• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Jevanđelje molitve

Ništa toliko ne preobražava kao molitva. Ljudi me često pitaju: "Zašto toliko ustrajavaš na molitvi?" Odgovor je vrlo jednostavan: jer i Isus ustrajavao. Jevanđelje po Luki mogli bi da preimenujemo u "Jevanđelje molitve", jer ono opisuje Isusov molitveni život. Ostali evanđelisti kažu da kada je Isus bio na Jordanu, Duh Sveti se spustio na Njega poput goluba, a Luka kaže da se to desilo dok se On molio, da je upravo tada Duh sišao na Njega. Ostali evanđelisti kažu da je Isus odabrao dvanaest učenika, a Luka kaže da je izabrao dvanaest učenika nakon što je celu noć proveo u molitvi. Ostali evanđelisti kažu da je Isus umro na krstu, a Luka kaže da dok je umirao, On je molio za one koji su ga razapeli. Ostali evanđelisti kažu da je Isus otišao na goru i preobrazio se, a Luka kaže da dok je molio, preobrazio se. Ništa toliko ne preobražava kao molitva.

Pismo govori da su učenici otišli u krevet, na spavanje, a Isus na molitvu, kao što mu je bio običaj - navika. Običaj mu je bio moliti. Isus je bio Sin Božiji i definitivno je bio pomazan za svoju službu. No, ako je Isus sve to vreme provodio u molitvi, ne treba li onda i vi i ja da provodimo vreme u molitvi? Ako je Isusu trebala u svakoj svojoj krizi, ne treba li onda vama i meni još više?

Priča govori da je jedna grupa turista posetila neko živopisno selo i videla starca koji je sedeo na nekoj ogradi. Na pomalo licemeran način, jedan od posetilaca ga je zapitao: "Jesu li u ovom vašem malom selu rođeni neki veliki ljudi?" Ne podigavši pogled, starac je odgovorio: "Ne, samo male bebe..." I najveći ljudi su jednom bili samo male bebe. I najveći sveci su jednom u stvarima Duha bili samo kao mala deca.

C.H. Spurgeon obratio se sa 16 godina a počeo je već javno propovedati u Londonu kada je imao 19. Kad je imao 27 godina, sagradili su mu dvoranu sa šest hiljada sedišta koju je dvaput u nedelji potpuno napunio. Kako? On je čekao na Boga. Ostajao je nasamo sa Bogom. Proučavao je Reč... i molio.


Očajnička molitva

Bog sve svoje najbolje sluge stvara (oblikuje) u samoći. Znate li šta je tajna molitve? Molitva je tajna. "A ti kad se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata..." (Mt. 6,6). Kad su vrata zatvorena i nikoga nema u sobi, ne moraš se praviti važan. Ne moraš pokazivati svoje darove. Druge možeš impresionirati, ali ne i Boga.

Prva Samuilova 1,1-15 nas izveštava o godišnjem putu Elkane i njegove žene Ane do Sila da se poklone i prinesu žrtvu Gospodu. U to vreme, Ana je bila potištena, jer nije mogla svome mužu začeti sina. Ovaj odlomak Pisma daje nam prilično detaljno izveštaj o vremenu koje je ona provela u molitvi u vezi sa svojom neplodnošću. Pismo govori da je Ana plakala. I više od toga, plakala je sve do boli. Izlivali je svoju dušu pred Gospodom. Srce joj je bilo žalosno, a duša ojađena, te je gorko plakala.

Tu je spisak njenih muka: žalost, nevolja i sve ostalo što je došlo na nju. No, suština cele ove situacije jeste to da je ona bila žena molitve. U 20. stihu čitamo da je primila svoju nagradu: "I kad bi vreme, pošto Ana zatrudne, rodi sina i nade mu ime Samuilo, jer reče, isprosih ga u Gospoda."

Često kažem, a ljudima se to ne sviđa, da Bog ne odgovara na bilo kakvu molitvu. Bog odgovara na očajničku molitvu! Vaš molitveni život govori koliko se oslanjate na sopstvenu sposobnost i koliko stvarno verujete u svom srcu kada pevate: "Ništa u svojim rukama nisam doneo, samo sam se na tvoj krst oslonio..." Što više samopouzdanja imate, manje molite. Šta manje samopouzdanja imate, više morate moliti.

Šta kaže Pismo? Ono kaže da Bog uzima niske stvari, stvari kojih nema. Pavle u Prvoj Korinćanima 1,28 kaže da Bog uzima "ono što je ništa" da bi uništio "ono što nešto jeste", tako da se niko ne može ponositi u Njegovoj prisustvu. Danas nam je potrebna gomila ljudi "koji su ništa"!


Jezik jadnih

Molitva je jezik siromašnih. Iznova i iznova David, car Izrailjev, govori: "Prigni, Gospode! Uho svoje i usliši me, jer sam nevoljan i ništ." (Ps. 86,1 RDK). A poznato vam je da jedan od najvećih psalama koje je napisao govori: "Ovaj stradalac zavika, i Gospod ga ču!" (Ps. 34,6 RDK).

Apostol Pavle me potpuno savladava svojom duhovnošću, poreklom i ogromnim znanjem. Međutim, on govori da je vrlo svestan da kada je slab, da je samo onda jak. Uvek je pokušavao da dokaže sebi i drugima da je on niko - najmanji od svih.

Prava molitva je uvek dvosmerna veza. Ja govorim Bogu i Bog govori meni. Ne znam kako Duh stvara vezu ili zašto je Bogu potrebno da molim, ali na taj način Bog uvek radi.


"Ustani i moli!"

Jednoga dana sam bio na konferenciji dr V. Rejmonda Edmana, on je jedan od najvećih hrišćanskih pedagoga u ovoj zemlji. Ispričao nam je jedno iskustvo koje je imao dok je kao misionar bio u Ekvadoru. Nije bio dugo tamo kad se razboleo i umirao. Bio je tako blizu smrti da su mu već iskopali grob. Na čelu su mu već bile velike kapi hladnog znoja, a grlu mu smrtni grč. A onda je iznenada seo na krevet i rekao ženi: "Donesi mi odeću!" Niko nije znao šta se dogodilo, ali on je iznenada ozdravio.

Godinama kasnije prepričavao je tu priču u Bostonu. Posle mu se približila jedna stara gospođa sa nekom istrošenom sveskom punom magarećih ušiju i upitala ga: "Šta ste ono rekli, kad ste to umirali? Kolikoj sati je tada bilo u Ekvadoru? Koliko bi to sati bilo u Bostonu?" Kad joj je odgovorio, njenoj naborano lice je zasvetlilo. Pokazujući na svoju svesku, rekla je: "Ovde je, vidite? U dva ujutro Bog mi je rekao da se dignem i molim, jer u Ekvadoru đavo pokušava ubiti Rejmonda Edmana." Digla se i molila.

Dankan Kumpbel je ispričao priču kako je čuo jednog farmera da moli u polju. Molio je za Grčku. Kasnije ga je pitao zašto je tako molio. Čovek je rekao: "Ne znam. Imao sam breme u duhu i Bog mi je rekao: 'Moli, u Grčkoj je neko u veoma lošoj situaciji.' Molio sam dok nisam primio mir. " Dve ili tri godine kasnije farmer je bio na nekom sastanku gde je govorio jedan misionar. Čovek je govorio o vremenu dok je radio u Grčkoj. Bio je u ozbiljnoj nevolji. Vreme? Dve ili tri godine ranije. Čovek je pregledao svoje beleške i otkrio da je to bilo istog dana kada je Bog na jednom malom ostrvcetu blizu Škotske obale, dotakao jednog farmera da moli za nekog čoveka u Grčkoj, čije ime čak nije ni znao.

Možda se čini da vam Gospod daje čudne stvari za molitvu. Meni to nije važno. Ako vam Gospod nešto govori, učinite to, poslušajte.


"Ko će uzići na goru Gospodnju?"

Još je jedno iskustvo ispričao Dankan Kumpbel dok je radio u Škotskoj.

"Jednom nisam mogao propovedati", pričao je, "nisam se mogao probiti do Boga. Nebo je bilo neprobojno. Činilo se kao da je nada mnom tri metra debeli čelični plafon." I tako je digao ruke od propovedanja. Zatim je zamolio mladića imenom Džon Kameron da moli. Momak se digao i rekao: "Kakva korist od molitve ako nismo u ispravnom odnosu sa Bogom?" Zatim je citirao Psalam 24: "Ko će izaći na goru Gospodnju? I ko će stati na svetom mestu njegovom? U koga su čiste ruke i srce bezazleno, ko ne izriče ime Njegovo uzalud i ne kune se lažno." (Ps. 24,3-4 RDK).

Ne možete se približiti Bogu ako vam ruke nisu čiste, što znači, vaši odnosi sa drugima moraju biti čisti i vaše srce mora biti čisto. Tek onda možete zakoračiti pred Boga.

Nakon što je iz glave izrecitovao Psalam 24, počeo je moliti. Molio je deset, petnaest, dvadeset minuta. A onda je iznenada rekao:

"Izvini me, Gospode, dok se ne oduprem đavolu." Okrenuo se i počeo govoriti đavlu kuda da ide i kako da tamo dospe. Borio se za sve što mu je bilo vredno. Kad je završio odupiranje đavolu, završio je i molitvu. Molio je četrdeset pet minuta! Kad je završio, činilo se kao da je Bog na nebu pritisnuo neki prekidač. Duh Božji je sišao na crkvu, na okrug, na plesnu dvoranu na drugom kraju grada i na kafanu na drugom kraju. U toj molitvi rođeno je bilo probuđenje!

Pismo na kraju, u Malahiji, govori: "... iznenada će doći u crkvu svoju Gospod... kog vi želite, evo doći će, veli Gospod nad vojskama..." (Mal. 3,1 RDK). Volim ovu reč "iznenada"! Sećate li se šta Pismo kaže za pastire? Dok su noću čuvali svoja stada, iznenada je došla buka nebeske vojske. Sećate li se grupe ljudi koji su čekali u gornjoj sobi? Iznenada je u toj sobi Duh Sveti sišao na njih.

Postoji datum u istoriji koji mnogo volim. Bila je sreda, 13. avgust 1737. godine. U Moravskoj je jedna mala grupa čekala na molitvenom sastanku. Iznenada, u 11 sati, Duh Sveti je sišao na njih. Znate li šta se dalje dogodilo? Molitveni sastanak koji je započeo u 11 sati, 13. avgust 1737. godine, trajao je narednih sto godina! Da, tako je. Ona prostorija za molitvu se nije ispraznila čitav jedan vek! To je najduža molitva za koju sam ja čuo. Čak su se i deca od šest i sedam godina smrtno borila u molitvi za one čija imena nisu mogla ni ispravno izgovoriti.


Zašto nemamo probuđenje?

U jednom starom gradu u Irskoj sa strahopoštovanjem će vam pokazati mesto gde se četvoro mladića iz noći u noć sastajalo na molitvu za probuđenje. Na velškim brdima postoji mesto gde se troje ili četvoro mladića, stari tek 18 ili 19 godina, sastajalo i molilo iz noći u noć. Nisu puštali Boga; nisu prihvatali "ne" kao odgovor. Oni su izmolili probuđenje! Ako mislite da će se u vašoj crkvi desiti probuđenje bez ikakvog zalaganja i žrtve, zaboravite na njega, niste dorasli tome. Probuđenje mnogo košta, a najčešće sve.

Mogu vam dati jedan jednostavan razlog zašto ovde u našoj zemlji nemamo probuđenje. Jer smo zadovoljni životom bez njega. Mi ne tražimo Boga, mi tražimo čuda; mi tražimo velike evangelizacije, mi tražimo ove ili one blagoslove. No, u Četvrtoj Mojsijevoj 11,14-15. Mojsije je rekao Bogu: "Ne mogu ja sam nositi sav narod ovaj, jer je teško za mene. Ako ćeš tako činiti sa mnom, ubij me bolje, ako sam našao milost pred Tobom!" Volite li dovoljno svoju zemlju da kažete: "Bože, pošalji probuđenje ili me ubij!" Mislite li da je došlo vreme da zamenimo molitvu Patrika Henrija: "Daj mi slobodu ili daj da umrem" u "Daj mi probuđenje ili me pusti da umrem"?

U 30. poglavlju Prve Mojsijeve, Rahilja odlazi Jakovu i u očaju se baca pred njega. I kaže: "Daj mi dece, ili ću umreti!" Jeste li spremni baciti se pred Boga i tražiti duhovno rođenje duhovne dece u našoj zemlji?

Ljudi kažu: "Ispunjen sam Duhom Svetim." Ako dolazak Duha nije radikalno promenio vaš molitveni život, preispitajte se u vezi ove vaše izjave. Nisam siguran da ste dobili ono što vam Bog želi dati, već ste samo umislili malo više o sebi.

Rekli smo da molitva menja stvari (okolnosti). Ne! Molitva ne menja stvari. Molitva menja ljude, a oni menjaju stvari. Svi mi želimo da one teške i neprijatne stvari obavi anđeo Gavrilo. A Bog kaže da to moraš da sam učiniš, ali Njegovom dovoljnošću i Njegovom silom!

Svi moramo postati kao Ana. Šta je ona činila? Plakala je i tugovala, rekla da ima pritužbu, postila i molila. Isus, Pomazanik Božji, učinio je molitvu svojim običajem. Pavle, sa svim svojim poreklom i inteligencijom, zavisio je o molitvi jer je rekao da je slab. Car David sam je sebe nazvao jadnik i vapio Gospodu. Ana je molila za sina i rodila proroka. Molitve izrečene od jedne šačice mladića zapalile su veliku vatru probuđenja.

Ništa toliko ne preobražava kao molitva.