Kakvu hranu jedemo - takvi smo
U ovom svetu punom zadovoljstava i ugađanja gubimo iz vida činjenicu da smo upravo onakvi kakvu hranu jedemo. Ako jedemo pogrešnu ili lošu hranu, naša tela će oslabiti i razboleti se. Hrana je naše pokretačko gorivo, tako da mi moramo pomoći "mašini" da radi što moguće bolje, a i da duže traje.
No, ovo konzumiranje "goriva" nije samo ograničeno na hranu. Gledamo li filmove sa brojnim seksualnim aluzijama ili sa obiljem nasilja i time zagađujemo svoje umove? Vremenom, oguglaćemo na te pojave i počećemo da tretiramo kao nešto "normalno" a sledeći korak će biti da će i naše ponašanje da se oblikuje u skladu sa time.
Ne možemo da se družimo sa određenom grupom ljudi bez da njihovo ponašanje i moralne vrednosti ne utiču na nas. Družiš li se sa ljudima koji stalno psuju i hule, uskoro ćeš samog sebe zateći kako ih slediš u bogohuljenju. Potrebno je mnogo snage i samokontrole, da se sa nekim neprestano družiš a bez da prihvatiš njegovo ponašanje, misli i želje, njegov način života.
Ovo naravno važi i u obrnutom smeru. Družimo li se sa ljudima koji ne psuju, koji drže do visokih moralnih vrednosti, koji su živo verujući hrišćani, onda ćemo se i sami zateći kako kopiramo njihovo ponašanje i stavove.
U Bibliji stoji da "čovek žanje ono šta je posejao" (Galatima 6:7) i to je uistinu tako kada je u pitanju način života koji vodimo i stvari koje absorbujemo svim svojim čulima. Budno moramo da pazimo na to šta radimo, mislimo i šta govorimio. Bog ne želi da se jednostavno "provlačimo" kroz "bogougodni način života", već da u svojim srcima visoko držimo koncept svetog življenja, u skladu sa Božjom Reči.
Svaka disciplina počinje sa umom. Isus je rekao: "svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom" (Matej 5:28). Nisu uvek dela ta na koja moramo da pazimo već i misli koje prethode tim delima.
Apostol Pavle je pisao rimskim hrišćanima: "Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat već ne bi bila blagodat" (Rimljanima 11:6).
Pavle je govorio da samo činjenje dobrih dela ili religioznih nisu dovoljna za spasenje. Mi možemo javno da budemo sveti i pobožni, ali ono što je najvažnije jeste ono šta je u našim srcima. Ako naši umovi nisu usklađeni sa našim delima onda samo obmanjujemo druge ljude o našem odnosu sa Bogom. Boga ne možemo prevariti svojim delima - On zna šta je uistinu u našim srcima, šta zaista jesmo!
Svakako, nije ni malo lako promeniti način života kojim smo živeli godinama. No, vredno je napora. Budno se obuzdavajući od onoga što gledamo, slušamo, čitamo i menjajući svoj način življenja ka što višoj normi posvećenja, da bi naš život častio Isusa a ne vređao Ga.
Na kraju, koga misliš da je bolje impresionirati - grupu poznanika - pivopija, galamdžija, hulitelja i psovača ili Nebeskog Oca, tvog Stvoritelja? Bog je jedini koji istinski ima na srcu tvoje interese, koji te voli bez rezerve, iako takvu ljubav ne zaslužuješ.
Kakvu duhovnu "hranu" jedeš? Kojim životnim stilom ti živiš?
* Uvodnik - Uredništvo
* Buduće spasenje crkve - Ljudevit Fazekaš
* Sedam nagrada davanja - David Reid
* Hrišćani samci - Keith Green
* Duhovni pregled - Preuzeto sa Interneta
* Kakvu hranu jedemo - takvi smo - Grejm Poket
* misaone refleksije
* Smešna strana
