• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- Odgovor na pitanje "Šta bi Isus uradio?"

U one poslednje sate pre negoli je bio izdat, Isus je pripremao svoje verne sledbenike za zadatak koji ih očekuje nakon Njegove smrti i vaznesenja. On je postavio temelj za posao; a na njima je bilo da taj posao dalje nastave, u Njegovom odsustvu, tamo gde je On sa njime stao. O svemu ovome možemo čitati u Evanđelju po Jovanu, od 13. do 17. poglavlja.

Natprirodna pomoć

Pored dve glavne zapovesti, Isus je svojim učenicima ostavio i svoj sopstveni primer. Novu zapovest, kako voleti druge i kako drugima nesebično služiti (Jn. 13), i obećanje da će se On vratiti i odvesti ih kući sa sobom (Jn. 14:3). Kao primer, ostavio im je svoj neposredan i prisan odnos sa Ocem - čak i stalno prisustvo Oca i Sina kroz Duha (Jn. 14:23) - direktan pristup Ocu kroz molitvu (Jn. 14:12-14; Jn. 15:7, Jn. 15:16; Jn. 16:23-27), Reč (Jn. 17:8, Jn. 17:14, Jn. 17:17), i predivan prikaz Njegove nežne molitve za sebe, učenike i sve one koji tek treba da veruju u Njega (Jn. 17).

Međutim, hajde da razmotrimo jednu od Njegovih najvećih ili čak najvažnijih zapovesti, a to bi bio Njegov poklon i prisustvo osobe Svetog Duha, koji zauvek treba da prati i snaži živote i službe Njegovih sledbenika ovde na Zemlji. Isus je napustio učenike a umesto Njega, došao je, bio od Njega poslan: Sveti Duh. Sveti Duh je lični zastupnik Gospoda Isusa Hrista u životu Njegove crkve i pojedinaca tokom Njegovog fizičkog (telesnog) odsustva sa Zemlje.

Ni jedan odeljak u Novom zavetu nije toliko važan, za nas verne Isusove sledbenike u današnjem neprijateljskom svetu, kao ova poglavlja u Jovanovom evanđelju. Naša situacija je upravo onakva kako je to Isus rekao i obećao dvanaestorici da će i biti, kada ih je napuštao. Neprijateljski svet koji prezire i odbacuje Gospoda i Spasitelja i naša potreba za natprirodnom pomoći su elementi koji su činili nužnost te poruke i obećanja.

Naš Spasitelj je molio svoga Oca da nam pošalje Svetog Duha i On ga je poslao na dan Pedesetnice. Sveti Duh je još uvek ovde kao što je Isus i obećao, On će biti sa nama zauvek (Jn. 14:16). Sa punim pravom možemo reći da je Sveti Duh prvog veka posle Hrista isti Sveti Duh i danas. Ništa se nije promenilo - osim možda ličnog entuzijazma hrišćana, u vezi sa ovim neverovatnim i velikim obećanjem.

"Šta bi Isus uradio?"

Na popularno pitanje, među hrišćanima: "Šta bi Isus uradio?" najbolji odgovor je prisustvo samog Duha Svetog koji je sa nama i u nama (Jn. 14:16). Nije na nama da zamišljamo i pretpostavljamo šta bi Isus uradio u datoj (izazovnoj) situaciji. Mi imamo Njegovog ličnog predstavnika koji nas poučava i vodi!

Možemo mnogo naučiti o tome šta bi Isus uradio i šta smo dužni da uradimo proučavajući Isusovo ponašanje i reakcije dok je bio na Zemlji. Sveti Duh nam pomaže, da čitajući Bibliju, proučimo Isusovo ponašanje i budi u nama želju i volju da radimo ispravne stvari. Isus nam je obećao: "... a pomagač - tešitelj, Duh Sveti koga će Otac poslati u moje ime, on će vas naučiti svemu." I dodao je: "... i podsetiće vas na sve što sam vam rekao " (Jn. 15:26 EČ). Naposletku, On je ukratko opisao na koji način Duh Sveti radi u našim životima: "Imam još mnogo da vam govorim, ali sada ne možete da podnesete. A kad on dođe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu... On će me proslaviti, jer će uzeti od mojega i javiti vam." (Jn. 16:12-14 EČ).

Pavle je pisao Filipljanima da "Bog je taj što čini u vama da želite i da delate - da mu budete po volji." (Fil. 2:13 EČ). On je, naravno, sposoban da to uradi zato što je On prisutan u nama kroz Svetog Duha, koji je moćno i pouzdano sredstvo pomoću kog imamo Hristovo znanje i tako možemo da znamo šta bi Isus uradio - u bilo kojoj situaciji, da je On na našem mestu.

Pavle je takođe i Korinćanima napisao: "Jer 'Ko pozna um Gospodnji - da ga pouči?'" A mi imamo um Hristov." (1. Kor. 2:16 EČ). Da ponovimo, stalno prisustvo Svetog Duha u nama nas oprema i osposobljava da mislimo na način na koji Bog misli. Isaija nas podseća da su Božiji putevi i misli beskrajno iznad naših (Isa. 55:8-9), ali Pavle, kao odgovor na taj, ljudskim očima gledano, nepremostivi jaz između Božijih misli i naših, kaže: "A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Božije." (1. Kor. 2:10 EČ).

Čudo sveprisutnog

Moćno prisustvo Duha Gospodnjeg u nama je čudo za kojim je Bog lično čeznuo vekovima da se dogodi. On je predočio proroku Ezekilju kako žali nad Izraelom koji je bio u izgnanstvu zbog svoje stalne neposlušnosti i idolopoklonstva:

"Jer ću vas uzeti iz naroda, i pokupiću vas iz svih zemalja, i dovešću vas u vašu zemlju. I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete." (Jezek. 36:24-27 RDK)

Isus je spomenuo ovo čišćenje i nanovo rođenje u Jovanu 3, izražavajući iznenađenje Nikodemovim neznanjem po tom pitanju (Jn. 3:10). Bog kao krajnje, trajno rešenje problema ljudske sklonosti ka grehu vidi u usađivanju Njegovog Duha u ljudsku ličnost. Ali to može da se desi samo na osnovu Hristovog dela u nama. Izrael, kao nacija, i dalje čeka da se nanovo rodi. Kako smo blagosloveni da ga imamo sada, jer smo prihvatili Spasitelja!

S obzirom da "imamo Hristov um" (posredstvom Hristovog Duha) koji je živ u nama, mi možemo "da se preobražavamo obnavljanjem našeg uma" (Rim. 12:2). To preobražavanje nije stvar nastojanja da činimo ono što bi Isus činio u određenim situacijama, već se odnosi na to da celokupno naše ponašanje, svi naši postupci i reakcije, budu vođeni Duhom Svetim sledeći Isusove primere. Da smo vođeni Svetim duhom: "Jer svi, koje vodi Duh Božiji, ti su sinovi Božiji." (Rim. 8:14 EČ).

Isus je iznenadio narod poslednjeg i najvažnijeg dana praznika vičući i pozivajući sve koji su žedni da dođu kod Njega i piju. On je taj dan govorio o Duhu:

"A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govoreći: ako je ko žedan, neka dođe k meni i neka pije. Ko veruje u mene - kao što reče Pismo - iz njegova tela će poteći reke žive vode. Ovo je pak rekao za Duha, koga su imali da prime oni što veruju u njega; jer Duh još ne beše sišao pošto Isus još nije bio proslavljen." (Jn. 7:37-39)

Dalje, Isus je govorio ženi Samarićanki o večnom životu, i o Njegovoj moći da joj da "izvor vode koja uvire u večni život" vernika (Jn. 4:14). I nama danas On govori o Duhu, koji je dat i na raspolaganju je svakom verniku, kao izvoru žive vode: "Ako je ko žedan, neka dođe k meni i neka pije!"

Velika odgovornost

Nije mala stvar hodati ovim pokvarenim svetom noseći u sebi Duh moćnog i svetog Boga. Od velike je važnosti da "ne žalostite Božijeg Svetog Duha, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja." (Ef. 4:30 EČ). Nigde nije zapisano da će nas ožalošćeni Duh napustiti, ali možemo razumeti kako ga stanje u kom se nalazimo vrlo žalosti i onemogućava Njegovu službu da slobodno teče u nama i kroz nas.

Kako možemo da ga ožalostimo? Upamtite, On je sveti Bog: greh ga žalosti. Neposlušnost je način na koji odbacujemo Njegov autoritet nad nama. Svaki put kada izaberemo našu volju ili put a ne Njegov kao kriterijum na osnovu koga ćemo donositi naše izbore, odluke i postupke, ponavljamo greh iz edenskog vrta verujući da mi najbolje znamo šta je dobro za nas ili slušajući i ponašajući se kako nas drugi savetuju a ne On.

Ožalošćeni Sveti Duh ne može darežljivo i bez prepreke da se kreće ili da nas osposobljava ili poučava zato što je odvraćen od Njegove osnovne dužnosti a to je ubeđivanje naše savesti i naporni rad na našoj obnovi kako bi nas vratio na pravi put. Na sličan način, ni mi sami, kad smo tužni, nemamo snage ni volje da efikasno radimo. Jedan od plodova Duha u nama je radost (Gal. 5:22-23). No, može li plod ožalošćenog duha biti radost?

U Galatima 5 se govori o tome kako "živeti po Duhu", kako "biti vođen Duhom" i kako "slediti Duha", obećavajući da ako tome budemo težili mi "nećemo zadovoljavati želje grešne prirode". Kao hrišćani, nanovorođeni, imamo osnovni problem u oblasti naših želja i sklonosti. I dalje imamo našu staru grešnu prirodu koja je nesposobna da čini ono što je Bogu ugodno, i koja svom svojom snagom volje i moći teži da u nama proizvede plodove tela, što dovodi do borbe, koja je u toku svakodnevno u nama, za prevlast u našim životima. Nikada nećemo dobiti bitku protiv naših ljudskih grešnih sklonosti. Naše "telo" ili grešna ljudska priroda nikada se ne može suprotstaviti sama sebi, niti sama sebe kontrolisati. Možemo odlučiti da se pokorimo i povinujemo podsticajima i vođstvu Duha. Jedino tako On može da obuzda naše sklonosti ka grehu i može da nas vodi svojim putem - putem svetosti.

U Galatima 5:22-23 nabraja se devet različitih "plodova Duha". Mogli bismo reći da ovih devet vrlina prikazuju kakav je Isus Hrist kao Čovek. Ove osobine su deo Njegovog karaktera. Što više "živimo po Duhu", prateći Njegovo vođstvo, to će se ove osobine više očitovati u našim životima. Onda, ćemo kao odgovor na pitanje: "Šta bi Isus uradio?" raditi upravo ono što bi Isus uradio!

Ima još!

Dalje, u Rimljanima 8:28-30 nam se kaže da Bog ima plan da nas preobrazi na sliku njegovog Sina, odnosno da budemo kao Isus! On radi "u svim oblastima" našeg života da bi postigao tu promenu. Druga Korinćanima 3:18, kaže da Duh donosi ove promene što smo više okrenuti ka Hristu (što više razmišljamo o Njemu), i na taj način "oslikavamo" Njegovu "večnu slavu" u ovoj naprednoj promeni ka tome da ličimo na Isusa.

Ništa od ovoga se neće dogoditi dokle god se opiremo volji i vođstvu Duha. On je ovde da bi predstavio Hrista, u nama i kroz nas, i da bi Ga pokazao svetu tako što nas menja sve više i više na sliku Gospodnju. Hajde da se ne mešamo u Njegov posao!