Naslovna » Magazin » Arhiva » #59 » ....

Sila molitve

K.H. Gromberg

Sećam se sa izvesnom zavišću svoga dede sa očeve strane sa kojim smo živeli u istom domaćinstvu. On je bio redovan i istrajan molilac. Zatvorio bi za sobom vrata i glasno se molio za carstvo Božje, za lokalnu zajednicu, za naše domaćinstvo (bili smo zemljoradnici), za porodicu. Imao je veliki broj unuka i poimence ih je donosio pred Boga.

Isplatilo se! Pet njegovih unuka su sada propovednici Božje reči. Mnogi drugi veoma odano služe svome Gospodu. Ovaj primer me postiđuje. Rano sam naučio da volim Isusa, ali sam oduvek imao svojih problema sa molitvom. Nikada mi nije uspevao neki sistem. Kada samo pomislim na Hadsona Tejlora (Hudson Taylor), misionara u Kini, koga jutarnje sunce nije nikada našlo drukčije nego na kolenima, onda me peče savest. Istina, nikada nisam bio bez molitve, ali kada pomislim šta se sve moglo dogoditi da sam se istrajnije, odvažnije, borbenije i predanije molio, onda...


Dva otkrića koja su mi pomogla

Prva pomoć mi je došla pri razmišljanju nad Pavlovom reči iz Rimljanima 1,9-10: "I Bog, kome svojim duhom služim u objavljivanju evanđelja o njegovom Sinu, svedok mi je da vas se neprestano sećam svagda u svojim molitvama, moleći se da bi mi jednom pošlo za rukom da Božijom voljom dođem k vama." (EČ)

U svojoj detinjoj mašti je to za mene bio tehnički problem koji me je plašio. Pa, čovek bi morao da posvršava i neke druge poslove u toku dana, a kako onda može "neprestano = uvek" da se moli. No, polako mi je postalo jasno da je moguće voditi sa Bogom neku vrstu neprekidnog razgovora, naravno uz mnoge prekide, ali ipak stvarno. Sada sve više dozvoljavam da Bog sudeluje u mojim mislima, u mom životu, a kada niko ne sluša i reči prelaze preko usana: kada vozim kola ili sedim kraj pisaćeg stola ili kada vodim dušebrižnički razgovor ili dok čitam novine i dr. Uglavnom je to samo nekoliko rečenica, ponekad poput neke informacije, ponekad kao pitanje, ponekad kao kratka ljubavna izjava, ponekad kao neki uzvik ili molba za pomoć... Otkada ovakvo događanje zaokružuje moj "molitveni posao", nekako sam se više smirio.

Druga pomoć mi dolazi iz Rimljanima 8,26-27: "Isto tako i Duh pomaže našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta treba da se molimo - kako priliči, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati. A onaj što ispituje srca zna šta je smeranje Duha, pošto se po Božijoj volji moli za svete." (EČ)

Svako poznaje ono nelagodno osećanje koje čoveka obuzme kada se nađe licem u lice sa nekim višim, jačim od sebe. Nedostaju nam reči, ili se zbunimo, ili počnemo mucati i sl. Iza toga uvek znamo šta smo zaboravili ili kako smo to mogli bolje reći ili gde smo pogrešili. Ovaj citat iz pisma Rimljanima me je beskonačno utešio i sve mi je draži. Suočeni sa beskonačnim veličanstvom Boga, mi smo toliko nespretni ali Sveti Duh počinje da našu molitvu tumači Ocu na nebu da bi bila "podobna" i da se može dopasti Bogu. On je moj Advokat, Zastupnik, koji pravilno razume moje misli. Ne mogu vam reći koliko mi je pomogao ovaj tekst. Bog je zaista dobar, za sve se brine, i za moje molitve.


Moliti se spontano

Kada doživimo da se nemoć molitelja pretvara u silu molitve, onda smo puni radosti i onda počinjemo shvatiti nešto od tajne molitve koja je zasnovana jedino u Bogu. To najbolje vidimo u Isusovom životu.

Da li je molitva nama potrebna ili je nepotrebna? Isus nam u tome treba biti uzor. No, opet, možda nekima to nije dovoljno i skloni smo da reagujemo poput Jovana Krstitelja, kada je Isus došao sa željom da ga krsti. Međutim, Isus je tada rekao: "Valja mi..." Isusu je to najmanje "trebalo" a opet je to učinio.

Ovu našu raspravu o molitvi on uopšte ne bi shvatio. Za njega molitva nije bila neka "teška obaveza", već istinska potreba. Sve ovo mogu jasno da vidim u Isusovom životu. Potpuno se prirodno ophodio sa Ocem na nebu. On se nije morao naročito "spremiti" za molitvu, da stvori određenu "atmosferu", da se "fokusira", da se "prvo smiri", ili kako mi to sve već nazivamo. Nekako sam sumnjičav kada mi ljudi pričaju o takvim preduslovima i da od njih sve zavisi. (Poznavao sam ljude koji su se mogli moliti samo kada bi sveće gorele, drugačije nisu mogli, tvrdili su da im je drugačije nemoguće. Veoma čudno...) Takvi ljudi kojima je potrebna naročita atmosfera ili spoljašnji stimulansi za molitvu, koji ne mogu otvoriti svoja usta ako se pre njih molio XY, onda je to veoma tužno i uputno u kakvom su oni uopšte duhovnom stanju. Isus je "stalno" molio. Pa jasno, za razgovor sa Ocem nije potrebna neka naročita atmosfera, izuzev ako su poremećeni odnosi.

Što je jednostavnije naše upoređivanje molitve sa normalnim razgovorom, to smo bliži istini, naše zajedništvo sa Bogom je prirodnije, stvarnije.


Sila molitve se dokazuje kroz plod

Onaj koji želi da odgovori na pitanje da li molitva koristi ili da li njegova molitva od koristi, mora da se zapita: "A šta je rezultat mojih molitva?" Ovakvo pitanje je dozvoljeno. Isus nam je rekao da je u duhovnim pitanjima važan plod. On ne samo da želi čuti našu molitvu u smislu "uzeti na znanje", On želi da na molitvu "odgovori". Njegova obećanja su toliko snažna da nam zastaje dah: "Ištite i daće vam se!" čitamo u Mateju 7,7 i onda u 8. stihu: "Jer koji ište, prima." No, još dramatičnije čitamo u Marku 11,22: "Sve što ištete u molitvi, ako verujete, primićete."

Da, Bog je dobar. On to dokazuje onome ko u to i veruje. Evo jedan primer. Prilikom jedne evangelizacije molili smo se na naročiti način. Neprekidno, ceo dan, 24 sata postojao je molitveni lanac kada su u svako doba najmanje jedna osoba, ponekad dve, ili tri bile na molitvi. Pa, Bogu nije ništa preostalo nego da blagosilja! Prvi put u životu sam prestao da brojim dušebrižničke razgovore... To godi. Nakon više od 125 razgovora više mi nije bilo važno. Više od 40 osoba se odlučilo na krštenje. Šta je rezultat molitve? Plod!

Naše neuslišene molitve ukazuju na neki nedostatak kod NAS, a ne kod Boga. On nam rado poklanja. Ali ne želi i neće to dozvoliti da Ga mi upregnemo u svoja kola. Mnoge naše molitve nisu ništa drugo do pobožan egoizam, ponizna nevera ili čisto telesno razmetanje. A za to je Bog gluv! Molitve koje vređaju Njegovu veličinu, koje Ga žele iskoristiti, On neće uslišiti. Jakov kaže: "Žudite - i nemate, ubijate i zavidite - i ne možete da postignete, borite se i vojujete; nemate zato što ne ištete. Vi ištete i ne primate, zato što zlo ištete, - da u svojim slastima potrošite." (Jak. 4,2-3 EČ)

Verujem da Bog uvek odgovara na iskrenu molitvu. Međutim, veoma često Bog odgovara sasvim drukčije, od onog kako smo mi očekivali i Njegov odgovor tako ne primetimo. Zbog toga se moramo naučiti i da ga slušamo.

Bog uvek sve čini tada i onako kako je to najbolje za nas. Bog je dobar, i On to dokazuje onome ko u to veruje.

Tagged: molitva|
"Ubivši ga, samo da ne postane Mesija, Jevreji su mu dali poslednje obeležje Mesije."
- Blaise Pascal

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 134
Ukupno: 2384954
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/059/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.