• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Isus je na početku svoje službe ljudima. Iza njega su neki značajni događaji. Kršten je, Svetim Duhom je ovlašćen za službu spasenja, postio je 40 dana i đavo ga je kušao tri puta. Još je bez učenika. I evo ga u Nazaretu, gradu u kojem je odrastao. Verovatno su ga svi znali, jer je bio zanatlija, a proizvodio je kako bi se danas reklo "robu široke potrošnje", "drvenu galanteriju" - viljuške, kašike, stolove i ostale potrepštine za domaćinstvo.

Ali toga subotnjeg jutra svi se čude i "sablažnjavaju". Biblijski izveštaj o početku Isusove službe ljudima kaže: "I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i glas o njemu raširi se po svoj okolini. Učio je takođe u njihovim sinagogama i svi su ga hvalili. I dođe u Nazaret, gde je odrastao, pa uđe u subotnji dan u sinagogu - po svom običaju, te usta da čita." (Lk. 4,14-16 EČ).

Sigurno je Isus i ranije redovito posećivao sinagogu i učestvovao u razgovorima o Zakonu. Dali su mu da čita Sveta pisma, jer to je bio običaj da se uvaženim gostima dade da čitaju određeni odeljak. Do tada još nije bilo nesporazuma između njega i fariseja.

Isus čita odeljak iz Isaije 61,1-3. Verovatno ga je sam odabrao. Ovaj je odeljak je bio onaj pravi za ovaj trenutak. Isus nije bio čudotvorac, iako je činio čuda. Nije bio šarlatan, iako su se ljudi u masama okupljali oko njega. Nije bio narodni vođa za proterivanje Rimljana, iako su u jednom trenutku ljudi to zaželeli. Bio je Spasitelj sveta - Mesija. Jedini je on mogao ostvariti poslove koje je Isaija video koju stotinu godina ranije.

Isus je čitao odeljak i verovatno ga i objašnjavao, što Luka nije zabeležio. Odeljak je bogat i obuhvaća Isusovo poslanje.

1. "NA MENI JE DUH GOSPODNJI, JER ME POMAZAO"

Pomazanje je bio čin prenošenja vlasti, čin posvećenja za određenu službu. Kraljeve su pomazivali za kraljevsku službu, a naziv "pomazanik" nalagao je poseban odnos prema pomazanom, ljudi nisu pomazali Isusa, jer ga nisu priznavali ni za kralja, ni za proroka. Njega je Bog poslao, ovlastio i pomazao. Davno, reče za njega pisac u 45. Psalmu: "Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje." (7. stih, RDK). Isusovo je pomazanje bio onaj izuzetan trenutak neposredno posle krštenja za koji evanđelist Marko kaže: "I odmah izlazeći iz vode, vide otvorena nebesa i Duha gde silazi na njega kao golub. I ču se glas sa nebesa: ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji." (Mk. 1,10-11 EČ).

Isus nije došao kao neki samozvanac niti su ga poslali ljudi, nego je došao da ispuni volju svoga Oca. Kaže: "... Moje je jelo da tvorim volju onoga koji me je poslao i da svršim njegovo delo." (Jn. 4,34 DS).

2. "POSLAO ME DA DONESEM RADOSNU VEST SIROMASIMA"

Isusova Radosna vest siromašnima nije istovetna s političkim programom o siromašnima. On lično kaže da je "Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko." (Mt. 5,3 RDK). Prorok Isaija opisuje te siromašne kad kaže: "... Ali na koga ću pogledati? Na nevoljnog i na onog ko je skrušenog duha i ko drhće od moje reči." (Isa. 66,2 RDK). Isus nije došao samouverenima, ljudima koji su dovoljni sami sebi, koji ne osećaju nikakvu potrebu, pogotovo duhovnu. Radosna se vest propoveda onima koji znaju da su grešni, krivi Bogu i koje to boli. Takvi se postavljaju pred Bogom na pravi način: u poniznosti, priznanju, pokajanju. Zato govorena reč nekima donosi spasenje, a nekima ne.

Siromašnima u duhu su namenjene Isusove reči Radosna vest - Evanđelje, i oni čekaju promenu na bolje, rasterećenje, oproštenje. Moguće je živeti u zabludi, u uverenju da je sve dobro, da se živi u obilju. Takvima Isus poručuje: "Zato što govoriš: bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba, a ne znaš da si bedan i kukavan i siromašan i slep i go. Savetujem ti da kupiš od mene zlata žeženog u ognju - da se obogatiš, i bele haljine - da se obučeš i da se ne pokaže sramota tvoje golotinje, i masti - da pomažeš svoje oči, da vidiš." (Otk. 3,17-18 EČ). Niko se sam ne može spasiti.

3. "... DA NAVESTIM OSLOBOĐENJE ZAROBLJENICIMA"

Na drugom mestu Isus poziva ljude: "Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti." (Mt. 11,28 EČ). Zarobljeništvo je užasno stanje, to je stanje bez slobode, bez osnovnih i normalnih uslova za život, kad vam život uvek visi o koncu, u strahu, jer ste "prodani" kao neka stvar pod nečiju vlast. Sveto pismo kaže da su ljudi prodani pod greh, i da su oni robovi.

Ljudi koji su bili u zatvoru, zarobljeništvu celoga života s radošću pričaju o trenutku kad su pušteni na slobodu. To je dan njihovog ponovnog rođenja.

Ljudi ili pripadaju Bogu ili su robovi sotone. Robovi sotone nemaju nikakvih mogućnosti da se sami oslobode. Kad su u Isusovo vreme neki živeli u uverenju da su dovoljni sami sebi i da su slobodni Isus im kaže: "... Zaista, zaista, kažem vam: Svaki koji čini greh, rob je grehu... Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni." (Jn. 8,34 i Jn. 8,36 DS).

4. "I VRAĆANJE VIDA SLEPCIMA"

Psiholozi nam kažu da se naša veza sa svetom ostvaruje 90% preko očiju a samo 10% preko ostalih čula. Otuda dakle slepoća je velika nesreća za čoveka, a još je veća nesreća je ona "biti slep kod očiju", a to je kad neko nije u stanju da vidi šta ostali vide, iako su mu oči zdrave. Duhovna slepoća je najveća nesreća.

Isus je izlečio mnoge slepe, ali je njegova ključna služba bila vraćanje vida duhovnim slepcima. Kaže on: " Na sud ja dođoh na ovaj svet, da vide koji ne vide i slepi postanu oni koji vide..." (Jn. 9,39 DS). Nekima Isus ne može pomoći jer veruju da vide. Takvima kaže: "Kad biste bili slepi, ne biste imali greha. Ali sad kažete: Vidimo; pa greh vaš ostaje." (Jn. 9,41 DS).

Znati svoju duhovnu slepoću i biti nesrećan zbog nje osnovni je uslov da Isus nekome otvori duhovne oči. Isus je došao da vrati vid duhovnim slepcima, i da vide Božja veličanstvena dela i da pronađu put spasenja.

5. "DA OSLOBODIM POTLAČENE"

Od davnina je neko gore, neko dole. Onaj gore pritiska onog dole. Potlačenima nikada nije bilo lako. Kad im je život postajao nemoguć, bunili su se. Nekad uspešno, nekad bezuspešno. Biti potlačen teško je. Biti potlačen u duši daleko je teže. Greh je zavladao ljudima, sotona ih tlači na sve moguće načine. Isus je jednom izlečio jednu ženu i kad su mu prigovorili što to radi u subotu, on im odgovara: "... Pretvorice, zar ne dreši svaki od vas u subotu svoga vola ili magarca od jasala i vodi ga da ga napoji? A ovu kćer Avramovu, koju sotona sveza evo već osamnesta godina, ne trebaše li odrešiti iz ove sveze u dan subotni?" (Lk. 13,15-16 DS).

Velika je nesreća ove potlačenosti što se ljudi dobrovoljno podaju sotoni, i ne mogu se sami osloboditi. Greh može čoveka tlačiti žešće nego bilo koji čovek. Takvi ljudi nemaju mira, i misle da su u stanju da rade šta hoće, ali to je samo sotonina obmana. No, Isus donosi slobodu potlačenima.

6. "DA PROGLASIM GODINU MILOSTI GOSPODNJE"

Vladari, vlade, državnici, s vremena na vreme proglašavaju pomilovanje za sve pobunjenike. Ljudi su krivi Bogu, i prema Božjoj pravdi čeka ih Božja kazna - smrt: "... Smrt je, naime plata za greh, a blagodatni dar Božiji je - večni život u Hristu Isusu, Gospodu našem." (Rim. 6,23 EČ). U Isusu Hristu Bog proglašava pomilovanje svima koji mu se vrate. To je izraz njegove milosti, jer niko nema pravo na život i oproštenje. Oproštenje greha je dar kojeg samo Bog može dati. I to on čini u svojoj milosti po Isusu Hristu.

Ta godina milosti traje još uvek. I treba je iskoristiti za vlastito dobro.

7. "DANAS SE OVO PISMO... ISPUNILO"

Kao i svi ljudi, i Jevreji Isusovog vremena rado su živeli u prošlosti, sećajući se velikih kraljeva i slavnih dana. Neki su se previše uživljavali u budućnost, kakvu su najčešće sami stvarali u svojim mislima. Ni prošlost ni budućnost nisu rešenje ako se ne iskoristi dati trenutak.

Umesto da raspravlja o prošlosti ili sanjari o budućnosti kao i ostali njegovi savremenici, Isus je u vremenu u kojem živi. I jednima i drugima dovikuje: "Ne jučer, i ne sutra, nego danas!" Spasenje je postalo trenutak u kojem se živi. Božja reč o spasenju ne govori kao o događaju prošlosti ili budućnosti, nego o događaju koji teče i koji je dostupan. Apostol Pavle u Gospodnje ime poručuje: "... Evo sada je najpovoljniji čas! Evo sada je dan spasenja!" (2. Kor. 6,2 SSP).

Vredan je ovaj Isusov proglas. Odzvanja vekovima i mnogi su ga čuli i prihvatili. I to je može biti najmudrija odluka za tebe. Prihvatiti ga i TI, i to sada.