• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- I moje slobodno vreme pripada Bogu.

"Pazite, dakle, brižljivo kako živite, - ne kao kao mudri, iskorišćavajući vreme, jer su dani zli. Zato ne budite nerazumni, nego razumejte šta je volja Gospodnja..." (Ef. 5,15-17 EČ)

Oduvek se mnogo govorilo o slobodnom vremenu i njegovom pravilnom korišćenju. Mnogi se pitaju: "Koji je najbolji način da se iskoristi ovaj vikend? Ili možda godišnji odmor?" O ovom pitanju ne razmišljaju samo oni koji nisu hrišćani, već i hrišćani. No, svakako kod hrišćana u ovom razmišljanju i Bog ima svoj udeo, jer je on Gospodar njihovog celokupnog života, pa ujedno i Gospodar njihovog vremena. Hrišćani pred njime "polažu račun" kako za svoje radno vreme, tako i za svoje "slobodno vreme".

Već bi to bila velika i dobra pomoć kada bi smo slobodne sate ili dane koji nam se danas poklanjaju, prepoznali kao naročiti Božji blagoslov sa određenim mogućnostima i za njih se od srca zahvalili Bogu. Dalji korak bi bio da se sa Njim dogovorimo o korišćenju i oblikovanju tog vremena. Dakle, potrebno je da o tome razmišljajmo u molitvi.

No, da li bismo u načelu mogli nešto reći o mogućnostima slobodnog vremena koje nam Bog danas poklanja?


Vreme da nadoknadimo izgubljeno i da pronađemo sebe

Šta bi to za naš duhovni život značilo kada bismo u toku godišnjeg odmora ili svakog vikenda intenzivnije tražili Božje lice, kroz molitvu i post?

Kako često stignemo u svom svakodnevnom životu do mnogih stvari, ali više ne nalazimo put ka sebi! Zar to nije čudno? Zar to ne bi trebalo da bude za nas najvažnije?

Verovatno ćemo u ovakvim našim boravcima pred licem Gospodnjim možda naići na greh propusta (Jak. 4,17). I sigurno će nam takav "povratak nama samima" postati pomoć za ponovno predanje Isusu Hristu, za ponovno iskustvo njegovog oproštenja i ponovno postavljanje prioriteta. Iz takvog razmišljanja vratićemo se u naš radni dan spremni i istinski srećni ljudi. Za nas odmor počinje tamo gde nešto nadoknadimo.

Možda nismo imali vremena da pravilno razmotrimo lepe, ali i teške mučne doživljaje u našoj prošlosti niti da ih raščistimo. Zar mislimo da će to ostati bez štetnih posledica, kada svoju dušu ostavljamo pod pritiskom potisnute krivice? Setimo se i ovde Davidovog iskustva, u 32. Psalmu (vidi Ps. 32,3-4). Pitajmo se da li nam Bog preko slobodnog vremena ili vikenda ne želi pokloniti vreme i mogućnost da tražimo rasterećenje i da ga i doživimo? Godišnji odmor je idealno vreme za to.

Tek ćemo se tada istinski oporaviti kada dozvolimo da u nas prodre Božje svetlo. Moramo svući odelo ako želimo da sunce dopre do naše kože. Moramo se "svlačiti" da bi "sunce" pravde" moglo da našoj duši pokloni izlečenje i time novu toplinu i elastičnost. Rezultat toga bio bi novi sklad i snažna životna radost koja svoj temelj ima u jasnom zajedništvu sa Hristom.


Vreme za novo slušanje

Samuel je nekad davno doviknuo mladom Saulu u odsutnom času njegovog života: "A ti stani sada, da ti objavim reč Božju" (1. Sam. 9,27). Koliko nam je teško da ućutkamo glasove koji nas poput bujice preplavljuju i koji se i u nama bude da bismo bili tihi i čuli šta Bog želi da nam kaže. Za to je stvarno potrebno vreme koje ćemo u toku radnog dana teško naći.

Ovo mirovanje pred Bogom i ovo prihvatanje njegove Reči u razmišljanju želi da nas vodi ponovnom radosnom iskustvu da nam naš Gospod još uvek govori, kad stojimo pod njegovim vodstvom, njegovom korekturom i njegovom utehom. "Blažen čovek, kome je omilio zakon Gospodnji i o zakonu njegovu misli dan i noć" (Ps. 1,2). Da li bi bilo moguće da takvo vreme dobijamo na poklon makar u slobodnom vremenu, za vikend ili za vreme godišnjeg odmora? Bog nam poklanja ovo slobodno vreme da bi nas doveo do sasvim novog odnosa prema Bibliji. Nemojmo je ostaviti kod kuće kada idemo na godišnji odmor.


Vreme jedan za drugoga

Koliko puta usled žurbe radnog dana dolazi do otuđenja jedan od drugoga - čak i u braku i u porodičnom životu? Da li nam Bog ne poklanja slobodno vreme a time važnu i blagoslovenu pomoć? On nas je stvorio u odnosu prema "ti" - u braku, u porodici, u zajednici i u svetu. Pa, mi zapravo i nismo prava ljudska bića bez ovih odnosa. A on može samo tada da ostane ispravan ako imamo vremena jedan za drugoga i kada drugima poklanjamo svoje vreme. Konačno stižemo do razgovora sa bračnim drugom koji se ne kreće samo oko poderane dečje odeće i obuće ili očekivanog povećanja ličnog dohotka, nego koji prodire dublje, koji spaja. Ta, Bog nas je postavio da sudelujemo u životu drugih i da "nosimo bremena jedan drugoga" (Gal. 6,2).

No, ponekad će se desiti da ni najskriveniji kutak u tišini na godišnjem odmoru, ni najbolja volja, ne pomaže, jer smo izgubili prilaz prema "ti", prema drugoj osobi. Možda zajedno živimo, zajedno provodimo godišnji odmor, a ipak jedan drugome ostajemo stranci. Tu pomaže samo jedno: da prvo nađemo povratak jedan drugom i onom najvećem: našem Gospodu Isusu Hristu. Nemamo međusobnog zajedništva ako ga prvo nemamo sa njim (1. Jn. 1,3). Ta on nas je najpre stvorio za zajedništvo sa njim, kako bismo njega ljubili svim srcem, svom dušom i svim svojim bićem.

Na taj način ćemo naučiti da ljubimo i bližnjeg kao samoga sebe. Ako stupimo u istinsko životno zajedništvo s njim, doći ćemo do iskustva da ćemo dobiti novi prilaz prema našim bližnjima. Bog nam tada poklanja pravilan međuljudski odnos. Kakve li dobiti kada bismo se malo više odvojili od svoga ja, i malo više približili onom "ti" - bližnjem.


Vreme za uvežbavanje pravilnog životnog ritma

Bog nas postavlja u svoj veliki i mudri stvaralački red. Već na početku stvaranja je odredio jedan dan odmora. Koliko često smo se već ogrešili o ovaj božanski životni red? Često padamo iz ovog zdravog životnog ritma i na osnovu toga postajemo duhovni, duševni i fizički bolesnici! Onaj koji nije u stanju na pravilan način da izdahne vazduh, neće ga moći ni pravilno udisati. Onaj koji s vremena na vreme ne odstupi od obale, kako bi stekao odstojanje, i bolji uvid uskoro će postati naneseno drvo u bujici života. Potonuće u vrtlogu naših dana! Koliko nam može pomoći jedan vikend da nas Bog ponovo "uštima" u zdravi životni ritam.


Vreme za službu Isusu

Možda bi deo našeg slobodnog vremena, našeg odmora, trebalo da pripadne Isusu, bilo da učestvujemo na nekom seminaru ili u nekom poduhvatu đakonske, misijske prirode ili u nekom praktičnom radu. Pri ovome se tajna krije u sledećem: ako se usudim da u takvom slučaju budem njemu poslušan, sigurno ću doći do iskustva da će mi Bog takav poduhvat, takvu službu nagraditi novim fizičkim snagama, i neobičnim utiscima i doživljajima u njegovoj prisutnosti, tako da mogu doći do radosnog slavljenja njegovog imena. A to bi bila najveća dobit koju bih mogao iz svog godišnjeg odmora ili svog vikenda da ponesem u svoj radni dan.