Svinjski strah
Dugo najavljivana velika epidemija novog gripa je zakucala i na vrata naše male zemlje. Škole sprovode posebne mere predostrožnosti (često na radost đaka), javni skupovi se otkazuju, a apoteke posle pekara su postale verovatno najposećenija prodajna mesta. Mediji neprestano verglaju o tome, dok narod sluša, brine se i nada se da "neće grom u koprive".
No, ima i onih koji se pitaju: "Da li je to stvarno toliko strašno ili samo hir? Da li je u pitanju stvarna pošast ili samo nekakvo širenje paranoje?" Na ova pitanja postoje razni (kontradiktorni) odgovori koji se mogu pročitati na Internet stranicama, i ne bi o tome. Međutim, jedno je sigurno, sve druge i loše vesti su zaboravljene na više meseci, o njima se više ne priča, već "svinjski grip" je postao jedini i pravi hit, jedini i najveći problem sveta.
Verujem da ima hrišćana kojima sve ovo u neku ruku ide na ruku, mislim npr. na one koji ne jedu svinjetinu, jer sada u svojim "vegetarijanskim propovedima" svinje mogu biti okrivljene za još ponešto, te da se oni učvrste u svojim "bezmesnim verskim stavovima". Verujem da ima i onih koji u ovome vide jasne dokaze "kraj sveta" - apokalipsu. Onih koji će imati nov izgovor da opravdaju sami sebe da ne uzmu pričest, jer je "opasno" piti iz zajedničke čaše, i onih koji će odlazak u crkvu, tj. među braću i sestre, "opravdano" početi smatrati veoma rizičnom duhovnom aktivnošću po vlastitu dušu.
No, ostavimo se neozbiljnih razmišljanja o nekim stvarnim i ozbiljnim situacijama u ponekim crkvama.
Svinja je na lošem glasu
Kada se u Svetom pismu spominju svinje to je onda skoro uvek u nekom negativnom kontekstu. Na primer, Izraelcima je bilo zabranjeno da jedu svinjetinu, jer je ona "nečista" životinja (3. Moj. 11:7; 5. Moj. 14:8). Dakle, svaki pobožni Izraelac bi izbegavao svaki kontakt sa ovom životinjom, oni je ne bi ni uzgajali, ni jeli. "Svinjskim biznisom" su se uglavnom bavili pagani, tako da pored svojih idolopokloničkih praksi ovo je još bilo ko "šlag na tortu" u očima pobožnih Jevreja.
U jevanđelju čitamo kako je Isus putovao preko Galilejskog mora u područje Gerase (Lk. 8:26-39). Iako sa tačnošću ne znamo o kom se geografskom području radi, znamo da u tu oblast se ne bi uputio ni jedan Izraelac, već bi je zaobilazio u širokom luku. Ovu oblast su smatrali "nečistom", jer su ovde prebivali pagani, bilo je tu mnogo neobeleženih grobova, a zbog svinja koje je lokalno stanovništvo uzgajalo i koje su posvuda trčkarale. Može se reći, to je bila prava noćna mora za pobožne Jevreje.
Međutim, uprkos, svim ovim "tabuima" Isus je opet išao tamo, i to bez straha da će da se "onečisti". Čim je kročio na tlo Gerase, Isus je u susret dotrčao čovek opsednut demonima, koji se kako nam ga opisuje Matej, divlje i bizarno ponašao - kao da je bio pre životinja negoli čovek. Ovoga su se svi bojali i klonili su ga se, jer je bio mnogo nezgodnog karaktera i ponašanja: živeo je u grobovima (isklesanim u stenama), bio potpuno go, i mnogo besan, prgav, nasilan i jak. (Pretpostavljam da mu ni lična higijena nije bila jača strana.) Opravdano, ko se normalan ne bi takvog čoveka klonio i plašio?
Zanimljivo je primetiti da "svinjski grip" osim visoke temperature i balavog nosa je nekima od nas doneo još jednu "bolest": strah od drugih ljudi. A posebno ako oni kašlju i šmrkću, i pored nas izduvavaju nos! Takve odmah "obeležimo", a onda se diskretno udaljimo od njih radi naše vlastite sigurnosti. Jednostavno, počinjemo nekako drukčije da gledamo ljude oko sebe. Zar ne? Čitao sam, da je u Americi "svinjski grip" postao još jedan argumenat (rasistima) da se mrze meksikanci, jer oni i njihove svinje su krive što su pokrenule ovu strašnu zarazu. Setite se, kada je ova bolest počela da su je prvo nazvali "meksički grip", a onda "svinjski". No, pošto se izgleda ispostavilo da naziv "svinjski" nekima kvari posao sa svinjetinom (kao onomad sa "ludim kravama" i "ptičijim gripom"), sada ga zovu njegovim tehničkim nazivom "H1N1" ili samo "novi grip".
Svakako da treba paziti i brinuti se za svoje zdravlje, to je tako normalno - bogougodno (Mt. 22:39). No, želim samo skrenuti pažnju na to kako isuviše veliki strah za sebe može da nas dovede do toga da sami sebe stavimo u karantin, izolujemo se i da počnemo na ljude oko sebe gledati ne kao na svoje bližnje, već kao potencijalnu opasnost po naše vlastito zdravlje.
Kako god, činjenica je da se onog što ne razumemo ili ne poznajemo - plašimo, a ono čega se plašimo smo skloni i da mrzimo. Ovaj zatvoreni krug se ponavlja kroz celu ljudsku istoriju. Jevreji su se bojali Rimljana, koji su im porobili zemlju, bojali su se nečistih pogana. Bojali su se Gerasinaca i njihove nadaleko poznate "strašne maskote" - opsednutog koji živi u grobovima, i valjano isprebija svakog ko mu se nađe na putu. Njihovi strahovi su određivali njihova ponašanja, jer su gospodarili nad njima.
No, nad Isusom nisu. Isusa kao da ništa nije moglo prestrašiti. Možda ćete reći: "Pa, naravno čega bi Sin Božji trebalo da se boji?" Može biti, ali ja mislim da Isus nije strahovao iz sasvim jednog drugog razloga: On se nije plašio, jer je Njegov pogled na svet i dešavanja u njemu bio mnogo veći i mnogo širi. Isus je na stvari uvek gledao iz perspektive večnosti - odozgo. Drukčije ne bi ni mi trebalo da sagledavamo stvari, jer ako smo zaista "u Hristu", a Hrist sedi na nebeskom prestolju, onda sagledavanje naših životnih okolnosti iz te perspektive je za jednog hrišćanina normalna stvar (Ef. 2:4-6).
Naša nemogućnost za potpunom zaštitom
Mediji nas neprestano "vaspitavaju" kako da se ponašamo na javnim mestima u ovoj grip epidemiji: Da stavimo ruku na usta kad' kašljemo, da duvamo nos u maramicu, da peremo ruke, držimo rastojanje jedni od drugih, itd... Nema ničeg lošeg u onome čemu nas "uče" kako da se sačuvamo od gripa. No, mora da nam bude jasno da ovo ne može biti naša jedina i naša savršena zaštita (Ps. 127:1). Sve ovo bez vere, bez Isusa, malo vredi, jer pranje ruku i izbegavanje ljudi ne može isterati strah iz našeg srca.
Matej nam govori da su Gerasinci sami nastojali da reše svoj problem sa opsednutim čovekom tako što su ga vezivali, stavljali u lance i verige. No, oni su očigledno hteli da reše svoj problem ali ne i njegov problem. Oni su ovog čoveka hteli da stave iz ropstva u ropstvo, iz mučenja u još veće mučenje. No, nije im to pošlo za rukom, nije im uspelo da kontrolišu svoj problem, jer bi ovaj čovek nadljudskom snagom kidao lance i oslobađao se a Gerasinci bi opet živeli u strahu, koji bi sada bio još veći zbog njihovog neuspeha.
Kada je Isus stupio na tlo Gerase i dok je gledao kako opsednuti čovek divlje, vrišteći trči prema njemu, Isus nije ustuknuo. Isus nije bio savladan strahom. No, mogu zamisliti Njegove učenike, kako se neki kreću i gledaju gde će se koji sakriti a neke kako trče nazad u čamac.
No, Isus ne pokazuje ni najmanji znak straha pred ovim strašnim čovekom, iz kojeg progovaraju demoni i mole Ga da ih ostavi na miru. Oni znaju da se njihova dominacija nad ovim čovekom završila, i zato mole Isusa za svoj novi dom, da mogu da uđu u svinje. Isus im dozvoljava, a demoni čine da celo to krdo svinja jurne u ponor i podavi se u moru.
Ova demonska taktika je uspela, jer ljudi koji su čuvali ove svinje, su odmah otrčali u grad i ispričali sve o ovom strašnom događaju. Ljudi iz grada su krenuli Isusu u susret i pored Njega zatekli svoju "Gerasinsku maskotu", bivšeg opsednutog čoveka po kome su nadaleko bili čuveni. On je bio obučen, smiren i zdrav. On kao njihov "veliki problem" je bio konačno rešen. Međutim, njihova reakcija na celu ovu sliku je bila takva da su se uplašili, obuzeo ih je veliki strah. Molili su Isusa da napusti njihov kraj. Veoma učtivo i ljubazno oni su Ga oterali od sebe, jer Hrist je za njih bio veoma skup gost, koštao ih je oko 2.000 svinja (Mk. 5:13). Gerasince je zbog onoga šta su videli i izgubili zahvatila panika, koja ih je učinila slepima da vide vrednost i poželjnost Isusa Hrista u svojoj sredini. Verujem da su oni previše gledali preko litice u more, gde su ležale njihove podavljene svinje a tako malo na Isusa i na čudesno isceljenog čoveka, i zbog toga ih je i zahvatio pravi "svinjski strah".
Strah je taj koji nam zamagljuje vidik, on čini da ne vidimo više prave vrednosti kao one prave. Strah čini da budemo sputani da ne možemo učiniti ispravne postupke. Strah parališe našu veru. Strah nas oslepljuje da ne vidimo očiglednu istinu.
To kako živimo drugima govori: "Ko je i kakav je naš Bog?"
Činjenica je da ova epidemija gripa nije ni prva ni poslednja koja će ovaj svet zadesiti. Možemo sedeti ispred televizora i u svoje glave gurati sve ono šta nam se servira, živeti u strahu i u isčekivanju da nam se desi možda ono najgore ili možemo verovati Isusu i živeti kao "Isusovi ljudi" (tj. hrišćani). Ljudi koji jasno vide celu situaciju, jer je gledaju odozgo. Koji vide mogućnost da drugima pomognu, da im služe, da im kažu reč nade. Onima koji su paralizovani "svinjskim strahom", i nemaju Isusa u svome srcu.
Kada je Isus iscelio opsednutog iz Gerase, On mu je naložio: "Vrati se svojoj kući i kazuj šta ti je Bog učinio." Njegovo lično svedočanstvo koje je imao o Bogu je bilo jasno: Bog je velik, Bog je moćan i Bog je dobar. Zar to nije pravac kuda bi i naš pogled trebalo da bude okrenut u ovim konfuznim vremenima?
"Dobar je Gospod, grad je u nevolji, i poznaje one koji se uzdaju u Nj." (Naum 1:7 RDK)
* Uvodnik - Uredništvo
* Nada za budućnost - George Hawke
* Svinjski strah - Jan Vareca
* Život u punini - K. Donat
* Isusova radost - Stjepan Beleš
* Četiri istine - E. C. Hadley
* misaone refleksije
* Smešna strana