• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Verujem da ćete se složiti sa mnom, kad kažem da je naš susret sa poteškoćama i nevoljama u životu neizbežan. Čak možete biti miroljubivi, povučeni, "nikome ne stajati na putu", a opet biti na meti ljudskih napada ili ispraštati posledice bolesti, razvoda braka, gubitka posla. Životni put je trnovit i sa mnogim nedaćama, koje nam zadaju glavobolju ili nas teraju u očaj. Ponekad smo shrvani pred svim tim preprekama. Naše ljudske oči vide samo visoki zid, koji nas sprečava da idemo dalje. No, zar zaista nema izlaza?

Uveren sam da Bog nije ostavio ovaj svet na milost i nemilost okrutne sudbine. Naprotiv, On deluje tiho i nenametljivo, nastojeći nam pomoći u svakodnevnim izazovima. Stvoritelj neba i zemlje spreman je i više od toga učiniti za svoje stvorenje. Neko je rekao: "Kada je noć najdublja, svetlost zvezda je najjasnija." Tako je i sa Bogom: Kada ti je najteže, Božje se delovanje očituje na puno jasniji i snažniji način. Veruješ li da je Bog spreman napraviti čudesan zahvat u tvom životu, baš onda kada ti je izuzetno teško, kad ti srce i duša plaču nad beznadnim okolnostima? Možda kažeš: "Ako je tako, zašto onda Bog ne ukloni bolne prepreke preda mnom?" Moje je iskustvo da Bog ne deluje prema našim očekivanjima ili željama, već otvara duhovne oči onome ko je slep da vidi Njegova dela.

U Bibliji, u devetom poglavlju Jovanovog evanđelja, zapis je o slepcu od rođenja. Isusovi su učenici zapazili slepog čoveka. Vladalo je uverenje da je bolest posledica greha, stoga su i zapitali Isusa: "Ravi, ko je zgrešio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio?" (Jn. 9:2 EČ) Da je Isus odgovorio: "njegovi roditelji", možda bi njihov komentar bio: "Vidiš kako je to strašno kada čovek mora ispaštati zbog greha drugih, ni kriv ni dužan. Zašto Bog takvo nešto dozvoljava?" Da je Isus rekao: "greh je njegov", možda bi prigovor bio: "Ako je greh njegov, onda neka ispašta za ono šta je počinio. Jadni njegovi roditelji, bolje bi bilo za njih da im se takav sin nije ni rodio!" Skloni smo da izvodimo takve zaključke, zar ne?

Međutim, Isusov je odgovor drugačiji, iznenađujući za prisutne: "Niti je on zgrešio niti roditelji njegovi... - rekao je Isus - nego (to bi) da se na njemu pokažu dela Božja." (Jn. 9:3 DS) U sledećem trenutku, slepac i prisutni Isusovi učenici bili su svedoci dela Božjeg! Isus je prišao slepcu, pljuvačkom napravio malo blata, premazao mu njime oči i poslao ga da se umije. Slepac je sve to učinio i - progledao. Delo Božje se u ovom slučaju očitovalo u fizičkom povratku vida. Pored toga, i duhovne oči ovog čoveka su bile ovim Božjim delom takođe otvorene. Kada mu je Isus postavio pitanje da li veruje u Sina Čovečjega, ovaj je odgovorio potvrdno: "Verujem, Gospode!" (Jn. 9:38 EČ) Na to mu je Isus saopštio pravu svrhu svoga poslanja: "Ja sam došao na ovaj svet za sud, da vide koji ne vide i da postanu slepi oni koji vide...!" (Jn. 9:39 EČ) Slepoj i gluvonemoj Helen Keller, neko je jednom postavio pitanje: "Zar nije najgore na svetu biti slep?" A ona je odgovorila: "Niti upola toliko strašno kao imati dva zdrava oka a ne videti ništa!"

Prijatelju! Ako si dospeo u škripac, i suočen si za tebe nerešivim problemom, nemoj se odreći nadanju i veri. Čak i ako okolnosti ostaju takve kakve jesu. Možda Isus i za tebe kaže, kao što je rekao i za slepca, da je ono što ti se događa upravo prilika za očitovanje Božjeg dela! Tvoj problem nije nerešiv, ponor pred tobom nije nepremostiv. Nemoj tražiti da prepreka nestane, već moli da ti Bog otvori oči za Njegova dela.

Znaš li da se u Bibliji nalazi zapis o jednoj ženi, koja se našla sama sa sinom, još malim detetom, u pustinji? Zvala se Agara a njen sin Ismailo. Prva knjiga Mojsijeva, u 21. poglavlju, govori o kakvoj se to očajnoj situaciji radilo. Agara je sa detetom lutala pustinjom sve dok nije ostala bez vode. Tada je izgubila nadu da će preživeti. Dete je ostavila pokraj nekog grma, a ona je pošla malo dalje kako ne bi morala gledati polagano umiranje svog sina. Zatim je, tako bespomoćna, udarila u jecanje. Biblija nam zatim opisuje Božji zahvat u njenoj nevolji. Anđeo se Božji sa neba javio Agari i doneo joj utehu. Objavio joj je da će dečak ostati živ i da će Bog od njega podići velik narod. Knjiga Mojsijeva ovako zaključuje događaj u pustinji: "I Bog joj otvori oči, te ugleda studenac; i otišavši napuni mešinu vode, i napoji dete." (1. Moj. 21:19 RDK) Dok Bog nije načinio zahvat i otvorio joj oči, još uvek slepe za Božje spasonosno rešenje za nju, ona nije videla studenac!

Isus - kao da me uvek iznova podseća: "Već delujem u tvome životu. Činim velike i male zahvate. Ali, još uvek ti si slep, još uvek se držiš samo onog što ljudske oči vide." Sećam se jednog ličnog primera - događaja. Bio je to jedan moj dan kada sam doživeo jedan od većih udaraca u životu. Neki su mi ljudi podgrejavali nade da ću dobiti posao, koji mi je puno značio. Sve je govorilo da će tako i biti - do poslednjeg trenutka. A onda - šok: ništa od toga. Tog dana sam hodao ulicama grada, ne nalazeći ni trunka nade za oporavak moje slomljene nade. Dok sam tako hodao spuštenog pogleda, plačući gorko u sebi, slučajno sam - prolazeći uz tramvajsku stanicu - podigao pogled i zapazio moju poznanicu Dadu. U isti je tren i ona pogledala prema meni. Dada je čekala tramvaj na stanici. Nekoliko smo godina pre ovog slučajnog susreta zajedno radili u pozorištu: ja sam bio biljeter (prodavac karata) a ona je radila na garderobi. Nakon početnog iznenađenja što se posle dužeg vremena ponovo vidimo, kratko smo popričali a onda sam ja hteo krenuti dalje pešice. Pošto je i ona trebala poći u istom pravcu, ali tramvajem, rekla mi je: "Idem i ja deo puta sa tobom pešice, da ti pravim društvo." Usput mi je pričala o nekim svojim teškoćama i brigama. Ne znam tačno kako je došlo do toga, ali veći deo puta ja sam joj govorio o Bogu, što je ona vrlo pažljivo slušala i prihvatala. Iako sam taj dan doživeo težak udarac, gubitak nade, odjednom sam osetio Božje nadahnuće da je utešim i ohrabrim u njezinim teškim okolnostima. Posle smo se rastali i do dan-danas se više nismo videli.

Nakon susreta s Dadom, osetio sam olakšanje. Nestalo je očaja, u kojem sam se do malopre gušio. To što sam jednom ljudskom biću u potrebi za utehom, govorio o Božjoj nadi, ugrejalo je moju dušu. Kad god se prisetim ovog događaja, u meni se javlja slika Isusa, Božjeg Sina, koji otvara oči onima koji su slepi. Toliko jasno osećam da je Bog tada skinuo koprenu sa mojih očiju, da mogu videti Njegovo delo. Nakon što se izjalovila prilika da dobijem željeni posao, samo sam gledao u pravcu razočaranja. Ipak, iznenadni susret sa Dadom, delovao je na mene tako, kao da Bog kaže: "Vidiš, ti nisi dobio posao koji si hteo. No, ja ti sada otvaram oči da bi uvideo da te ja uvek mogu držati uposlenim za moje delo: da deluješ na dobrobit druge ljudske duše." To što sam mogao delovati na dobrobit druge ljudske duše, bilo je kao da sam ugledao studenac u pustinji, preko potreban da me održi u životu. Božji je svet daleko veći od našega - samo treba imati otvorene naše duhovne oči.

Prijatelju! Pozivam te na molitvu.

"O Gospode, molim te onako kako je tvoj sluga apostol Pavle molio za tvoju crkvu u Efesu. Molim te, za dušu koja ovo čita, da joj daš 'prosvetljene oči srca', da uvidi 'koliku nadu pruža (tvoj) poziv, koliko bogatstvo slave krije (tvoje) nasledstvo među svetima', koliko je u onima, koji veruju 'izvanredno velika (tvoja) snaga...' (Ef. 1:18-19) U ime Isusa Hrista to molim. Amin!"

Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr