• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Jednog je dana Svetac imao priliku popričati s Bogom te Ga upita: "Gospode, bilo bi mi zadovoljstvo znati kako izgledaju Pakao i Raj."

Bog odvede sveca do dvoja vrata. Otvori jedna od vrata i dozvoli mu da pogleda unutra. Na sredini sobe, stajao je veliki okrugli sto. Na sredini stola, nalazila se velika posuda, s jako finom i mirišljavom hranom.

Svetac oseti kako mu naviru sline na usta. Osobe koje su sedele za stolom bile su izrazito mršave, ljubičaste boje i bolesnog izgleda. Izgledali su svi izgladnelo. Imali su kašike s jako dugačkim drškama, koje su bile pričvršćene za njihove ruke. Svi su mogli dohvatiti tanjir s hranom i uzeti malo, no kako je drška kašike bila duža od njihove ruke, nisu mogli staviti hranu u usta. Sveti se čovek stresao na sam pogled njihovog jada i njihovih patnji.

Bog reče: "Upravo si video Pakao!"

Bog i čovek se uputiše prema drugim vratima. Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovek ugledao bila je identična prethodnoj. Bio je tu veliki okrugli sto, posuda prepuna fine hrane, koja mu je opet naterala slinu na usta. Osobe za stolom su isto imale kašike dugih dršaka. No ovaj su put, osobe bile dobro nahranjene i srećne te su razgovarale međusobno zadovoljno se smeškajući.

Sveti čovek reče Bogu: "Ne razumem!?"

"Jednostavno je", odgovori Bog, "sve zavisi od jedne veštine. Oni su naučili hraniti jedni druge dok drugi ne misle ni na ništa osim na sebe same."

Kada je Isus umro na krstu, On je mislio upravo na tebe.

Gospode, nauči nas razmišljati da moramo umreti,

- da će ono, što nam se ovde čini vredno i skupoceno jednoga dana izgledati bezvredno i beznačajno

- da ćemo ono što ovde stičemo i postižemo ponovo izgubiti

- da u pogledu na svoje imanje postajemo bez imanja

- a u pogledu na silu i moć - postajemo bez snage i bez sile

- da će ovaj život sa svojim sadržajem doći svome kraju, ali da mi time nismo došli svome kraju

- da mi - mada se svega rešili - ipak se tebe ne možemo rešiti

- da ćemo jednoga dana stajati pred tobom i pitanje da li ćemo opstati pred tobom odlučiće se po tome kako sada stojimo pred tobom!

Gospode, nauči nas tako razmišljati da moramo umreti kako bismo stekli mudro srce

- kako ne bismo živeli bez cilja, već u gledanju na cilj

- kako ne bismo živeli bez tebe, već te gledali očima vere

- kako ne bismo radili što se dopada nama i drugim ljudima već ono što vredi pred tvojim očima - kako ne bismo sudili prema sebi, jer ćeš nam ti jednoga dana suditi

- kako bismo shvatili svoje vreme kao mogućnost i da se pripremamo za cilj, za odlazak tebi! Gospode, ako sada ovde stojimo na tvojoj strani, i ti ćeš jednom stajati na našoj strani.

(Prema Psalmu 90,12)