• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Dobrota i vernost da te ne ostavljaju;
priveži ih sebi za vrat, na ploču svoga srca ih ureži." (Pri. 3:3 LB)

Sa prijateljem sam bio podstanar u jednoj porodičnoj kući. Iznajmljivali smo donji sprat: svako je imao svoju sobu. Vlasnici kuće i njihova odrasla deca bili su draga i srdačna porodica. Sviđalo im se što smo mirni i tihi ljudi, zbog toga su nam vrlo povoljno iznajmljivali lepo uređene sobe. Bili smo zahvalni Bogu i njima na tome. No, nakon godinu-dve, ova se porodica našla u novčanoj krizi pa smo načuli da će nam, hteli-ne-hteli, morati povećati kiriju. Za mene je to značilo da ću biti prinuđen tražiti stan negde drugde. Svaki dan sam se pribojavao da će naši stanodavci pojaviti sa takvim zahtevom.

U to mi se vreme ukazala prilika otići u Varšavu - na jedan susret mladih. Smeštaj je bio u velikoj dvorani sa vrećama za spavanje i bio je besplatan, put organizovan po izuzetno niskoj ceni, pa je to valjalo iskoristiti. Željno sam iščekivao odlazak na ovaj događaj. Tih sam dana razmišljao otprilike ovako: "Smeštaj je besplatan, put sam uspeo nekako platiti, još da mi neki novac 'padne s neba', pa da imam i za džeparac!"

Dan-dva uoči puta, uobičajeno sam krenuo na posao. Tog me je jutra gazdarica Anđela čekala kod izlaznih vrata. Stajala je na kraju hodnika i gledala prema meni. Nakon jutarnjeg pozdrava, počela je bojažljivo: "Znate šta, nešto bi vam htela reći..." "Gotovo je," - munjevito mi je prošla pomisao, "desiće se ono najgore: baš pred moj polazak na put, sada ću saznati o povećanju moje kirije!" Gospođa Anđela je nastavila: "Molim vas, nemojte se ljutiti...""Kud baš pred put!?" - potištena srca sam razmišljao. Anđela mi je pružila kovertu: "Zaista vas molim da se ne ljutite, no, čula sam da idete na put, pa vam želim ovo dati. Nemojte se, molim vas, uvrediti." U koverti je bio željeni džeparac za Varšavu! A gazdarici nisam ni spominjao put, verovatno je to čula od mog prijatelja. Gospođa se Anđela danas zasigurno i ne seća tog događaja, no, to delo ljubavi nosim u srcu i često ga se setim - ono će sa mnom poći u večnost.

Međutim, to nije bio jedini put, da sam bio zavisan od ljudske dobrote. Kada je sa sela trebalo poći negde dalje na školovanje - zavisio sam od toga hoće li se ko zauzeti za mene. Nakon što smo mama i ja pobegli od oca, koji je bio nepodnošljiv u pijanom stanju - zavisili smo od toga: hoće li nam neko pružiti utočište? Živeći u velikom gradu, bez stalnog zaposlenja - bio sam zavisan od nečije dobre ruke, koja će mi doneti tanjir tople supe ili kakvog jela.

Dragi čitatelju! Možda se čudiš zašto sve ovo spominjem. No, žarko želim da i tebi Duh Sveti duboko u srce upiše ovu misao vodilju: "Dobrota i vernost da te ne ostavljaju; priveži ih sebi za vrat, na ploču svoga srca ih ureži." (Pri. 3:3 LB). Zaista, stojim iza toga da je Biblija nama dato Pismo s neba, sa podsticajima koji tvoju dušu mogu pripremiti za večnost. Znaj da od svih susreta sa ljudima, velikih i malih životnih događaja, najbliže srcu čuvam one male drage uspomene na dobronamerne ljudske ruke, koje su mi pružile pomoć u nevolji. A mislim da se takva dela ljubavi i milosrđa čuvaju i na nebu - kao večna uspomena. Biblija spominje Knjigu života, posebno onda kad govori o poslednjem sudu. U knjizi Biblije zvanoj Otkrivenja, piše sledeće: "... i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim." (Otk. 20:12 RDK)

U knjigama ovoga sveta govori se o velikim filmskim zvezdama, uspešnim sportistima, bogatim poslovnim ljudima i harizmatskim političarima. Heroji naših dana su ljudi, koji su hrabri, nepokolebljivi, neustrašivi. Opisuju se junački poduhvati, osvajanja novih područja i velike bitke. Međutim, ja sam uveren da je veoma malo spomena o takvim događajima u Božjoj Knjizi života. Tamo je obratno. Tamo je zapisano mnogo od onoga što je na ovome svetu nevidljivo čovekovom oku, ono što je promaklo ljudskoj pažnji, ono što su ljudi smatrali nevažnim i događajima bez neke istorijske vrednosti. Tamo će se, to dobro znam, naći i zapis o onom malom daru gospođe Anđele, a biće to zapisan kao događaj dana, jer mi je njezin dar u tom trenutku tako mnogo značio.

Stoga, prijatelju, razmisli i pogledaj oko sebe. Možda u tvome okruženju postoji neko, ko - bez tvoje dobrote - neće moći upoznati Božju dobrotu. Možda postoji neko kome će i tvoj mali dar značiti puno, kao što je meni značio dar gospođe Anđele. Veliki reformator Martin Luter je rekao: "Ono što sam zadržao u svojim rukama, izgubio sam. Ono što sam stavio u Božje ruke, još uvek imam." U onoj Knjizi života, koju spominje Biblija, možda neće biti zapisano ni jedno delo, koje ti držiš vrednim. Tamo nećeš naći zapis o tome kako si gradio kuću, vozio skupoceni automobil, uzdizao se na listi uspešnih ili bio mudriji od drugih. Naprotiv, tamo će se naći samo ono šta si ti učinio za druge - iz čiste ljubavi prema Bogu i bližnjemu. Stoga ti kažem još jednom: "Neka te ne ostavljaju dobrota i vernost."

No, u svemu tome, nemoj zaboraviti izvor dobrote u tebi i u drugima, jer - kako je rekao Kiprijan, Božji čovek iz trećeg veka - "sva snaga naše dobrote dolazi od Boga". Apostol Pavle, heroj vere, pisac mnogih novozavetnih poslanica, takođe upozorava na dve stvari. On piše u poslanici, adresiranoj na crkvu u Efesu: "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, ne od dela, da se niko ne pohvali." (Ef. 2:8-9 RDK). Svojim delima dobrote nećeš zadobiti Boga, niti Njegovo spasenje. No, ako tvoje srce oseća Božju milost, ako celim svojim bićem u veri prihvataš Hristovo delo na krstu, kao izraz Njegove ljubavi prema tebi - tada dobro znaš da je dobrobit drugih tvoj najveći cilj. Isti apostol Pavle naglašava u toj istoj poslanici: "Jer smo Njegov posao, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog unapred pripravi da u njima hodimo." (Ef. 2:10 RDK). Nisi stvoren samo zbog onoga šta ćeš učiniti za samoga sebe, već za još mnogo više od toga - zbog onoga dobra, koje ćeš učiniti za druge, u ispunjenju one ljubavi, koja je i Hrista privolela da umre na krstu, i to upravo zbog tebe.

Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr