• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- Devet razloga po kojima
možemo znati da je Isusovo Evanđelje istinito

1. Isus Hrist, onako kako je nama predstavljen u Novom zavetu i kako je istican u svim njegovim zapisima, previše je jedinstven i prevelik da bi bio izmišljotina, istovetno predstavljen od svih pisaca. Snaga Isusa Hrista oslobodila je ove zapise, nisu zapisi oslobodili snagu. Isus je puno veći i neodoljiviji od svih Njegovih svedoka. Njegova stvarnost stoji iza ovih zapisa isto kao što i neki svetski događaj stoji iza hiljadu TV izveštača. Nešto čudesno nateralo je ove raznovrsne svedoke da kažu sve ove raznolike i zapanjujuće, a ipak istovetne, priče o Isusu Hristu.

2. Niko nije uspeo da objasni prazan grob Isusa Hrista u neprijateljskom okruženju Jerusalima gde bi neprijatelji Isusa dali sve na svetu kada bi mogli da prikažu Isusovo telo, ali nisu mogli. Najraniji pokušaji prikrivanja skandala o vaskrsenju su bili očigledno suprotni svakom ljudskom iskustvu - učenici ne bi ukrali telo (Matej 28:13) i onda žrtvovali svoje živote kako bi propovedali veličanstveno Evanđelje milosti utemeljeno na prevari. Nisu ubedljive ni moderne teorije kako Isus nije umro nego je bio omamljen i onda se probudio u grobu, uklonio stenu te prevario svoje skeptične učenike da poveruju kako je On vaskrsnuo kao Gospodar svemira.

3. Bilo je puno ciničnih protivnika hrišćanstva u vreme dok je bilo mnogo očevidaca koju su se mogli konsultovati u vezi sa Isusovim vaskrsenjem iz mrtvih. "A potom Ga videše jednom više od pet stotina braće, od kojih mnogi žive i sad, a neki i pomreše" (1. Korinćanima 15:6). Takve izjave bi odmah proglasili lažnim, da su to mogli. Ali nemamo nikakvih informacija o tome. Bilo je puno očevidaca vaskrslog Isusa kada su ove presudne izjave napravljene.

4. Rana crkva je bila nesavladiva sila vere i ljubavi i žrtve utemeljena na stvarnost Isusa Hrista. Karakter ove crkve i narav Evanđelja milosti i oproštenja, i nepokolobljiva hrabrost muškaraca i žena - pa čak ako je to značilo i smrt - ne uklapa se u pretpostavku da je to delo masovne histerije. Oni jednostavno nisu bili takvi. U svetu se dogodilo nešto u potpunosti stvarno i veličanstveno i oni su bili dovoljno blizu da su to mogli da znaju, bili uvereni u to, i zarobljeni Njegovom silom. To nešto bio je Isus Hrist, kao što su svi oni to posvedočili, pa kad su i umirali pevajući.

5. Proročanstva Starog zaveta neverovatno su ispunjena u životu Isusa Hrista. Svedočanstava o ovim ispunjenjima ima previše, i previše su raznolika i suptilna i previše isprepletena u istoriji novozavetne crkve i njenih zapisa, a da bi ista mogla bili lažna ili proizvod neke velike UROTE. Isus Hrist je ispunio mnoštvo proročanstava u najsitnijim detaljima što potvrđuje Njegovu istinitost.

6.Svedoci o Isusu Hristu, koji su napisali novozavetna Evanđelja i poslanice, nisu bili lakoverni prevaranti ili poremećeni. Ovo je vidljivo iz samih zapisa, jer knjige imaju elemente inteligencije, zdravog razuma i zrelosti, a samim tim i privlačnu moralnu viziju. One nas pridobijaju svojim svedočanstvom naročito kada se sve sagleda kao jedna velika, kompletna, ali različito izrečena poruka o Isusu Hristu.

7. Svetonazor koji proizlazi iz zapisa Novog zaveta daje puno više smisla postojećoj stvarnosti nego bilo koji drugi svetonazor. Ne samo da odgovara ljudskom srcu, nego i svemiru i istoriji i Bogu, kako nam se On otkriva u prirodi i svesti. Neki mogu doći do ovog zaključka nakon puno razmišljanja, a drugi mogu doći do ovog ubeđenja bez prethodnog razmišljanja, intuitivno duboko u sebi osećajući kako se Hrist i Njegova poruka u potpunosti uklapaju u svet kojeg oni znaju.

8. Kada neko vidi Hrista onako kako je On stvarno prikazan u Evanđelju, tada počinje sjati duhovno svetlo koje je samopotvrđujuće, Ovo je "svetlost poznanja slave Božije" (2. Korinćanima 4:6), i On je odmah primećen u srcu koje je Duhom probuđeno, isto kao što i svetlo biva primećeno otvorenom oku. Oko ne raspravlja o tome da li svetlo postoji, ono vidi svetlo.

9. Kada vidimo i verujemo u slavu Boga u Evanđelju, dat nam je Sveti Duh kako bi ljubav Božja mogla da bude "izlivena u naša srca" (Rimljanima 5:5). Ovaj doživljaj Božje ljubavi poznat srcu kroz Evanđelje Onoga koji je umro za nas dok smo još bili neznabošci, uverava nas da nas nada koja se probudila u nama zbog ovih dokaza neće razočarati.