Naslovna » Magazin » Arhiva » #43 » ....

Punina vremena

Alfreda Pale

Milioni ljudi širom sveta, pomoću horoskopa ili drugih oblika vračanja (gatanja, bajanja), žele da saznaju svoju budućnost. Psiholozi kažu da zbog slepog verovanja u ove lažne i prevarne stvari čovek može imati ozbiljne i dalekosežne psihološke i duhovne posledice.

Neke stvari u sadašnjosti može svako od nas predvideti. Međutim, što više naša predviđanja zadiru u budućnost i što su detaljnija, toliko su manje šanse za njihovo ispunjenje.

Koliko je mala bila mogućnost tačnosti predskazanja da će se Mesija roditi u Vitlejemu, i to tek za nekoliko stotina godina, da će biti iz plemena Judinog, potomstva Davidovog, da će biti razapet na krstu među zločincima, prodan za 30 srebrnjaka, da će vojnici kockom razdeliti njegovu odeću i da mu neće slomiti ni jednu kost (što je tada bila uobičajena praksa, da bi raspeti umro u još većim mukama), i da će njegovo telo biti sahranjeno u grob bogatog čoveka (iako je razapet kao zločinac)? I to još nije sve!

Stari Zavet sadrži i predskazanje o početku i kraju službe Mesije. Apostol Pavle je napisao: "A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rođen od žene i pokoren zakonu." (Gal. 4,4).

Isus je počeo svoju službu upravo u periodu kad je predskazano da će se pojaviti Mesija, dakle u vremenu između 7. i 70. godine nove ere.

- Mesija je trebalo da dođe u svet kada kraljevsko žezlo bude oteto iz ruku Judinih potomaka (1. Moj. 49,10). To se desilo 7. godine nove ere, kada je Izrael izgubio poslednju trunku suverenosti, t.j. izgubio je pravo smrtne presude za svoje stanovnike.

- Mesija je trebalo da umre raspećem (Ps. 22,17), i to rimskim načinom egzekucije, što se moglo dogoditi samo nakon 7. godine nove ere, zato što su do tog vremena Jevreji, dok su smrtnu presudu za kršenje Božjih zapovesti sprovodili sami, to obavljali kamenovanjem a ne raspećem.

- Mesija je trebalo da dođe u vreme dok je još postojao hram u Jerusalimu (Mal. 3,1), u kome su bili spisi koji su potvrđivali Isusovo poreklo iz Davidove loze (2. Sam. 7,12; Ps. 89,37). Godine 70. Jerusalim je, zajedno sa hramom, potpuno razoren i spaljen, i tada su izgoreli svi geneološki spisi. Od tog vremena ni jedan Jevrej ne može sa potpunom sigurnošću tvrditi da potiče iz Davidove loze.

U Danilu se nalazi proroštvo koje se direktno odnosi na vreme dolaska Mesije. Prema tom proroštvu Hrist je trebalo da počne svoju službu krajem sedamdesete nedelje godina (70x7), dakle nakon 490 godina. Računanje tih godina počinje od objave dekreta o povratku Jevreja iz vavilonskog ropstva i ponovne izgradnje Jerusalima, koji je doneo pesijski car Darije I. godine 457. pre naše ere.

"Sedamdeset je nedelja određeno tvom narodu i tvom gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: Otkada iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenog izliće se na pustoš."

"Dan" u apokaliptičnim proroštvima znači kalendarsku godinu (Jezek. 4,6; 4. Moj. 14,34). U Starom Zavetu su se reči "dan" i "godina" koristili zajedno u kontekstu. U našim prevodima se koristi reč godina umesto dan tamo gde je to očigledno (1. Moj. 6,3; 1. Sam. 27,7).

Period od 490 godina (70 nedelja), prorokovanih Izrailju počelo je dekretom o gradnji Jerusalima (Danilo 9,25). O tome govori i knjiga Jezdrina (Jez. 7,11-27). Dekret je izdao kralj Artakserks (464-424 pre naše ere) u sedmoj godini svoje vladavine, dakle godine 457. pre Hrista.

Od izdavanja ovog dekreta do pojavljenja Mesije trebalo je da prođe 69 nedelja, t.j. 483 godine (69x7). Ovo vreme je trebalo da bude jesen 27. godine nove ere. Nije slučajnost što je upravo tada Isus bio kršten i počeo je svoju javnu službu (Mk. 1,9-11). To je potvrdio Luka, kada je napisao da je početak Isusove služe bio "petnaeste godine vladavine cara Tiberija" (Lk. 3,1-21), dakle godine 27.

Pored toga, Luka je koristio inkluzivnu metodu računanja, koja je tada bila uobičajena u Judeji. Računalo se tako što je zadnja godina vladavine prethodnog cara istovremeno bila prva godina vladavine novog cara. Judeji su novu godinu računali od meseca Tišri koji je bio početkom zime (septembar/oktobar). Ako je car umro pre ovog meseca, ostatak godine, koji je preostao do meseca Tišri, makar to bilo samo nekoliko dana, računao se za prvu godinu vladavine novog cara. Nakon toga je počinjala druga godina njegove vladavine, iako to prema današnjoj hronologiji predstavlja prvu godinu. Prva godina vladavine cara Tiberija, prema inkluzivnoj metodi računanja, trajala je od smrti Oktavijana Augustusa (19. jul) do meseca Tišrija (septembar/oktobar). Istovremeno sa jevrejskom Novom Godinom u tekućoj godini 14. nove ere, počela je i druga godina vladavine cara Tiberija, koja je trajala sve do zime godine 15. Prema tome "petnaesta godina vladavine cara Tiberija" (Lk. 3,1) je vreme između jevrejskog meseca Tišri godine 27 i istog meseca godine 28. To je podatak koji se potpuno slaže sa proroštvom iz Danila, gde se govori da će Mesija početi svoju službu krajem godine 27.

Prema sledećem delu proroštva iz knjige proroka Danila, Mesija je trebalo da prinese žrtvu polovinom sedamdesete nedelje godina (Dan. 9,27), dakle nakon tri i po godine, u vreme praznika Pashe. Gospod Isus je počeo svoju javnu službu u jesen godine 27 a završio je tri i po godine kasnije u vreme praznika Pashe, dakle u proleće godine 31. Njegovom smrću je završen period ceremonijalnog žrtvenog sistema, dakle i prinošenje žrtvovanih životinja, što je upućivalo na Njega (Kol. 2,14-17), kako je o tome prorokovao Danilo: "... a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos" (Dan. 9,27). Postoji i drugačije tumačenje ovog proroštva, ali to nije tema ovog teksta.

Ranije su kritičari sumnjali da takva proroštva, kao gore navedena, nisu proroštva nego dopune tekstova koje su uradili kasniji hrišćanski pisci. Iz tog razloga su neki kritičari knjigu proroka Danila datirali u vreme ranog hrišćanstva, da bi se proroštva koja su navedena mogla smatrati kao zapisi istorijskih činjenica. Nakon otkrića u Kumranskim pećinama, gde su, između ostalih, pronađeni i prepisi knjige Danila a za koje je utvrđeno da potiču iz drugog veka pre Hrista, svi koji su sumnjali u verodostojnost Danilovih proroštava su potpuno ućutkani.

Proroštva iz knjige proroka Danila, koja se odnose na delovanje Mesije, ispunjena su sa velikom tačnošću u životu Isusa iz Nazareta, koji je počeo svoju javnu službu krajem godine 27, a završio je tri i po godine kasnije na Golgoti.

Iz knjige "Biblijske tajne" autora Alfreda Pale. Sa češkog preveo Milijašević Branko. Korišćeno Sveto Pismo u prevodu Karadžić-Daničić.
"Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko."
- Isaija 5:20

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1764
Ukupno: 2600779
Generisano za: 0.009''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/043/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.