brzo kvarljiva roba.

Na drugoj strani, isti prorok izjavljuje: "Blago čoveku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica." (Jer. 17:7 RDK). Sebi pomažemo na taj način što stavljamo pouzdanje u Boga, umesto u čoveka ili sebe. Jer za nas je dobro da u Stvoritelju neba i zemlje imamo prijatelja, koji je mudriji od nas i koji bolje od nas vidi šta je za nas najbolje dobro. Psalmista ovako kazuje: "K Tebi podižem oči svoje, koji živiš na nebesima! Kao što su oči slugama uprte u ruku gospodara njihovih, kao oči sluškinjine u ruku gospođe njene, tako su oči naše u Gospoda Boga našeg..." (Ps. 123:1-2 RDK). Starozavetni kralj David, suočen sa kušnjama i progonstvom, takođe upire oči u svog Stvoritelja: "Ali su k Tebi, Gospode, Gospode, upravljene oči moje, u Tebe se uzdam, nemoj odbaciti dušu moju. Sačuvaj me od zamke, koju mi metnuše, od lukavstva onih, koji čine bezakonje." (Ps. 141:8-9 RDK). Božji ljudi su znali da je dobro i mudro što na svojoj strani imaju onoga koji im može sačuvati dušu od propasti a život od skrivenih opasnosti.

Dragi prijatelju, na tvojoj zemaljskoj stazi može biti tako mnogo prikrivenih zamki i stupica. Zamisli ovaj primer! Otvorio si malu privatnu firmu i posao ti je krenuo dobro. Radiš dan i noć i ide ti sve od ruke. Kako bi još razvio posao, uzeo si kredit kod banke a kao garanciju stavio si svo svoje imanje. Ništa nisi napravio u lošoj nameri. Želiš i dalje vredno raditi, kako bi posao još više napredovao. Međutim, onda naiđu iznenadne poteškoće i nepredvidljive prepreke, koje će uništiti tvoje poslovanje, tvoju firmu. Banka potražuje novac. Da ne bi izgubio kuću i imanje, u strepnji i neizvesnosti, ti od prijatelja i poznanika pozajmljuješ novac i vraćaš kredit banci i banka te ostavlja na miru. No, posle toga tvoji prijatelji i znanci potražuju svoj novac, a ti si opet u grču i teskobi, i tražiš nove osobe od kojih možeš ponovo pozajmiti novca, kako bi vratio zajam onima prvima. I tako unedogled. Život ti postaje prava noćna mora. Po sličnom obrascu, svi to znamo, život se zna zapetljati i u mnogim drugim područjima našeg života.

I ja se sam često nađem pred životnim zamkama i mučim se kako ići dalje. No, onda s olakšanjem kažem sebi: "Hvala ti, Bože, što si mudriji od mene! I što ćeš ti bolje usmeriti moje korake, nego što bi ja to sam učinio." Pred mojim je očima odlomak iz biblijske Knjige Priča Solomunovih: "Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. Na svim putevima svojim imaj Ga na umu, i On će upravljati staze tvoje." (Pri. 3:5-6 RDK). Niko od ljudi, osim ako ne dolazi s Božjom mudrošću, ne može ispraviti tvoje staze. No, Bog može ispraviti tvoje puteve, tvoje "krive Drine". "Savršeni su putevi Gospodnji" (Ps. 18:30), peva David, koji je iskusio Božju ruku spasa nebrojeno puta u svom životu. Ali kako će to biti ispravljeno, ako tvoje oči nisu uprte u onoga ko želi da te vodi pravom stazom, i ako tvoje srce ne ljubi njegove puteve?

Zahvaljujući mom teči i tetki, koji su plaćali moje stanovanje u učeničkom domu, drugi deo srednje škole pohađao sam u velikom gradu. Stoga je moje srce sve vreme bilo ispunjeno zahvalnošću prema ovo dvoje ljudi. Znao sam da je to bila velika žrtva s njihove strane. Jednom je prilikom do mene stigla vest da će mi tetka doći u posetu. "Tetka Marija će me posetiti" - odjekivalo je u mome srcu. "Kakve li radosti!" - skakutao sam i uzvikivao u zanosu. Tetka mi je, u međuvremenu, poručila da do njezinog dolaska pogledam po prodavnicama i neku lepšu jaknu za teču Đuru, kako ne bi gubila vreme na to kad stigne. Svaki sam dan, na putu prema školi, gledao u izloge. "Pa, ova bi jakna bila dobra za teču Đuru! Uh, ova druga bi bila još bolja! Ne, predložiću ipak jednu drugu. Moram naći onu najlepšu!"

Danima sam se radovao što mogu za teču i tetku učiniti bar i neznatnu uslugu - te tako na skroman način zahvaliti za njihovu ljubav! Malo po malo, te je i došao trenutak tetkine posete. Ona je htela da zna i nogo drugih stvari, no, ja sam jedva dočekao da joj pokažem izloge i jakne. Vodio sam je u jednu prodavnicu, pa u drugu. Tetka je svaki puta ljubazno zamolila prodavačicu da mi dozvoli da isprobam jaknu. Rekla bi: "Slične si građe kao tvoj teča Đuro, pa mogu po tebi videti koja će mu veličina odgovarati." Tako sam isprobavao jaknu za jaknom da mi je već postalo sumnjivo. Na kraju, tetka je konačno kupila jaknu, pružila je meni i rekla: "Ovo je za tebe!" Shvatio sam da se tetka poslužila malim trikom. Htela je meni da kupi jaknu, no, znala je dobro da to ja ne bi prihvatio, da sam znao da je za mene. Naime, kako su mi tetka i teča plaćali učenički dom, ja sam strogo vodio računa da nemaju nijedan drugi izdatak na meni: ni za sve blago sveta ne bih pristao da po izlozima tražim jaknu za sebe. No, jakna je bila kupljena te nisam imao kud, tetka me je dovela pred svršeni čin. Sve ono vreme dok sam po izlozima tražio najbolju jaknu, misleći da tako činim uslugu tetki i teči, ja sam, u stvari, činio uslugu sam sebi, jer je jakna kao dar bila namenjena meni.

Da, Bog upravo tako deluje. Kad me poziva da ga ljubim, ja upirem svoje oči u njega te živim po njegovim uputstvima i u skladu sa njegovom voljom, on to ne čini iz razloga što on kao Bog želi sve samo za sebe, već naprotiv: što želi sve najbolje za mene. On ima toplu i najlepšu jaknu za hladne zimske dane - za svako svoje dete - koja će mu pristajati "kao salivena".

Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr