• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"I ne upodobljavajte se ovom svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da biste mogli da razaberete šta je volja Božija, šta je dobro, i ugodno, i savršeno." (Rim. 12:2 EČ)

Kažu da na svetu ima oko 24.000 različitih vrsti leptira, a to bi značilo da na svetu ima isto toliko različitih gusenica. Svi ti leptiri i gusenice, iako različiti po izgledu, pripadaju istoj vrsti, jer svi ti leptiri su jednom bili gusenice, a te gusenice će jednom postati leptiri. Dakle, radi se o istoj vrsti insekta. Zvuči zbunjujuće? Ne, jer sve je to moguće zahvaljujući "čudu prirode" koje se zove metamorfoza.

Pojam "metamorfoza" nosi duboku duhovnu poruku i na više mesta se koristi u Novom zavetu. On se napr. koristi u opisu Hristovog preobraženja na gori (Mt. 17:2; Mk. 9:2; Lk. 9:29), kada se svojim učenicima pokazao u svom nebeskom, božanskom obličju. Dok nas u prvom stihu Poslanice Rimljanima apostol Pavle poziva na svetost, u drugom stihu nas poziva na preobražavanje ne na upodobljavanje svetu - što znači suštinsku različitost. Svet zahteva prilagođavanje njemu - ako zaostaneš u njegovim standardima, kazniće te; ako se izdigneš iznad standarda, progoniće te. Svet tako zahteva upodobljavanje njemu ili što bi rekli narodski: "Kud' svi turci tud' i mali Mujo". Međutim, hrišćanin ne bi trebalo da se upodobljava svetu, već da se razlikuje od sveta. Pavle tako snažno poziva crkvu da izbegne po nju pogubnu svetovnost, a jedini način za to jeste da se postane preobražen - transformisan.

Reč "preobražavajte" data u Rimljanima 12:2, u grčkom izvorniku jeste metamorphoo, i od nje dakle potiče nama ta znana reč metamorfoza, o kojoj smo učili na časovima biologije, a koja ima isto značenje kao latinska reč "transformacija" (preoblikovanje, obrat, promena). No, meni se dopada kako pored ovog značenja u rečniku za metamorfozu stoji još i ovo objašnjenje: "Prelaz (tranzicija) iz jednog stadija individualnog razvitka jedinke u drugi stadijum - u razvijenu konačnu formu."

Dopada mi se ovo, jer me to tako mnogo podseća na stihove: "Jer koje napred izabra, one napred i odredi da budu jednaki slici Sina njegova, da bi on bio prvenac među mnogom braćom" (Rim. 8:29 DS). "Ljubazni, sad smo deca Božja, i još se ne pokaza šta ćemo biti. Znamo da ćemo, kad se pokaže, biti kao i on, jer ćemo ga videti kao što jeste" (1. Jn. 3:2 DS). Hrišćanin je predodređen da prelazi iz jednog stadijuma u drugu formu - konačnu formu - sliku Isusa Hrista - da postane nalik Njemu. Preobražava se od telesnog čoveka u duhovnog čoveka, iz raspadljivosti u neraspadljivost (1. Kor. 15).

TRANSFORMACIJA: BITI ILI NE BITI...?

Istinita je činjenica da u našem duhovnom stanju ne postoji status quo (prvobitno stanje, bez promena). Mi ili idemo napred ili nazad, neutralnost ili stajanje na mestu ne postoji. Ili rastemo u poslušnosti ili u pobuni (1. Sol. 4:7-8; 1. Jn. 1:5-6). Božja volja za nas je posvećenje, ako je odbacujemo mi se bunimo protiv samoga Boga i stavljamo sebe van Njegovog plana. Istorija Izraela je puna ovakvih primera i jasno nas opominje predočavajući nam gorke posledice njihovog lošeg izbora.

"Posvećenje" (ili "osvećenje", Čarnićev prevod) je nesvršeni glagol i označava nešto što se još uvek dešava, stalno ponavlja. Reč Božja nam zapoveda da se aktivno uključimo, da radimo na svom posvećenju: "A sad, oprostivši se od greha i postavši sluge Božje, imate plod svoj na posvećenje, a kraj je život večni." (Rim. 6:22 DS). Od vernika se traži da donosi "plod posvećenja", a konačni cilj posvećenja je "život večni". Posvećenje srca se pokazuje kroz karakter, a o kakvim vrlinama se radi čitamo u odeljku Galatima 5:16-24, gde Pavle daje kontrast između karaktera koji vodi grešno telo ili Sveti Duh.

Ustvari, kada se radi o posvećenju onda je to "biti ili ne biti", jer u Jevrejima čitamo veoma ozbiljno upozorenje: "Težite... za osvećenjem - bez čega niko neće videti Gospoda" (Jev. 12:14 EČ). Dok u Prvoj Solunjanima stoji: "Nije nas, naime, Bog pozvao na nečistotu nego na osvećenje. Stoga, dakle, koji to odbacuje ne odbacuje čoveka, nego Boga koji vam i daje svoga Duha Svetoga" (1. Sol. 4:7-8 EČ).

Da li vidite to da postoji veza između posvećenja i preobražavanja - transformacije? Posvećenje i preobraženje, to su uzrok i posledica. Praktično to znači sledeće: Sve dok hodam putem posvećenja, sila preobraženja - po Duhu Svetom - može biti delujuća na meni. Još jednostavnije rečeno: Moje preobraženje (Hristolikost) je posledica moga posvećenja.

Ponavljam, za vernike posvećenje nije pitanje izbora već volja Gospodnja: "Jer je ovo volja Božja, da budete sveti..." (1. Sol. 4:3 DS). "Jer, Bog nas nije pozvao na nečistotu, nego na svetost..." (1. Sol. 4:7 SSP). Dakle, mi možemo aktivno da uzmemo učešće u svome posvećenju, tj. transformaciji (Rim. 12:1-2), ili da budemo stavljeni po strani (vidi Mt. 25:1-13 i 2. Tim. 2:20-21), a što je suprotno svim Božjim planovima koje On ima za nas. Bog nikoga od nas "ne tera puškom" da se menjamo - to je u potpunosti naš izbor. Da li to želimo ili ne? Da li nam je do toga stalo ili ne? No, Bog je taj koji određuje "pravila igre" i On nam jasno poručuje da drugog puta nema. Ako želimo sebi osigurati da jednom "vidimo Gospoda" za to postoji samo jedan put i jedan način: naše potpuno posvećenje - naš napor da postignemo što je moguće viši stepen preobraženja.

OSIGURAJ SVOJU METAMORFOZU

Postoji dakle veza i zakonitost: Naše preobraženje u Hristovu sliku proističe iz našeg posvećenja, a mera našeg preobraženja je proporcionalna visini našeg posvećenja. Ove dve stvari idu zajedno. Naše posvećenje je naš rad na sebi. Posvećenjem bi smo mogli nazvati svako naše nastojanje da se približimo Bogu, da Mu udovoljimo, da prebivamo u Njegovoj volji za naš život. Duh Sveti će život koji je pun ovakvih nastojanja i težnji za preobražavanjem, podupreti i učiniti da ta osoba bude sve više i više Hristolikija - da ima Hristov karakter - da poseduje duhovni rod (Gal. 5:22-23). Treba da nam bude jasno da niko ne može dobiti trku bez ulaganja napora u trčanje. Tako i Hristolikost se ne može dostići bez ulaganja napora u posvećenje. Bez posvećenja nema preobraženja.

Kada je reč o procesu metamorfoze, priroda nas uči da osim toga što jedinka mora biti genetski predodređena za ovaj proces promene, da za to ipak moraju postojati i određeni preduslovi, tj. okolnosti: dosta hrane, faktor vremena i sigurno okruženje. Kada se radi o duhovnoj metamorfozi zakonitost je slična. Postoje okolnosti u kojima ona teče, a za koje se mi sami moramo pobrinuti - stvoriti ih za sebe. Bog je verniku darovao sve što mu je potrebno za lično posvećenje i na verniku je da to upotrebi.

No, pre nego što bi spomenuo neke stvari koje mi možemo učiniti da bi osigurali svoj proces posvećenja, da on konstantno teče, moram napomenuti da glavna "motivaciona sila" posvećenja jeste ljubav - vaša ljubav prema Bogu (Mt. 22:37-38; Jn 5:42; Jn. 14:23; Gal. 5:6; Ef. 4:15; 1. Jn. 2:5; 2. Jn. 1:6; Otk. 2:4). Jedino vas ona može uspešno nagoniti i nagovarati da uzmete aktivno učešće u svom posvećenju, i to je jedini ispravan motiv, jedini način da posvećenje donese očekivani plod preobražavanja, da ono zaista bude delo Svetoga Duha (2. Kor. 3:18).

Dakle, kako mogu osigurati svoj proces transformacije? Ako to želim, onda moram nešto učiniti za sebe, poput one gusenice koja namerava postati leptir.


Prebivaj u Reči

Sigurno vam je poznata ona rečenica iz bajke: "Ogledalo, ogledalce moje, reci mi ko je najlepši na svetu?" No, da li znate da je jedna od uloga Svetog pisma ta da bude duhovno ogledalo vernika? Sveto pismo je ogledalo naše metamorfoze. Ono će nam uvek, bez kompromisa i ulepšavanja (za razliku od ogledalca iz bajke), pokazati kakvi smo i kakvi treba da budemo (2. Tim. 3:16-17). Sveto pismo je naš lični vodič u procesu transformacije. Propovednik Mudi (D.L. Moody) je to lepo sročio rekavši: "Sveto pismo nam nije dato da bi nam bilo samo informacija, već da bi bilo naše oruđe transformacije". Ovu istinu je pre Mudija izrekao apostol Jakov, rekavši:

"Nego budite izvršioci reči a ne samo slušači - koji sami sebe varaju. Jer ako ko samo sluša reč, a ne izvršava je, taj je sličan čoveku koji posmatra svoje prirodno lice u ogledalu; pogledao se, naime, pa otišao, i odmah je zaboravio kakav je bio. A ko zagleda u savršen zakon istine i u njemu ostane, ne bude zaboravni slušač nego izvršilac dela, taj će biti blažen u svom delu." (Jak. 1:22-25 EČ)

Ukoliko se čitanje ili studiranje Biblije ne odrazi na vaše navike, običaje, reči, razmišljanja, uopšte na celokupan vaš karakter, onda je to veoma čudno i za to mogu biti samo tri razloga: (a) Ili ste već postali savršeni, te nikakva korekcija na vama nije moguća, ili (b) ne čitate, ne studirate Bibliju ispravno i (c) niste "izvršilac Reči" - neposlušni ste joj. Pošto ovo prvo svakako otpada, onda problem može biti ovo drugo ili treće. Ako ne znate koristiti Reč Božju kao ogledalo svoje duše, i ako se protivite Njenom autoritetu, onda vi "sejete seme Reči u trnje i na kamen" (Lk. 8:4-15) i zato ona ima tako malo uticaja na vas i vaš život.


Otvori svoj život Svetome Duhu

Pored Reči Božje, tu je i osoba Svetog Duha. Sveti Duh u ophođenju sa nama uvek koristi Božju Reč, da nam kroz nju govori, da nam preko nje ukaže šta treba ispraviti u našem životu (2. Tim. 3:16). On od nas očekuje poslušnost i pokoravanje Reči, i to je naš deo posla. Osoba Svetog Duha, je ta "sila" koja našu metamorfozu u obličje Hristovo, čini uopšte mogućom, to je u potpunosti Njegovo delo. Od nas se očekuje samo naš pristanak, naše "da" da nas On može menjati - On traži naše predanje.

Osim što Sveti Duh koristi Reč, On koristi i naše životne okolnosti, kao alat sa kojim radi na našem preobražavanju. On koristi i molitvu. Molitva je naše pomoćno sredstvo u transformaciji, jer kroz nju činimo da ona bude moguća i da je konstantno u duhovnom pokretu - da teče. Molitvom pokajanja čistimo sebe i ponovo sebe predajemo Bogu (1. Jn. 1:9)

IDI DO KRAJA, JER JE U IGRI VELIKI ULOG!

Znači, Bog nam je stavio na raspolaganje sve što nam je potrebno za našu uspešnu transformaciju, a naše je da u tome odradimo svoj deo. Na primer...

Gusenica je biće koje u sebi ima potencijal za metamorfozu, jednostavno tako je stvorena - da od gusenice postane leptir. No, da bi ova promena sa njom i usledila, gusenica mora da ispuni neke biološke preduslove: da mnogo jede, da se udeblja i da sebe stavi u lutku (čauru), u to sigurno okruženje u kome će se odigrati njena metamorfoza u obličje leptira. Dakle, gusenica mora za sebe nešto uraditi, ako želi jednog dana postati leptir, ukoliko bude samo sedela i čekala da joj se to desi, govoreći sebi: "Ma, šta me briga, ja sam stvorena da to i tako postanem, imam taj potencijal u sebi. Neću da po ceo dan grizem lišće, niti da pravim sebi lutku..." Svakako, nije sporno da će tokom vremena proces metamorfoze sustići ovakvu svojeglavu gusenicu, no, pitanje je: Hoće li uopšte uspeti? Rekao bih da ima male šanse da uspe, jer ona nikakav ulog nije unela u ovaj budući proces. Možda postane leptir koji nikada neće poleteti - leptir slabih i zakržljalih krila, deformisan...

Vaše posvećenje je nešto što morate ozbiljno shvatiti, jer ga Bog shvata ozbiljno (Jev. 12:14). Iz tog razloga, težite za "pravom duhovnom hranom" koja je Reč Božja (Jn. 6:51; 1. Pet. 2:2; Jev. 5:12-14), i stavite sebe u sigurno okruženje "u Hrista", prebivajte "u Njemu" (Jn. 15:4-6). U potpunosti, u poslušnosti i pokornosti, odradite svoj deo u posvećenju, a Gospod će to "overiti" preko vašeg preobražavanja u Hristovu sliku, Sveti Duh će učiniti svoj deo u tome.

Na kraju još jedna otrežnjujuća misao o nužnosti "rada na sebi". Jedan propovednik je stvari povezao ovako:

"Dar spasenja ti Bog može dati. Međutim, posle primanja ovog dara postoje obaveze koje ti sam moraš učiniti za sebe. Tvoje spasenje nije kompletno (sigurno) sve dok ti ne pristaneš da ga Bog u potpunosti izvrši u tebi, a to je jedino moguće ako ti odradiš svoj deo u tome."

Vredi "odraditi svoj deo", vredi se posvećivati, jer ulog je veoma velik (Otk. 21:3-4), a mogu mu se nadati samo oni koji su doživeli transformaciju.