• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suvu zemlju, izliću Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje. I procvetaće kao u travi, kao vrbe pokraj potoka. Ovaj će reći: Ja sam Gospodnji, a onaj će se zvati po imenu Jakovljevom, a drugi će se pisati svojom rukom Gospodnji, i prezivaće se imenom Izrailjevim." (Isaija 44,3-5 RDK)

"Voda je život" - ove izreke sam se setio jedne sušne godine kada kiša dugo nije padala. Bilo je očigledno da te godine zemlja i bilje pate zbog nedostatka vode. Samo im je nebo moglo pomoći! Samo kiša može da vratiti život u zemlju, a samim tim i u bilje i ljude.

Kao i zemlja u sušnoj godini i učenici Gospodnji su patili pod sličnim nedaćama, jer posle Isusovog vaznesenja na nebo, ostali su poput grupice zbunjenih ljudi. Puni straha, jer su se bojali progonstva sunarodnika. Bili su kao ostavljeni sami sebi, bez žive nade, bez jasne svrhe života, bez sigurne budućnosti.

Danas, susrećemo mnoge ljude koji ovako žive. Žedni su smisla života i sigurnosti, i ovu žeđ nikako ne mogu ugasiti. Slični su žegom opaljenom polju. I mnoge hrišćanske zajednice su ovakve: bez života i bez nade. Duhovna žeđ je teško stanje i ostavlja teške posledice na duši.


Bog poklanja život

U ovakvom stanju duše pomaže jedino Bog, a Božja poruka glasi: "Izliću Duh svoj na seme [tj. potomstvo] tvoje". Izliti - to znači: Bog će dati svoga Duha u punini, tj. bez mere.

Život u Božjem Duhu je život punine. Tako je bilo i u slučaju sa Izraelom. Posle teških "sušnih" dana provedenih u Vavilonu vraća im se život, tako im govori prorok Isaija. Isusovi učenici su doživeli isto, posle izlića Svetoga Duha od malog broja plašljivih učenika nastala je velika Hrišćanska crkva koja je osvojila ceo svet.

Uvek, tamo gde radi i gde je prisutan Božji Duh tu nastaje život. Rekao bih: novi život, sveži život. Zajednica u kojoj je prisutna punina Božjeg Duha puna je ideja, novih puteva (nastojanja), sveže radosti, novog poleta. Tako je bilo u danima posle Dana Pedesetnice.

Bog je na praznik Pedesetnice izlio svog Duha. Svi koji su verovali u Isusa kao u svoga Gospoda, primili su ovu silu novog života. Crkva od tada raste i donosi plodove, a da je ova sila još delotvorna to i danas potvrđuju vesti iz sveta. Bog i danas izliva svoga Duha i priključuje nove učenike svojoj Zajednici. Njegovo obećanje još uvek važi: "Izliću Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje..."


Zavisnost od Duha

Punina Duha, unutrašnji i spoljašnji rast (blagoslovene promene) se samo tamo pojavljuju gde je Bog, Isus i Sveti Duh mogu slobodno da rade. Dakle, to nije samo prihvatanje Duha, nego je to i potpuna pokornost (poslušnost) tom Duhu, Isusu i Ocu.

Poslednja misao našeg odeljka podseća na vreme ropstva kad su zatočeni Jevreji na ruci nosili znak svoga gospodara. No, ako mi pripadamo Isusu Hristu, postajemo onda Isusovi svedoci. To znači da ja više ne pripadam sebi, i ne zavisim od drugih ljudi, nego pripadam Bogu i pod Njegovom sam zaštitom. Pripadam onome kome je predata svaka vlast na nebu i na Zemlji (Mt. 28:18). Pripadam Bogu, Isusu Hristu. Živim za Njega, Njemu, i vladam se po Njegovoj volji, živim po Njegovom planu (Gal. 2:20).

U ovom stanju još treba mnogo naučiti, ustvari, "treba umreti sebi" da bi se do njega došlo (Mt. 16:24-25). Treba stalno sazrevati i napredovati u ličnom predanju Bogu, jer je to jedini put duhovnog rasta. Zato treba uvek da imam na umu: Pripadam onome koji mi je poklonio život. On je iznad mene i u meni. On je moj Gospod, i moj život postoji samo u prisnosti sa Njime.

Gde je mnogo želje za samostalnošću i samodopadnošću, reč o "samoodricanju", tj. "umiranju sebi", se ne sluša rado. Očigledno da takav stav nije bio jedna od osobina učenika Gospodnjih posle Dana Pedesetnice, i razlog zašto ih je Bog tako silno upotrebljavao.

Dozvolimo sebi da Dan Pedesetnice ne bude samo sećanje na neki tamo davni događaj. Naprotiv, potčinimo svoj život ovom Duhu kojeg smo već primili. Dozvolimo mu da On ovlada nama u potunosti - celim našim bićem. Tada će naš život biti pohođen bogatstvom Božjih darova, koji će na nas pasti poput kiše, a ova kiša može izazvati prave bujice probuđenja, na one koji su oko nas.

Osveženi Duhom Božjim bićemo u stanju ne samo da propovedamo o Isusu nego i da Ga živimo - bićemo nalik Njemu. Božja Reč će u nama postati delotvorna, a molitve odgovorene, Njemu na slavu.