• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Svet je na smrt bolestan. On umire. Lekar nad lekarima je odavno izdao njegovu smrtovnicu. No, opet za nas hrišćane postoji još uvek mnogo posla na njemu. Pozvani smo da budemo "izvori žive vode", kanali milosti koji još deluju u ovome svetu, i nama je to moguće, jer smo i "više od pobednika".

Hrišćani su Hristovi ambasadori. Oni su predstavnici Neba u ovom umirućem svetu. I samo zbog njihovog prisustva neke stvari mogu biti promenjene.

Moja sestra Betsi i ja, za vreme drugog svetskog rata, smo bile zatočene u nacističkom koncentracionom logoru, kod Revensbruka, jer smo počinile "zločin" pomaganja i spasavanja ljudi koji su pripadali jevrejskom narodu. Nas oko sedam stotina, iz Holandije, Francuske, Rusije, Poljske i Belgije je bilo nagurano u sobu koja je bile predviđena za samo dve stotine osoba. Koliko je meni poznato, samo ja i Betsi, samo nas dve smo bile jedine predstavnice Neba u toj sobi. Nas dve smo bile jedina dva Gospodnja predstavnika na tom mestu mržnje, opet, zbog naše prisutnosti neke stvari su se tamo promenile.

Isus je rekao: "Ovo sam vam govorio da imate mir u meni. U svetu imate nevolju; ali budite hrabri - ja sam nadvladao svet." (Jn. 16:33 EČ). Mi takođe, treba da budemo pobednici - da nosimo svetlost Isusovu u svet tame i mržnje.

Ponekad se uplašim čitajući Bibliju, jer ona obećava da ćemo u ovom svetu imati raznovrsne nevolje i progonstva, a sve o čemu ona piše to se i obistinjuje. No, ako se i vi plašite mogu vam reći ovo, pročitala sam i poslednje stranice Biblije i mogu povikati: "Haleluja! Haleluja!" Jer sam pronašla da je zapisano, da Isus govori: "Ko pobeđuje nasleđuje ovo, i ja ću mu biti Bog, i on će mi biti sin." (Otk. 21:7 EČ) Ovo je naša budućnost i naša nada. Ne, svet neće opstati - već da ćemo mi sve nadvladati usred ovog umirućeg sveta.

Betsi i ja, u koncentracionom logoru molile smo da je Bog isceli, jer je bila tako slaba i bolesna. "Da, Gospod će me isceliti," govorila je Betsi sa sigurnošću. No, sutradan je umrla a ja to nisam mogla da prihvatim i razumem. Položili su njeno mršavo telo na betonski pod, sa ostalim leševima žena koje su umrle toga dana.

Za mene je bilo veoma teško prihvatiti i razumeti, da Bog sve to dozvoljava sa nekom svrhom. No, danas zbog Betsine smrti, ja putujem po celom svetu i govorim ljudima o nadi koja se može imati u Isusu Hristu.

Postoje oni koji tvrde i uče da neće biti nevolja, da će hrišćani biti toga pošteđeni. No, to su lažni učitelji na koje nas Isus upozorava da će se pojaviti u poslednje vreme. Mnogi od njih imaju veoma malo znanja o tome šta se dešava širom sveta. Ja sam posetila zemlje gde vernici pate i teško su progonjeni.

U Kini, je vernima rečeno: "Ne brinite, pre negoli dođu nevolje, vi ćete biti istrgnuti - vazneti." Onda su došla teška progonstva. Hiljade hrišćana su mučeni do same smrti. Kasnije sam čula jednog biskupa iz Kine, kako tužno priznaje: "Mi smo podbacili. Trebali smo ljude ojačati i pripremiti ih za progonstvo, a ne govoriti im da će pre toga Isus doći. Treba ljudima govoriti kako da budu snažni u vremenima progonstva, kako da stoje usred nevolja - da stoje i da ne pokleknu."

Osećam da imam od Boga poslanje, da idem po svetu i govorim ljudima da je moguće biti snažan u Isusu Hristu. Mi smo samo na "treningu" za moguće nevolje, no 60% Tela Hristovog u svetu je već u nevoljama. Nema načina da to i nas mimoiđe. Mi smo sledeći.

Pošto sam ja već prošla kroz zatvor zbog Isusovog imena, i pošto sam srela biskupa iz Kine, sada svaki put kada čitam Bibliju, i u njoj nađem neko ohrabrenje - pomislim: "Hej, ovo mogu iskoristiti u vreme nevolje." Tako to sebi zapišem i naučim napamet.

Dok sam bila zatočena u koncentracionom logoru, iz kog je živo izašlo samo 20% žena, mi smo nastojale ohrabrivati jedna drugu rečima: "Ne može nam biti gore nego što je danas." No, sutradan smo shvatile da nam je danas bilo gore nego juče. Za vreme ovog perioda, jedan stih iz Biblije koji sam znala na pamet, mi je dao veliku nadu i radost: "Nego se radujte što stradate s Hristom, da biste se mogli radovati i veseliti i onda kad se javi slava Njegova. Ako vas ruže za ime Hristovo, blago vama; jer Duh slave i Boga počiva na vama." (1. Pet. 4:13-14 DS). Morala sam viknuti: "Haleluja! Ja stradam, a Isus je proslavljen!"

U Americi, crkva peva: "Neka zajednica izbegne nevolju...", dok je u Kini i Afriku nevolja već došla. Samo u poslednje dve godine, dvesta hiljada vernih je ubijeno u Africi. (Ovo je Kori pisala 1974. godine - prim. prev.) No, događaji poput ovih nikada ne budu objavljeni u novinama, jer oni mogu da prouzrokuju loše političko-religiozne konotacije. No, ja znam to, jer sam bila tamo. Trebalo bi da razmišljamo o tome dok sedimo u našim lepim i toplim domovima, u našoj čistoj i lepoj odeći, dok sedimo za stolom punim hrane. Da mnogi, mnogi članovi Tela Hristovog, su mučeni do smrti, upravo ovoga časa, no mi se i dalje nadamo da će nas nevolja i progonstvo zaobići.

Pre par godina sam bila u Africi, u zemlji gde je na vlast došao novi predsednik. Prva stvar koju je ovaj čovek uradio, bila je - naređenje da svi hrišćani u jednoj oblasti moraju da dođu u policijsku stanicu da bi bili registrovani. Kada su došli, bili su uhapšeni i iste noći pogubljeni. Isto se dogodilo i sutradan, i sa drugim hrišćanima koji su dolazili. I treći dan isto. Svi hrišćani u toj oblasti su bili sistematski ubijani.

Četvrti dan, trebalo je da govorim u jednoj maloj crkvi. Ljudi su došli, ali su bili uznemireni i ispunjeni strahom. Za vreme cele te službe, gledali smo jedni drugima u oči i pitali se: "Da li je ovaj/ova pored koga/koje sedim sledeći/sledeća koji/koja će biti ubijen/ubijena? Da li je no?"

U sobi je bilo vruće i vlažno, sa puno insekata, koji su uletali kroz prozore bez stakala, i obletali oko golih sijalica koje su visile na parčetu žice. Govorila sam im jednu priču iz mog detinjstva.

"Kad sam bila mala devojčica," rekla sam, "otišla sam do svoga tate i rekla mu: 'Tata, plašim se da nikada neću biti dovoljno snažna, da izdržim stradanje za Hrista'. 'Reci mi,' rekao je moj otac, 'Kada se spremaš vozom za Amsterdam, kada ti dam novac za kartu? Da li tri nedelje pre toga?' 'Ne, tata, ti mi daš novac za kartu pre nego što uđem u voz.' "Tačno,' rekao je moj otac, 'a tako je to i sa Božjom snagom. Naš nebeski Otac zna kada će ti zatrebati snaga da izdržiš stradanje za Hrista. On će ti dati sve što ti je potrebno. U pravo vreme.'"

Moji afrički prijatelji su potvrdno klimali glavom i smešili se. Iznenada Duh radosti je ispunio sobu i ljudi su počeli da pevaju: "Tamo u blaženstvu, daleko, daleko, srešćemo se na predivnoj obali..."

Kasnije, iste te nedelje, polovina te zajednice bila je pogubljena. Čula sam kasnije, da su nakon oko mesec dana pobijeni i ostali. No, moram vam reći nešto: Bila sam tako srećna, što me je Gospod upotrebio da ohrabrim te ljude, što sam mogla da im kažem da je Isus rekao, da je On ne samo pobedio svet, već da će svakome od nas, ko mu ostane veran do kraja, dati venac (krunu) večnog života.

Kako se možemo pripremiti za nevolju - progonstvo? Prvo, moramo se hraniti Rečju Božjom, gutati je, da ona postane deo našeg bića. Ovo znači da moramo disciplinovano proučavati Bibliju, i to svakoga dana. Da ne učimo samo na pamet stihove, već da znamo i razumemo duhovne principe i istine koje deluju u našem životu, i životu sa Bogom.

Sledeće, mi moramo razviti ličan odnos sa Isusom Hristom. Ne samo sa Isusom jučerašnjim, Isusom iz Istorije, već sa Isusom koji menja živote danas - sada - koji je živ i koji sada sedi na desnici Božjoj.

Dalje, moramo biti ispunjeni Svetim Duhom. Ovo nije opciona zapovest Svetog pisma, to je nešto što je apsolutno potrebno ako želimo opstati. Verni iz rane crkve ne bi nikada mogli izdržati pritisak progonstva od strane Jevreja i Rimljana da nisu imali iskustvo ispunjenja Duhom. Svakome od nas je potreban lični Dan Pedesetnice, ispunjenje Svetim Duhom, jer u protivnom nećemo biti u stanju da se održimo u časovima nevolje.

Zbog činjenice da nas progonstvo i nevolja mogu zadesiti svakoga časa, moramo pomoći jedni drugima, ohrabriti jedni druge. Plodovi Duha Svetoga treba da dominiraju našim životom.

Mnogi se plaše od dolazećih nevolja, koje će se sručiti na ovaj umirući svet i želeli bi da to nekako izbegnu. Priznajem, i ja se pomalo plašim kada o tome razmišljam kao stara 80-godišnjakinja, koja je preživela strašan nacistički logor, plaši me pomisao da ću možda ponovo morati proći kroz nevolju. Međutim, ja onda otvorim svoju Bibliju, i čitam, i ohrabrim se.

"Kada sam slaba, onda sam jaka", kaže mi moja Biblija (2. Kor. 12:10). Betsi i ja smo bile zatvorene zbog Gospoda, bile smo tako slabe, no, dobile smo snagu jer je Sveti Duh bio na nama i u nama. Ta moćna unutrašnja sila Svetoga Duha, nam je pomogla kroz sve to. Ne, vi ne možete biti snažni sami od sebe kada dođe nevolja. Bolje od toga je da budete snažni po snazi koja dolazi od Njega, a On vam je neće uskratiti. Već 76 godina poznajem Gospoda Isusa i ni jednom me nije napustio ili izneverio.

"Gle, da me i ubije, opet ću se uzdati u Nj" (Jov 13:15 RDK), jer ja znam da svima koji pobede, On će dati venac večnog života. Haleluja!

Izvor: "Prepared for the Coming Tribulation", Corrie Ten Boom. Otvoreno pismo hrišćanima koje je Kori napisala 1974. godine.

Kori Ten Bum (1892-1983) je rođena u Harlemu, u Holandiji. Za vreme nacističke okupacije, 1944. je uhapšena zbog pomaganja i sakrivanja Jevreja. Kori je provela poslednju godinu drugog svetskog rata u različitim zatvorima i logorima. Posle rata, je pozivana da kao govornik podeli svoja iskustva i svedočanstva u preko 60-tak zemalja sveta. Država Izrael ju je odlikovala za njenu hrabrost i zalaganje tokom rata. Njena životna priča, je sročena u knjigu pod imenom "Skrovište" (The Hiding Place), koja je izašla 1971. godine, a po kojoj je kasnije snimljen i igrani film. Kori je 1977. preselila u SAD, Kalifornija, gde je ostala sve do svoje smrti. Gospod ju je pozvao sebi 1983. godine, na njen 91 rođendan.