• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"I Bog može učiniti da obiluje prema vama svaka milost, da u svemu uvek imate dovoljno svega, obilujući u svakom dobrom delu." (2. Kor. 9:8)

Hrišćansko davanje pretpostavlja davanje od srca. Pokretačka snaga hrišćanskog davanja trebalo bi da bude uvek motivisana ljubavlju, a ne egoističkom željom da se primi nagrada. Ideja da nešto treba da se dobije zauzvrat, ili ponašanje kao: "A šta ja imam od toga?", mora biti strana u istinskom hrišćanskom davanju. Ovaj stav je zaista dobro poznat svima nama koji rastemo u svom duhovnom životu. No, činjenica je i to da mi i ne radimo uvek ono što propovedamo.

Sada kada smo ustanovili ovu svepoznatu činjenicu o hrišćanskom davanju, trebalo bi takođe zapaziti da Biblija govori i o nagradama kada kao hrišćani dajemo. Pismo nam vrlo definitivno govori da je davanje "dobro delo". Osnovna motivacija za naše davanje ne bi smelo da bude očekivanje nagrada, tj. posebne Božje naklonosti nad nama, već da uvek bude "začinjeno" sa agape ljubavlju.

Ipak, davanje donosi davaocu određene blagoslove. Napr. u 2. Korinćanima 9, spominje se najmanje sedam blagoslova davanja. U ovom poglavlju, kao i u 8. poglavlju u kojem se naglašavaju principi prilikom davanja, crkva u Korintu je pozvana da svojim davanjem pomogne potrebama crkve u Jerusalimu (1. Korinćanima 16:1-4). Iako se u kontekstu ovog teksta govori o novčanom davanju, ovo se može primeniti na sva područja hrišćanskog davanja uključujući naše vreme i talente, kao i na sva naša "materijalna blaga" koja posedujemo.

1. Prizivamo u svoj život brojne blagoslove

"A ovo znajte: ko škrto seje škrto će i žnjeti, a ko u blagoslovu seje u blagoslovu će i žnjeti." (2. Kor. 9:6 EČ)

Prvi od sedam blagoslova koji dolaze kada dajemo, spomenuti u 2. Korinćanima 9:6, jeste uslovno obećanje da ćemo požnjeti blagoslov ako dajemo sa ciljem da druge blagoslovimo.

Pravilan način sejanja nije samo "sejati na veliko" nego "sejati na temelju da se blagosilja drugi." Ovo je pravilniji prevod reči koja je prevedena kao "obilato" u nekim prevodima. Sejati "na temelju blagosiljanja" znači da bi trebalo da radimo ono što bi ljudima bilo od pomoći i pružilo im sreću. Pomoći učeniku koji je na nesreću propustio nekoliko predavanja ili majci koja se muči dok se stara o nekoliko bolesne dece, ili planirati rođendansku zabavu starijoj osobi na koju su svi zaboravili jeste sejati "na temelju blagosiljanja."

Nemojmo štedeti ili škrtariti na bilo koji način, nego radije kada dajemo, činimo to sa svrhom, željno i radosno (2. Korinćanima 9:6-7) i na temelju blagosiljanja. A onda ćemo i mi žeti na temelju blagosiljanja. Kao nagradu, primaćemo neograničenu pomoć i radost. Ovi blagoslovi mogu biti materijalni odnosno nešto što je opipljivo, a takođe može biti nešto neopipljivo. Nagrada beskrajnih blagoslova ne može se dokazati putem statistike nego samo vlastitim iskustvom. Pokušajte da dajete na ovaj način i sami se uverite!

2. Naše potrebe će biti zadovoljene

"A Bog je kadar učiniti da se svaka blagodat obilno izlije na vas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za svako dobro delo. (2. Kor. 9:8 EČ)

Sledeću nagradu koju primamo kada dajemo možemo naći u 2. Korinćanima 9:8 - naše potrebe će biti zadovoljene. Bog je voljan i u stanju da nam da sve ono što nam je potrebno u našem ličnom životu, kao i sve ono što bi želeo preko nas da da drugima. Primetite da Pismo ne kaže da će nam Gospod dati sve ono što želimo. Bog nas poznaje bolje nego što mi sami sebe poznajemo i obećao je da će zadovoljiti naše stvarne potrebe, ali ne i naše mnoge tašte i sebične želje.

Obećanje iz 2. Korinćanima 9:8 se definitivno odnosi i na naše potrebe u hrišćanskoj službi. Nikada ne možemo reći: "Ništa mi nije ostalo što bih mogao dati." Bog je obećao da će nam dati sve što nam je potrebno u službi koju nam On daje. Primetite naglasak na "sve" u Božjem obećanju: Svaka milost da u svemu u svako doba uvek imate dovoljno u svakom dobrom delu!

3. Posedovaćemo nepresušni izvor

"A Bog je kadar učiniti da se svaka blagodat obilno izlije na vas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za svako dobro delo. (2. Kor. 9:8 EČ)

"A koji sejaču daje seme i hleb za hranu daće i umnožiće vaše seme, i učiniće da uzrastu plodovi vaše pravednosti, da u svemu budete bogati - za svako prostodušno davanje, koje našim posredstvom izaziva zahvalnost Bogu." (2. Kor. 9:10-11 EČ)

Treća nagrada je, takođe, spomenuta u 2. Korinćanima 9:8, a to je da ćemo uvek imati izvore prihoda kako bismo mogli dalje davati - stihovi 10 i 11 naglašavaju ovo obećanje neprestanog izvora. Daće nam se puno semena za novu setvu (stih 10) i bićemo obogaćeni u svemu, za svaku darežljivost (stih 11). Kod bogougodnog davanja nemoguće je ostati bez semena i bez plodova!

Reč "milost" (8. stih) u ovom kontekstu sa sigurnošću ukazuje na to da Bog ne misli samo na materijalne potrebe. Šta nam sve treba? Više snage kako bi izgurali do kraja dana? Više strpljenja s našim kolegom na poslu? Više razumevanja u odnosima s našom decom? Više ljubavi za našeg supružnika? Više hrabrosti da stojimo za Hrista? Više pomoći ili pomoćnika u službi koju nam je Bog dao? Više tolerancije prema hrišćanima koji ne misle isto kao mi? Više blagosti za ljude koji nam baš "ne leže"? Više kreativnih ideja za našu crkvu ili posao? Sve je to na raspolaganju!

Sve što nam, pojedinačno, kao Božjoj deci treba i sve ono što nam treba na području odgovornosti koju nam je Bog dao, pripremljeno je i čeka nas. Prisetimo se da govorimo o nagradama koje hrišćani primaju kada daju a ne o darovima za mizerne, škrte hrišćane koji ne žele davati od svog vremena, talenta i materijalnog blaga.

4. Ostaje večno zapisano

"Kao što je napisano: 'Prosu, dade siromasima, njegova pravednost ostaje doveka'". (2. Kor. 9:9 EČ)

Četvrta nagrada za davanje koja je data u 2. Korinćanima 9:9, i tu se kaže da je to nešto što je ostaje za večnost. Sada, to je nešto o čemu treba razmišljati! Sećanja o slavnim ljudima ovoga sveta biće ipak jednom zaboravljeni, a sećanja o jednostavnim hrišćanima koji od sebe daju biće zauvek zapamćeni! Deveti stih je citat iz Psalma 112:9, koji kaže: "Rasipa, daje siromasima, njegova pravda traje večno". Ovaj psalam govori o delima i nagradama bogobojazne osobe. "Njegova pravednost" ne ukazuje na njegovo spasenje, nego se odnosi na pravedna dela bogobojaznih. Ova pravedna dela ostaće zauvek zato što će biti zapisana u večnosti. Naše hrišćansko davanje vremena, truda i neopevane "produktivnosti" možda neće biti priznati i cenjeni sada, ali hoće tokom cele večnosti, jer Bog ih ne zaboravlja.

Stoga, bi i mi trebalo da se koncentrišemo na penziju na nebu, a ne na zemlji! Možemo je poneti sa sobom kao zapis našeg hrišćanskog davanja! Ustvari, svi vernici će poneti sa sobom svoj zapis hrišćanskog davanja u večnost. Otrežnjavajuća je pomisao: Kakav ćemo zapis - račun - jednog dana poneti pred Boga.

5. Vratiće nam se mnogostruko

"A koji sejaču daje seme i hleb za hranu daće i umnožiće vaše seme, i učiniće da uzrastu plodovi vaše pravednosti." (2. Kor. 9:10 EČ)

Sledeća nagrada koju primamo kada dajemo o kojoj se govori u 2. Korinćanima 9:10 jeste da će ono što nam se vraća biti prema prirodnom zakonu umnožavanja. Zakon o umnožavanju ide iznad principa žetve onoga što smo posejali. Bog je odredio zakone u prirodi tako da mi ubiremo više nego što smo posejali. Ovaj neverovatni princip jednako je istinit i čudesan u duhovnoj stvarnosti kao i u fizičkoj. Kakva je to fantastična nagrada onim hrišćanima koji misle kako imaju samo "kap u moru" za davanje. Zakon umnožavanja kaže da jedna kap može biti toliko umnožena da dobijemo više napunjenih lonaca!

Ako damo "kap" iz naših ograničenih mogućnosti za recimo neki misijski projekat pri našoj crkvi ili ako odgovorimo na neke socijalne potrebe u našoj okolini. Tako će veliko mnoštvo ljudi biti blagoslovljeno. Daj "kap" svog vremena da bi podelio radosnu vest sa komšijama ili s kolegama s posla, i ceo se jedan život može okrenuti prema Bogu. Daj "kap" od tvog teško zarađenog dohotka za izradu i deljenje evangelizacionih traktata u nekoj stranoj zemlji i poruku spasenja mogu mnogi pročitati i predati se Hristu.

Da, naša ograničena mogućnost davanja može nastaviti da stvara rezultate čak i nakon našeg odlaska sa ove Zemlje. Gospodar umnožavanja može učiniti neverovatne stvari sa našim malim semenkama, ali zakon umnožavanja ne može ni započeti sa delovanjem bez nekog našeg semena!

6. Donosi priznanje nama i slavu Bogu

"Jer vršenje ove svete službe ne samo što nadopunjava oskudicu svetih, nego se i uzvisuje time što mnogi zahvaljuju Bogu." (2. Kor. 9:12 EČ)

Šesta i daljnja nagrada koju primamo kada dajemo nalazi se u Drugoj Korinćanima gde se kaže da nam se priznaje trud koji pridonosi proslavljanju Boga. U ovim stihovima vidimo da je rezultat davanja crkve u Korintu mnogo više od običnog zadovoljavanja njihovih potreba. Zahvalnost se ustvari podigla sve do Boga na nebu, i ove hvale donele su slavu Bogu.

U ovome nalazimo veliku razliku hrišćanskog davanja i davanja svetovnih dobrotvornih organizacija. Iako možemo biti zahvalni zbog njih, čak i doprinositi nekim dobrim organizacijama koje potpomažu vredne stvari, moramo prepoznati da njihovo davanje nije specifično u ime Hrista. Davanje u Hristovo ime ne samo da zadovoljava potrebe, nego nosi sa sobom doprinos Božjoj slavi.

Obično ne razmišljamo o nagradi kada nazovemo brata ili sestru koji prolaze kroz neku bol kako bi ih ohrabrili, ili kada damo nešto novaca kako bi pomogli detetu da ode na hrišćanski kamp. Takve hvale se uzdižu do Boga od onih kojima smo dali, a nama se odaje priznanje, jer smo doprineli da ti ljude sada slave ime Božje.

Zar davanje slave Bogu nije stvarni smisao našeg hrišćanskog života?

7. Drugi će moliti za nas

"Te svojom molitvom za vas pokazuju da čeznu za vama zbog prevelike blagodati Božije na vama." (2. Kor. 9:14 EČ)

Sedma i konačna nagrada koju primamo kada dajemo spomenuta u 14. stihu jeste da će drugi da se mole za nas. Koliko se ljudi moli u ovom trenutku za vas? Za neke se hrišćane moli kada su bolesni, stari ili su se udaljili od Hrista. Kada počnemo davati sebe, pronalazimo da se ispod nas počinje stvarati čvrst temelj pomoći kroz molitvu drugih.

Vrlo je važno da imamo široku podršku u molitvi, naročito kada shvatimo da život donosi bitke protiv duhovnih sila (Efescima 6:12). Svako i najmanje hrišćansko davanje ne samo da zadovoljava potrebe drugih, nego i gradi molitvenu zaštitu i pomoć zauzvrat onome koji daje.

Na kraju, 2. Korinćanima 9:15 je više negoli prikladan završetak za učenje o hrišćanskom davanju. Sve nagrade za hrišćansko davanje moguće su, jer je Bog sam Sebe dao za nas: "Hvala Bogu za njegov neiskazani dar!"