misaone refleksije
Prvo: Boga ljubi svim srcem, svom dušom i svom snagom svojom, a zatim svoga bližnjega kao samoga sebe.
Drugo: Ne govoriti lažno svedočanstvo.
Ne težiti za užicima.
Siromašne okrepiti.
Žalosne utešiti.
Ne zadržavati zlobu u srcu.
Ne pružati lažan mir.
Istinu izražavati i srcem i ustima.
Ne vraćati zlo za zlo.
Mirno trpeti progonstvo zbog pravde.
Svoje pouzdanje staviti u Boga.
Svakoga časa nadzirati svoje ponašanje.
Svoja usta čuvati od pogrešnih i opakih reči.
Često se posvećivati molitvi.
Ne udovoljavati telesnim požudama.
Božju Reč dnevno izvršavati delima.
Ljubiti svaku čistoću.
Nikoga ne mrziti.
Ne biti zavidan.
Ne voleti prepirke.
Izbegavati prezauzetost.
Poštovati starije.
Ljubiti mlađe.
Iz ljubavi prema Hristu moliti za neprijatelje.
Sa zavađenima se još pre zalaska sunca pomiriti.
Ne činiti drugome što ne bi hteo da tebi drugi učine.
Nepravdu ne nanositi, a nanesenu strpljivo podnositi.
Ne biti ohol.
Ne mrmljati i gunđati.
Ljubiti iskreno svoje neprijatelje.
Za dete Božje, svaki dan mora biti prilika za obnovu, ono mora biti sigurno da će uz pomoć milosti, stići do kraja puta, a to je suština Božje ljubavi. Stoga, ako započneš i ponovno započinješ, dobro ti ide. Ako imaš pobedničkog duha, ako se boriš, uz pomoć Božju, pobedićeš! Nema teškoće koju ti ne bi mogao savladati!
Čini ti se da je čitav svet protiv tebe. Nigde ne nalaziš izlaza. Stvarno, ovog puta je nemoguće savladati poteškoće. Ali, zar si već zaboravio da je Bog tvoj Otac? Jedan svemogući, sveznajući, milosrdni Otac? On ti ne može poslati nikakvo zlo. Ovo što ti sada zadaje brigu dobro je za tebe, iako su tvoje ljudske oči sada slepe i to ne možeš shvatiti. Bože, Ti si "sve u svemu"! Neka se sada i uvek ispunjava Tvoja sveznajuća Volja!
Radost, nadprirodno i ljudsko nadanje, spojivi su sa telesnim zamorom, sa bolima, sa suzama - jer imamo srce - sa teškoćama u unutrašnjem životu ili u duhovnom radu.
On, "savršen Bog i savršen Čovek" koji je imao svu sreću Neba, htede iskušati muku i umor, plač i bol, da bismo shvatili da biti nadprirodan uključuje i biti puno ljudski.
Verovati, dakle, i ne dopustiti da nama ovlada klonulost; ne zaustavljati se na čisto ljudskim računima. Prepreke ćemo savladati ako počnemo s radom i ako se puni zalaganja latimo posla, tako da nam upravo to zalaganje otvori nove staze. A ovde je lek protiv svake poteškoće: lična svetost i predanje Gospodu.
Biti svet znači živeti onako kako je to odredio naš Otac na nebu. Prigovorićete da je to teško. Da, taj ideal jeste prevelik. Ali istovremeno je lagan: leži nadohvat ruke. Kad neko oboli, dogodi se ponekad da se ne nađe pravi lek. Na nadprirodnom području to nije tako; lek je uvek nadohvat: Isus Hrist, prisutan [po Svetome Duhu]. On nam daje svoju milost.
Ponovimo rečima i delom: Gospode, uzdam se u Te, meni je dovoljna tvoja opšta providnost, tvoja svakodnevna pomoć. Od Boga nemamo zašto moliti velika čudesa, ali treba da molimo da nam umnoži veru, da nam prosvetli razum i da nam ojača volju. Isus ostaje uvek sa nama i uvek se ponaša onako kao što On jeste.
Ako osećate obeshrabrenost zbog nekog možda posebno upečatljivog iskustva vlastite uskogrudnosti, onda je došao trenutak da se potpuno i poučljivo prepustite rukama Božjim. Jednoga dana, priča se, susreo je jedan prosjak Aleksandra Velikog i zamolio ga za milostinju. Aleksandar se zadržao i zapovedio da ga učine gospodarom najvećeg grada u carstvu. Nato je prosjak zapanjen i zbunjen uzviknuo: "Ali ja nisam tako mnogo molio!" A Aleksandar je odgovorio: "Ti si molio kao onaj koji jesi, a ja ti dajem kao onaj koji ja jesam!"
Spoznajmo svoje bolesti, ali priznajmo Božju moć. Optimizam, radost, čvrsto uverenje da se Bog želi nama poslužiti moraju dati obeležje hrišćanskom životu. Ako se osećamo delom Crkve, ako smatramo da nas podupire... delovanje Duha Svetoga, onda ćemo se odlučiti da ispunjavamo male dužnosti svakoga trenutka: svakoga dana pomalo sejati. A žetva će ispuniti žitnicu do vrha.
