• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Dar Duha Svetog je nešto što hrišćansku religiju čini različitom od svih drugih religija. Takoreći, u današnjem razdoblju Crkve, Sveti Duh je sama duša hrišćanske vere, jer tajna celokupnog iskustva jednog hrišćanina sa uskrslim Hristom se nalazi u prisutnosti Njegovog Duha, takođe, u prisutnosti sile Duha leži dinamika svake hrišćanske službe.

Božja obećanja data u vezi sa Svetim Duhom u nama bi trebalo da stvore ushićenje, duhovni izazov i pokrenuće. Uopšte, ushićenje, jer se radi o Božjem Duhu. Da li izveštaj o Danu Pedesetnice u nama stvara izazov? Da li svedočanstva drugih ljudi o ispunjenju Duhom u nama stvaraju istu želju i čežnju? Zaista, ako ne čeznemo za puninom Duha, da li mi onda uopšte i verujemo u Svetog Duha?

Blagoslov Dana Pedesetnice je blagoslov punine Božje. Simboli vetra i ognja nam otkrivaju poslanje i kvalitet dara, no još je važnija istina da su taj dan svi oni bili ispunjeni Svetim Duhom. Njihova hrabrost i radost imale su svoj izvor u punini - u ispunjenosti Svetim Duhom. Iz njih je to "izviralo", jer je "njihova čaša bila prepunjena".

U gornjoj sobi prvog dana posle svog uskrsnuća Gospod je dunuo u svoje učenike i rekao: "Primite Duh Sveti." (Jn. 20,22). Dan Pedesetnice je potvrdio i dopunio prisutnost koja je tada bila usađena u njih, u iskustvo sile Duha koja se ispunjava. Punina Duha je ta koja pravi razliku u našem hrišćanskom iskustvu. Taj blagoslov dodiruje čitavo biće. Mesto boravka Duha u nama je u najskrivenijim delovima našeg duhovnog bića, i ona prožima, daje snagu i nadzire svaki deo naše prirode.

SVETI DUH U ČOVEKU

Dar Svetog Duha čini da osoba postane posvećeni vernik. Sveti Duh se nastanio u učenicima u gornjoj sobi, u onima koji su Ga iščekivali i On se još uvek nastanjuje i želi se nastaniti u posvećenim vernicima, u onima koji priznaju da Ga trebaju i očekuju. On oblači sebe njima i oni bivaju obučeni u Njega. U njima On nalazi telo, a u Njemu oni nalaze silu za duhovno izražavanje i delovanje. Bez zbrke, bez gubitka ličnosti i bez promena nasleđenih kvaliteta nastaje uzajamno usklađenje potreba i jedinstvo u delovanju. Na Dan Pedesetnice na apostolima su bili vidljivi svi ovi učinci. U svakom pojedinom se iskustvo podudaralo sa obećanjem kada je Isus rekao da će Duh doneti puninu poznanja: "U onaj dan spoznat ćete..." (Jn. 14:20 IŠ). Ono što ih On nije mogao naučiti, sa sigurnošću su spoznali tek kada je došao Duh Istine.

Na Dan Pedesetnice nije bilo ništa divnije od mudrosti i sigurnosti sa kojom su učenici poučavali narod. Proročanstvo je dobilo novo značenje, a činjenica Hristove smrti i uskrsnuća se tumačila u svetlu večnog Božjeg plana. Reč Božja je postala nova, a istorija Hristovog učenja i službe je za njih dobila novo značenje. Punina Duha je promenila čitavo njihovo gledište. Sveto pismo je bilo pojašnjeno, obasjano u njihovom umu kroz svetlo Svetoga Duha.

PROMENA KARAKTERA

A promena njihovih karaktera je bila čak i veća nego promena u njihovom saznanju (duhovnom razumevanju). Evanđelja prikazuju te iste ljude kao ponosne i svadljive, sebične i kao kukavičke, ali prve stranice Dela apostolskih govore jednu drugu priču o tim istim ljudima. Nešto se dogodilo između Pilatove sudnice i Golgote. Uskrsnuće ih je zateklo kako drhte od Jevreja iza zatvorenih vrata, ali na Dan Pedesetnice oni su otvoreno propovedali Isusa i optužili jevrejske vođe za Njegovu smrt.

Punina Duha ih je preobrazila. Bila je to punina koja je učinila razliku između bojažljivosti i radosne hrabrosti, između velike slabosti i trijumfalne sile. Oni su veselo klicali, bili su neustrašivi i silno srećni. To je razlika koju čini punina Duha u nama.

Da li i vas sve ovo izaziva? Jeste li doživeli puninu Duha, svoj lični Dan Pedesetnice? Nije li naše pogrešno mišljenje (teologija) o punini Duha baš zbog nedostatka iste, u našem ličnom životu? Kad jednom iskusimo puninu, nestaje i naša neizvesnost i isprazno pametovanje.

Imate li pobedu nad grehom? Ovo je važno pitanje, jer Duh Istine je i Duh Svetosti. On nas posvećuje u Istini. Dan Pedesetnice je promenio telesno (planiranje, napore) razmišljanje u duhovnu viziju, ponos u poniznost, sebičnost u ljubav, kukavičluk u hrabrost. On je promenio srca i preobrazio živote učenika. Puninom je došla pobeda. Imate li vi radost pobede nad grehom? Da li je vaš hrišćanski karakter blizu onog standarda Duhom ispunjene duše?

A šta je sa ljubavlju prema svetu? Isus je rekao da je On taj "koga svet ne može primiti." (Jn. 14,17). Oni su nepomirljivi protivnici. Šta se to danas desilo sa "starom naukom" o odvojenju od sveta? Ako su vernici ispunjeni Duhom, obilaze li oni šarolike vašare taštine ovoga sveta? Ne. Bogohulno je ispovedati puninu Duha a dahtati kao žedan pas za slastima ovoga sveta. Ovo dvoje nikad ne ide zajedno.

A šta da kažem o sili za službu? Koristimo li se manipulacijama, obmanama ili propovedamo evanđelje u sili Duha? Setite se te silne vojske "hrišćanskih radnika", širine i raznolikosti njihove službe, ozbiljnosti i domišljatosti njihovog rada, seminara, konferencija, itd, a iza svega toga opet oskudnih i mršavih rezultata. Punina Duha donosi buđenje, osvedočenje, obraćenja i krštenje. Razvoj i rast obraćenika i uvek nove i nove obraćenike. Dar Duha je dar sile, a nedostatak sile u službi rezultuje pomanjkanjem ploda.

JEDNO JE POTREBNO!

Nema sumnje, da ono što je danas potrebno Crkvi jeste blagoslov punine Duha. Samo bujica poput one na Dan Pedesetnice ima silu da odnese svo smeće, ispuni svaku rupu i nakvasi celu pustinju. Delo Božje se ne može izvršiti bez punine Duha. Bog svagda čeka da da svog Svetog Duha onima koji Ga traže. Njegova je volja da svako dete Božje bude ispunjeno Duhom, da se natapa u sili Duha i da u svemu pobeđuje nošeno tim Duhom. To je blagoslov i obećanje za sve. Uslovi su jednostavni, nepromenljivi i sveopšti. Bog čeka da ispuni obične ljude natprirodnom silom i da pretvori nesigurnu veru u žarku pobedu, iz slave u slavu.

Kako? Pitajte Petra, Jakova i Jovana! Oni su bili jako vezani za Gospoda Isusa, pre Dana Pedesetnice. Sve su radi Njega ostavili, ali su još uvek bili bez punine Duha. Verovali su u Isusa i bili su svedoci Njegove smrti i uskrsnuća. Oni su bili radnici, upravitelji, propovednici, evanđelisti, čak su činili i čuda - ali bez punine Duha. Onda su čuli za obećanje Duha i odlučili su tražiti, čekati i moliti, i prema Reči, Duh je došao - i svi su bili ispunjeni Svetim Duhom. Njihovi životi su se skroz na skroz pomenili, jer punina Duha je učinila da budu različiti, nikada više oni isti.