• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"1. Obrati se, Izrailju, ka Gospodu Bogu svom, jer si pao svog radi bezakonja. 2. Uzmite sa sobom reči, i obratite se ka Gospodu; recite Mu: Oprosti sve bezakonje, i primi dobro; i daćemo žrtve usana svojih. 3. Asirac nas ne može izbaviti, nećemo jahati na konjima, niti ćemo više govoriti delu ruku svojih: Bože naš; jer u Tebe nalazi milost sirota. 4. Isceliću otpad njihov, ljubiću ih drage volje; jer će se gnev moj odvratiti od njega. 5. Biću kao rosa Izrailju, procvetaće kao ljiljan i pustiće žile svoje kao drveta livanska. 6. Raširiće se grane njegove, i lepota će mu biti kao u masline i miris kao livanski. 7. Oni će se vratiti i sedeti pod senom njegovim, rađaće kao žito i cvetaće kao vinova loza; spomen će mu biti kao vino livansko. 8. Jefreme, šta će mi više idoli? Ja ću ga uslišiti i gledati; ja ću mu biti kao jela zelena; od mene je tvoj plod. 9. Ko je mudar, neka razume ovo; i razuman neka pozna ovo; jer su pravi putevi Gospodnji, i pravednici će hoditi po njima, a prestupnici će pasti na njima." (Osija 14 RDK)

Pokušajmo da protumačimo prvi stih. Najbolje će biti ako ga tumačimo u kontekstu celog 14. poglavlja. Celo poglavlje je deo proroštva koje iznosi krivicu Božjeg naroda, i njegovu osudu, a završava se nadom - jer i pored budućeg Božjeg suda, to nije konačna Božja reč. Sud mora da dođe, jer ko šta seje - to će i žnjeti. Nakon toga, ipak, dolazi Božja milost - buduće spasenje crkve. Za današnji Božji narod ovo je jako aktuelno, jer smo u sličnoj situaciji.

Šta spasenje pretpostavlja (1-3)

Spasenje je tu, ali nije automatsko. Koji su preduslovi? Povratak: "Obrati se, Izrailju, ka Gospodu Bogu svom" (1). Izrael je Božji narod, ali samo po imenu. U stvarnosti je Bogu postao neveran, poput neverne žene, i zato se mora vratiti Gospodu. I to ne delimično, nego potpuno. "Celo srce Bog želi, jer ga on celog daje," govori jedna pesma. Izrael je pokušavao da se vrati, ali nikada nije istrajao na tom putu povratka. Izabrani pravac je bio dobar, ali nikada nije stigao do cilja. Zato je Izrael propao i nestala je njegova slava. Bog kažnjava tako što ne dozvoljava tašti ponos - kao što to nije dozvolio Rubenu (Ruvimu). Ne propadamo zbog jakih neprijatelja, nego zbog sopstvene nepravednosti. Iz propasti nas može izvući samo povratak u Božju prisutnost.

Ispovedanje: "Uzmite sa sobom reči (ispovedanja)" (2). Iz ovog stiha proizilazi da su vrlo važne reči ispovedanja i oproštenja. "Oprosti sve bezakonje i primi dobro" (Daničić); dakle, ko se želi vratiti bez ispovedanja greha jednostavno ne može, jer - nema korena. Neko bi pre umro nego što bi ispovedio svoj greh. Mnogo je lakše, iako mnogo skuplje, greh na neki način nadomestiti. Mlada junad su bila jako skupa. U tadašnjem bogosluženju su tekli potoci krvi, kako to opisuje Osijin savremenik Isaija (1. poglavlje). Izrael ne treba da žrtvuje životinje, nego svoje usne, tj. greh treba da ispoveda svojim ustima umesto da ga nadomešćuje sa žrtvama životinja.

Priznanje: "Asirac nas ne može izbaviti, nećemo jahati na konjima" (3). Nije dovoljno samo obraćenje, nego i odricanje. Od čega?

1) Od Asirije, kao političke sile. Neki su upirali pogled ka Asiriji, jer je u to vreme Asirija bila najjača svetska sila. Međutim, nekoliko decenija kasnije Asirija je uništila Izraelsko kraljevstvo!

2) Od konja, koji su tada predstavljali najsavremeniju ratnu tehniku. Zajedno sa bojnim kolima, konji su sačinjavali najmodernije oružje, koje bi mogli uporediti sa današnjim tenkovima. Dakle, misli se na odricanje od pouzdanja u oružje.

3) Od idola, koji su svojom privlačnošću bili vekovno iskušenje Izraela. Samo kada je Izrael postao siroče, koje ne može samo sebi pomoći, javljala se nada i vera u Boga.

Šta, dakle, spasenje pretpostavlja? Jednom rečju - pokajanje. Ima li to značaj i u današnje vreme? Ima. Bez preterivanja se može reći da je naša crkva duboko u svojoj suštini - zalutala. I nas su prevarili vidici "osiguranog" života, koji su postali opsesija modernog čoveka. Hoćemo da posedujemo, hoćemo da uživamo. "Mi smo ona večna odojčad, koja žele stalno da se hrane mlekom i da u svakom trenutku imaju svu raskoš ovoga sveta." U takvim okolnostima nam ne može pomoći nikakva sila. Tu jednostavno mora doći do promene ideala: umesto ideala raskoši - ideali skromnosti; umesto ideala uživanja - ideali odricanja. Samo ovakav povratak Bogu jeste nada buduće slave i za našu crkvu. Nikako to nije nova crkva - građevina, novi projekti, više novca u kasi...

Šta donosi spasenje? (5-7)

Spasenje je moguće, ali šta sa sobom donosi?

Život: "Biću kao rosa Izrailju" (5). Gospod je pretio Izraelu da će postati poput lava i ljutog risa (13,7), koji vreba putnika na putu da bi ga rastrgao. Nakon svih oluja treba da ostane rosa, koja daje život svim biljkama. Rosa se od kiše razlikuje po tome što deluje skoro neprimetno, ali dugotrajno. Na Orijentu je njen učinak mnogo izdašniji nego kod nas. Može se smatrati sitnom kišom, koja pada noću. Bog ne želi da nam da samo jednokratan blagoslov, koji je doduše žestok, ali ipak samo privremen. Ne, Bog želi da deluje tiho, ali istrajno, i želi da nam da obilan život.

Rast: "Procvetaće kao ljiljan i pustiće žile svoje kao drveta livanska" (5b, 6). Život je nepredvidiv, ne samo da postoji, nego se još više razmnožava. Obnovljeni Izrael treba da ima lepotu ljiljana, jačinu i stabilnost kedra, bujnost vinograda, lepotu masline i miris ruže. Tu kod Gospoda, gde se Božji narod ograničava poslušnošću, iskusiće kontradikciju, da je upravo u samoodricanju punina života. Bog ne želi, da samo dobijemo život i onda polagano umiremo. Ne, Bog želi da se naš život povećava, raste, grana, da bude prijatan miomiris. Sve što nam ovaj svet lažno obećava o punini života, kod Gospoda nalazimo u preobilnoj meri.

Plodnost: "Rađaće kao žito i cvetaće kao vinova loza" (7). Obnovljeni Izrael (oni koji se vrate) imaće ne samo život, nego će postati i plodni. Ne samo da će biti plodni, nego će se porediti sa kvalitetnim Libanskim vinom. U ovom je najuzvišenije poslanje verujućih, da imaju dobro svedočanstvo među ljudima; da su traženi kao nešto što daje životni eliksir, volju i radost za život. I savremeni svet ima u ruci čašu sa čijim sadržajem mami ljude, ali ne da bi dao život, nego propast. Božji narod treba da bude lek za svet, lek koji će ga probuditi iz letargije i uliti mu novu nadu. Ovo nas dovodi do Evanđelja po Jovanu 15 i novoj svetskoj hrišćanskoj civilizaciji.

Spasenje donosi život u najdubljem i najobuhvatnijem shvatanju. Čekamo ono slavno doba, kada će se Gospod, nakon istorijskih sudova, ponovo vratiti svome narodu, i neće za njega više biti ričući lav, već tiha rosa koja deluje neprimetno i istrajno. Očekujemo doba, kada će Božji narod upravo u krstu naći puninu života, zato što će na tom temelju postati plodan i koristan za ceo svet. Očekujemo stvaranje nove civilizacije, u kojoj neće biti čovek čoveku vuk, nego brat; i gde neće kidati drugog, nego mu celivati rane, poput milosrdnog Samarićanina. U ovom samopožrtvovanom delovanju je slava crkve. Neće na krst razapinjati druge, kao u prošlosti - nego će sama svoje interese staviti na krst.

Gde je izvor spasenja? (Osija 4,8-9)

Bog će dati da isteče spasenje, ali gde će mu biti izvor?

U bezuslovnoj ljubavi: "Ljubiću ih drage volje" (4). Božja ljubav nije ni sa čime uzrokovana i uslovljena, ponajmanje sa stavom čoveka. Čovek je sav u ranama i bolovima. Čovek je bolestan. Odricanje od Gospoda je strašna bolest. Da li možemo zaslužiti Božju milost? Ne. Sam Gospod je prestao da se ljuti i utišao je svoj gnev, ali ne pri pogledu na čoveka, već pri pogledu na svoje dobro srce. Kada bi gledao na čoveka onda bi se uvek iznova i iznova ljutio, jer je čovek neizlečivo bolesna lutalica. Nije čovek onaj koji je dobar, nego Bog! On je nas ljubio, jedino u Njemu ima Njegova ljubav svoj uzrok i izvor. "Iako sam crv, ti me i dalje verno voliš."

U silnoj ljubavi: "Ja ću mu biti kao jela zelena; od mene je tvoj plod" (8b). Jela je zimzeleno drvo. "O jelo, o jelo, kako li je samo verno tvoje lišće. Zeleno je leti, a i zimi kada ga sneg pokriva. O jelo, o jelo, kako li je samo verno tvoje lišće." Kaže jedna pesma.

Ovakvo drvo je sam Gospod. U Njemu je uvek za nas spremljeno obilje životnih sokova. Zato "iz Njega uvek izrasta naš plod." Kada bi naš oslonac bio samo na nama samima, vremenom bi smo se umorili. Naš život je vezan za stablo koje se neće osušiti. Zato i postoji mogućnost da donosimo plod. "Sve mogu u Hristu, koji mi snagu daje." Njegova ljubav nije samo dragovoljna, nego i silna.

U isključivoj ljubavi: "Jefreme, šta će mi više idoli?" (8a). Na ovakvo pitanje se obično očekuje odgovor: "Bog nema ništa sa idolima." Onaj ko svoj život vezuje za Boga mora se odreći svih idola u svom životu. Idoli obećavaju lagodan život a u suštini nam oduzimaju i onaj koji imamo. Samo rastanak sa poganskim idealima je Božji put. Po njemu će ići pravedni, koji će se ponašati primereno Božjem savezu, ljubav će uzvraćati ljubavlju. Prestupnici će ovde propasti, jer će oni Božju ljubav zloupotrebiti i tako izabrati drugu stranu medalje, na kojoj je napisano: Gnev. Bog zna zašto od nas traži ne samo da Ga ljubimo, nego da Ga ljubimo svim srcem: idoli su protivnici života!

Gde je, dakle, izvor budućeg spasenja? U Božjoj ljubavi koja je dobrovoljna. Savremena crkva, i naša zajednica, ne mogu se pred Bogom hvaliti svojim delima. Mi smo svi bolesne lutalice, i Bog mora okrenuti pogled od nas i gledati samo na sebe, kada želi da nam pomogne. Ne mogu verovati čoveku, ni religioznom čoveku. Naša nada je usmerena ka Bogu ljubavi, u kome je jedini čisti izvor, koji nikada ne presušuje i koji zauvek daje dovoljnu količinu sokova za plodove svog naroda. Ovo nas dovodi do toga da ostajemo u Hristu kao na lozi, jer bez Gospoda ne možemo ništa da radimo. I to samo tamo gde se oslanjamo na njega a ne na vinograd greha, koji nam kvari i uništava život.

Buduće spasenje naše crkve (zajednice)

Da li je uopšte potrebno? Kada smo gradili novu crkvenu zgradu, ljudi su se oduševljavali našim radom, trudom koji ulažemo i istrajnošću. Srećan sam što pripadam ovom društvu graditelja. Međutim, misliti da među nama sve funkcioniše bi bila totalna zaslepljenost. Graditi kuću je mnogo lakše nego graditi crkvu. Ne smemo prevideti da je u crkvi toliko malo evangelizacionog žara, da je to prosto zastrašujuće. Nekako je svako od nas okrenut pre svega prema samom sebi, i do sada je imao jako malo kontakta sa svojim okruženjem. Neka braća iz drugih zajednica nam govore da je nekada kod nas bio više prisutan molitveni duh. Dok smo gradili crkvu, značajno se smanjio broj biblijskih i molitvenih sastanaka. Postepeno smo počeli da se divimo svetskim idealima uživanja i raskoši. To je u stara vremena imalo formu idolopoklonstva, dok su danas jako moderni idoli. Televiziju redovno gledaju i verujući ljudi, ali Biblija se čita samo sporadično, povremeno i iz moranja. Zato Gospod ne može da nas blagoslovi novim ljudima, stariji su počeli više da umiru a deca dolaze sve manje. Zato je za nas aktuelan stih sa početka teksta. Jer se svemu tome može stati na kraj samo povratkom ka Gospodu i odbacivanjem idola.

"Obrati se, Izrailju, ka Gospodu Bogu svom, jer si pao svog radi bezakonja."