Naslovna » Magazin » Arhiva » #60 » ....

Jeremijin poziv - tvoj poziv

Vlado Pšenko

Dragi čitaoče! Zasigurno te primanje nekakvog poziva ne ostavlja mirnim i ravnodušnim. To može biti poziv za vojsku ili na sud - možda čak telefonski poziv nekog poznanika, kojega godinama nisi čuo ni video. No, šta misliš kako je kada Bog uputi poziv? Evo kako biblijski prorok Jeremija, u prvom poglavlju svoje knjige, opisuje trenutak Božjeg poziva u službu: "I dođe mi reč Gospodnja govoreći: Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te... A Gospod mi reče: Ne govori: Dete sam; nego idi kuda te god pošaljem, i govori šta ti god kažem." (Jer. 1:4-5, Jer. 1:7 RDK)

Jeremija je živeo u malom mestu, koje se zvalo Anatot. Nalazilo se nedaleko od Jerusalima - glavnog grada Judeje. Poziv koji je primio od Boga nije bio poput dolaska nekog bogatog rođaka, koji ti kaže: "Sinko, hajde sa mnom u grad. Videćeš mnoge lepe stvari, naći ću ti dobar posao, pa ćeš i raditi, ali se i dobro provoditi. Tvoji će biti srećni što se nećeš morati mučiti poput njih!" Bog daje Jeremiji vrlo težak zadatak: govoriće u njegovo ime narodu koji je postao neposlušan i nepokoran. To neće - u prvom redu - biti poruka nade, koja se uglavnom s radošću prima. Ne, zadatak je izuzetno težak: "Vidi, postavljam te danas nad narodima i carstvima da istrebljuješ i obaraš, i da zatireš i raskopavaš, i da gradiš i da sadiš." (Jer. 1:10 RDK) Pre poruke nade za narod, trebalo je doći poruka osude. Stoga se mladić uplašio tako odgovornog zadatka, te se kolebao da ga preuzme. Odgovorio je Bogu plaho: "A ja rekoh: Oh, Gospode, Gospode! Evo, ne znam govoriti, jer sam dete." (Jer. 1:6 RDK) No, Bog je obećao Jeremiji da će biti uz njega, te ga izbaviti iz opasnih situacija. Mladiću je to bilo dovoljno: kročio je na težak put u ispunjenju Božjeg zadatka.

Dragi čitaoče! Ti i ja nakon ovoga možemo reći: "Pa šta mi imamo sa time. Jeremiju je Bog pozvao na zadatak. On je zasigurno čuo glas Božiji ili glas njegovog anđela, koji mu je jasno rekao šta treba činiti. A ja niti čujem glas Božiji niti vidim njegovog anđela. Meni niko ništa ne govori. Kakve ja veze imam sa Jeremijom?" No, ja mislim da smo jako povezani sa ovim Jeremijinim pozivom. Uveren sam da Bog i tebi i meni poručuje: "Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te... dodelio sam ti i zadatak na ovome svetu, no još uvek čekam - na tvoj odgovor."

To je zasigurno istina da nam se nije ukazao anđeo i rekao nam na sav glas što trebamo činiti. No, u Bibliji je zapisana živa Božija reč. U jevanđeljima nailazimo da je Isus dao poslanje svojim sledbenicima: "Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima!" (Mt. 28:19 EČ) Sveto pismo nam daje pregršt podsticaja da se pokrenemo na Božije delo. Stoga je moja molitva za tebe i sebe - da ne ostavimo Boga bez odgovora na njegov poziv. U biblijskoj hronici početaka Crkve, u Delima apostolskim, piše o onima koji su slušali Petrovo propovedanje Božije reči: "A kad su ovo čuli, kosnu ih u srce, te rekoše Petru i ostalim apostolima: braćo, šta da činimo? A Petar im reče: pokajte se i neka se svaki od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga." (Dela 2:37-38 EČ) Duh Sveti je darovan onima koji su doživeli obraćenje. Duh Sveti želi potresti i moje i tvoje srce te nam dati podsticaj da odgovorimo na Božiji poziv. Svet u našem okruženju treba jednako Božije delovanje, kao i u Petrovo i Jeremijino vreme.

Jeremija je strahovito patio i trpeo progonstva dok je izvršavao zadatak. Jadikovao je pred Bogom: "Zašto bol moj jednako traje? I zašto je rana moja smrtna, te neće da se isceli?" (Jer. 15:18 RDK) vapio je i pitao se: "Zašto iziđoh iz utrobe da vidim muku i žalost i da se svrše u sramoti dani moji?" (Jer. 20:18 RDK) Čak je došlo do toga da je hteo odustati: "I rekoh: Neću Ga više pominjati, niti ću više govoriti u ime Njegovo." (Jer. 20:9 RDK) No, Jeremijina knjiga je svedočanstvo da ovaj Božji čovek nije odustao, već je u potpunosti ispunio svoj zadatak. Ti možeš reći: "Ah, takav zadatak ne bi nikako hteo da prihvatim: kakav je to život u kojem te stalno proganjaju, odbacuju a ti moraš jadikovati i vapiti za milost!" Takvo je razmišljanje sasvim razumljivo. No, Jeremijin je život imao dubinu i bogatstvo kakvo nam je teško razumeti. Razmišljao sam o njegovim podsticajima, o pokretačkoj sili za ovako tešku službu.

U prvom redu, Jeremija je bio svestan da služi Stvoritelju neba i zemlje te da ima njegovu podršku. Stoga je mogao i ovako uzvikivati: "Gospode, kreposti moja i grade moj i utočište moje u nevolji!" (Jer. 16:19 RDK) Zatim, Jeremiju je vodila ljubav prema svome narodu. Posle poruke o kazni, dolazila je poruka nade: "Ići će plačući, i s molitvama ću ih dovesti natrag!" (Jer. 31:9 RDK) i "promeniću žalost njihovu na radost, i utešiću ih, i razveseliću ih po žalosti njihovoj." (Jer. 31:13 RDK) Jeremija je imao snažan cilj u svome životu. Martin Luter King, poznati crnački borac za građanska prava u Americi, je rekao: "Ako čovek u svom životu ne nađe nešto za šta je voljan umreti, onda njegov život nije vredan življenja." Jeremija je upravo imao ono za što je bilo vredno umreti.

Sa setom se sećam rane mladosti. Bio sam plah i povučen. No, imao sam cilj, odnosno, viziju života, za koju sam bio spreman, u svojim mogućnostima, dati život. Otići ću u taj i taj grad, pohađati i završiti tu i tu školu, postići to i to. U potpunosti sam se odvažio na ostvarenje životne vizije, bez obzira na cenu koju je trebalo da platim za nju! Ispisao sam se na polugodištu drugog razreda srednje škole, na veliko iznenađenje nastavnika i školskih prijatelja. Bio sam dobar učenik, pa je to teško bilo razumeti zašto sam se odlučio na tako - za njih - nerazuman čin. No, ja sam pred sobom imao viziju: otići u veliki grad i ostvariti mladalačke snove. To je moglo da znači da ću pretrpeti mnoge poteškoće, no, moj je cilj za mene bio vredan svake žrtve i truda. Imao sam nešto što je u mojim očima bilo vredno življenja. Moja vizija me je nadahnjivala i ispunjavala te se svojih namisli nisam hteo odreći ni za šta na svetu. No, ljudski ciljevi često nemaju daleki domet i trajnu vrednost, te nas odvedu u skroz pogrešnom smeru. Mene je u ranoj mladosti pokretala sanjalačka priroda, te - na kraju - nisam puno postigao time što sam se izborio da završim školu, koja mi je bila na srcu. Ipak, kad se danas setim tih dana, shvatam da je bilo vredno imati jasan cilj u životu i boriti se za njega. Naučio sam iz toga da plemenit cilj obogaćuje život i daje mu dublji smisao. Verujem da je vizija života, kao plod Božjeg delovanja u našem srcu te njegovog rukovodstva, ono do čega nas Božija ruka želi dovesti.

Dragi čitaoče! Majka Tereza je živela u Kalkuti, u Indiji. Nakon što je krenula na odmor u neko planinsko mesto - primila je novi poziv od Gospoda, "poziv unutar poziva", kako ga je ona nazvala. Napustila je udobnost okruženja u kojem se nalazila i u potpunosti se posvetila najsiromašnijima. Tebi i meni treba upravo taj poziv unutar poziva: nešto iza čega će Bog stajati, a što će se odnositi na spasenje ljudskih duša. Nešto za šta ćemo moći reći: "Sad znam za šta sam rođen! Sad znam koji je smisao toga što sam došao na ovaj svet!" Ohrabrujem te da istrajno moliš za Božiji poziv.

Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr

"Božja ljubav je stvarna i pada na nas sa svih strana, zato je i ne osećamo - kao što ne osećamo ni atmosferski pritisak, a on je uvek tu."
- E. Cardenal

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1133
Ukupno: 2495388
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/060/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.