Naslovna » Magazin » Arhiva » #40 » ....

Živeti u materijalnom svetu

George Hawke

U početku je Bog stvorio svet, koji je u svakom pogledu bio savršen. No, Adamova je i Evina neposlušnost narušila Božje delo. Danas svako stvorenje jeca od bola i čezne za oslobođenjem iz svoga ropstva propadanju i smrti, te teži da živi u svetu slobodnom od greha. U budućnosti, Bog će suditi bezbožne, kao što je to učinio u Nojevo vreme, ali ovaj put uništavajući svoju tvorevinu vatrom, ne poplavom. A onda će je, kako je i obećao zameniti sa novom tvorevinom koja će biti savršena i slobodna od greha. (1. Mojsijeva 9:15; 2. Petrova 3:7-13).

To je gruba slika materijalnog sveta sastavljenog od atoma i molekula koje možemo videti, čuti, dotaknuti, okusiti ili pomirisati. Za život je neophodno da imamo vazduh za disanje, vodu za piće, hranu za jelo i stvari sa polja, rudnika, šuma i fabrika.

Postoje tri moguća ponašanja prema stvarima materijalnog tj. fizičkog sveta: možemo ih idolizirati, prezirati, ili koristiti na slavu Bogu. Hajde da malo razmotrimo sva gledišta i njihove posledice.

Idoliziranje materijalnog sveta

Drevni Egipćani su se klanjali suncu i reci Nil kao svojim bogovima. Takođe, imali su i svete životinje poput krave i krokodila. Sećate li se Aronovog zlatnog teleta (2. Mojsijeva 32:4). Imali su, takođe, svete planine i drveća, neki ljudi su se čak klanjali kipovima i hramovima.

Većina nas ne idolizira takve stvari danas, ali materijalizam dominira razmišljanjima mnogih. Na primer, mnogi veruju da se fizički svet stvorio sam od sebe; da nije bilo zasebnog Stvoritelja. Takođe, mnogi smatraju da su materijalna dobra i zadovoljstvo njihovi najvažniji ciljevi u životu.

A šta Biblija kaže o tome? Prema Poslanici Rimljanima, ljudi koji se klanjaju idolima "Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca." Takođe kaže da "Kad se građahu mudri, poludeše." (Rimljanima 1:22-25). Ovo znači da je odbacivanje Boga Stvoritelja svesna laž, kao što je i život za materijalna dobra i zadovoljstvo, takođe, laž. Takvi ljudi "se klanjaju" stvarima umesto Stvoritelju, i obožavaju ono šta je stvoreno umesto da obožavaju Tvorca. Ludi su što žive za nešto što ne mogu zadržati (Matej 6:19).

Ne bi trebalo da "trčimo za" materijalnim stvarima, niti da živimo za novac i imanje. Umesto toga, trebalo bi da smo zadovoljni sa onim što imamo (Matej 6:31-32; 1. Timoteju 6:8-17; Jevrejima 13:5). Bog zna za naše potrebe. Kako je naše vreme na zemlji kratko, ne smemo da se odajemo stvarima u našem životu (1. Korinćanima 7:31).

Šta je posledica ovakvog načina života? Život za imanje nam otežava da sledimo Hrista (Matej 19:23-24). Takvi ljudi koriste izgovor kako bi odbacili evanđelje (Luka 14:16-19). To, takođe, guši u hrišćaninu šansu i za duhovnim sazrevanjem (Luka 8:14). Danas je ovo, nažalost, tako očigledno širom sveta. Kao što i u životu žanjemo ono šta smo posejali, ovakva su ponašanja često rezultat posvećenosti materijalnom svetu (2. Korinćanima 9:6).

Upozorenja o našem ponašanju naspram novca se takođe mogu primeniti na materijalni svet: "Jer je koren svih zala srebroljublje (ili ljubav za materijalni svet)." (Matej 6:24).

Preziranje materijalnog sveta

Potpuno suprotno gledište je ono po kojem se materijalni svet prezire i na koji se gleda sa omalovažavanjem. Korene tog gledišta možemo videti još kod Platona, grčkog filozofa koji je živeo 400 godina pre Hrista. Za njega su duša i um imali daleko veću vrednost od tela i prirode. A u prvim vekovima novoga veka, gnostici su mislili da je sve do materije zlo. Vrednovali su jedino nevidljivi duh i verovali da je telo bezvredno. Kontakt sa materijalnim svetom su sveli na minimum.

Hrišćanstvo se u srednjem veku, takođe, koncentrisalo na nebesko područje, tako da je priroda izostala u njihovim umetničkim delima. Ovaj se pogled na svet uvukao i u neke oblike hrišćanstva danas, gde su jedini interes nebeske stvari, spasenje duše i dolazak u raj. Gde je vrlo malo naglaska na odgovarajuća zadovoljstva tela ili odgovarajuće korišćenje uma. Telesna osećanja i zadovoljstva se preziru i smatraju zlima.

A šta Biblija kaže o tome? U Kološanima 2:20-23, Biblija opisuje takve ljude kao one koji žive po mnogim pravilima i propisima. Imaju duge liste stvari za koje stoji "nemoj": "Nemoj hvatati! Nemoj okusiti! Nemoj dodirnuti" (stih 21.). Ovo su ništa drugo do mudrosti grešnih ljudi (stih 22.), a ne Božja namera za nas danas, jer nam Novi zavet daje opšte principe za život, a ne detaljna pravila. Setite se, Jevreji su imali najbolji paket zakona na svetu, ali nisu uspeli da ispoštuju sva zakonska pravila! Ova pravila mogu izgledati dobra. Možda će vas naizgled učiniti da izgledate veoma pobožni, da ste ponizniji i da imate kontrolu nad svojim telom. No, ta pravila zaista nemaju moć nad našim željama (stih 23.). A njihov rezultat je jedino ponos.

Posledica ovakvog načina života je lista beskorisnih pravila, jer naša unutrašnjost je ta koja upravlja nama, a ne spoljašnji svet. Ponašanje uma prema materiji je ono zlo, a ne materijalni svet (Matej 15:10-20; 1. Timoteju 6:10). Zapamtite, sve što je Bog stvorio je dobro (1. Timoteju 4:4). "Jer naš rat nije s krvlju i s telom (materijalnim svetom), nego ... s duhovima pakosti ispod neba." (Efescima 6:12). Dakle, materijalni svet niti je zao, niti je protiv nas; on je sa nama i deli s nama našu patnju i naše čežnje da budemo slobodni od uticaja greha (Rimljanima 8:18-23).

Korišćenje materijalnog sveta na slavu Božju

Ako materijalni svet nije idol kome treba biti posvećen, niti zlo koje treba prezirati, kako onda da posmatramo materijalni svet? Kao Božja tvorevina, bio je vrlo dobar; i iako je sada pokvaren grehom, još uvek Njemu pripada. Dakle, pokazuje Božju jedinstvenu moć (Rimljanima 1:20). Takođe, Bog je taj koji ga održava: "I On je pre svega, i sve je u Njemu." (Kološanima 1:17).

Adam je imao zadatak da radi u materijalnom svetu, da se brine za njega i da se iz njega hrani (1. Mojsijeva 2:15-16). Kao posledica pada u greh, ovaj je posao postao težak i mnogi se bore da bi preživeli (1. Mojsijeva 3:17-19). Misao o potrebi rada za hranom ponavlja se u Novom zavetu (2. Solunjanima 3:10). Pavle je zahvaljivao Bogu za hranu pre nego šta bi jeo. Na isti način, trebali bi da smo zahvalni na fizičkim izvorima koje nam Bog daje (Dela 27:35).

Ljudi još uvek imaju nešto od Božjeg obličja, što im daje dodatnu vrednost (1. Mojsijeva 9:6). Bog voli sve ljude (Jovan 3:16), i celog čoveka, telo, dušu i duh. U stvari, Bog voli ljude više od ičega drugog u materijalnom svetu, a kako bi to pokazao - Bog je lečio njihove bolesti (Matej 4:23) i umro za njihove grehe.

Isus je imao telo i živeo je u materijalnom svetu (Jevrejima 2:14). Naša tela i fizički svet će jednog dana biti transformirani, kao što se to dogodilo i sa Isusom nakon Njegovog vaskrsnuća (Rimljanima 8:18-12; Filipljanima 3:21). Telo vernika je poput hrama u kom živi Duh i koje je Bog kupio Isusovom krvlju. Dakle, svoja tela treba da koristimo na slavu Božju (1. Korinćanima 6:20). Isti princip se može primeniti i na fizički svet, kojeg su naša tela deo.

Od nas se traži da svoja tela posvetimo Bogu (Rimljanima 12:1), te nam je rečeno: "Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, ... i ude svoje Bogu za oružje pravde." (Rimljanima 6:13). Ovde možemo videti kako se telo može posmatrati kao instrument ili alat, koji se može upotrebiti u dobre ili loše svrhe. Opet, isti princip se može primeniti na fizički svet.

To znači da treba slaviti Boga svojim načinom života u materijalnom svetu. Uz vođstvo Svetoga Duha, moramo biti sposobni raspoznati šta to znači za različita područja naših života, kao što su: rad, stanovanje, prevoz, briga za naša tela, rekreacija, sport, kako koristimo naš novac i dobra, prirodu i okolinu, umetnost, muziku, literaturu, filmove i TV. Koji su naši snovi i ciljevi?

Kako je Hrist koristio materijalni svet

Poučno bi bilo podsetiti se kako je Isus Hrist koristio fizički svet onim šta je rekao i činio, podučavajući duhovne principe i pomažući drugima. Parabole, metafore, poređenja i ilustracije iz materijalnog sveta namerno su korišćene u Njegovom poučavanju učenika i ljudi. Na ovaj su način ljudi imali vizuelni utisak istine koja se poučavala i svaki put kada bi došli u kontakt sa nekim predmetom ili situacijom iz svakodnevnog života - setili bi se te istine.

Hrist je lečio bolesti, smirio oluju i nahranio gladne - za dobrobit ljudi. Naučavao je da Bog zna sve o našim okolnostima i da će nam omogućiti da zadovoljimo svoje materijalne potrebe (Matej 6:33; Matej 10:30). Na isti način, bi i mi trebalo da se setimo kako koristiti materijalni svet i životne okolnosti kako bi podučavali duhovne principe. Pomoći drugima da zadovolje njihove materijalne potrebe na zemlji, deo je našeg poslanja kao Hristovih ambasadora na zemlji (2. Korinćanima 5:20).

Materijalni svet nije grešan svet

Biblija ponekad koristi termine "zemaljski" i "svet" kako bi opisala grešnu prirodu. Na primer, "Mislite o onome što je gore a ne što je na zemlji." (Kološanima 3:2-5). "Ne ljubite svet ni što je na svetu", stoji u objašnjenju, misleći na grešne želje, požudu i hvalisanje (1. Jovanova 2:15-16). Takođe, "zemaljska" mudrost se spominje kao "neduhovna", "od zloga" (Jakov 3:15) te "ljubomora i prepiranje" kao "zemaljsko" (1. Korinćanima 3:3).

Ovo je primer metonimije - retoričke tehnike korišćenja jednog izraza u objašnjavanju drugoga značaja, koji je sa prethodnim značenjem na određeni način povezan. Na primer: "kruna" umesto "kralj". To je figurativan govor, poput metafore, gde reči nemaju svoje doslovno značenje. Ovde su reči povezane, jer je greh ušao u svet preko Adama i Eve, koji su stvoreni iz fizičkoga sveta (Rimljanima 5:12; 1. Korinćanima 15:47). Stoga, kada se reči "zemaljski" i "svet" koriste na ovaj način - one znače "grešni", ne "materijalni". Te se reči suprotstavljaju reči "nebeski", koja se koristi metonimički, a znači "božanski", kao šta je Hrist sišao s nebesa kako bi nam doneo božanski život (Filipljanima 3:19-20; 1. Korinćanima 15:45-49). Konfuzija oko ove razlike može nas navesti da preziremo materijalni svet smatrajući ga zlim.

Dvojno državljanstvo

Iako Biblija kaže da su vernici stanovnici nebesa (Filipljanima 3:20), trenutno živimo na planeti Zemlja. Naš boravak ovde jeste relativno kratak i naša planeta ima ograničenu budućnost (2. Korinćanima 4:18; Jevrejima 1:10-12). S obzirom na našu sudbinu, moguće je smatrati nas strancima koji su samo u poseti Zemlji (1. Petrova 2:11), tj. ona nije zaista i njihova domovina.

Fizički svet nije idol kome se treba posvetiti; to je laž koja za rezultat ima zlo ponašanje. Takođe, fizički svet nije zlo koje treba prezirati; ovakvo ponašanje kao rezultat ima listu beskorisnih pravila. Biblija nam pokazuje da materijalni svet treba biti pravilno vrednovan i korišten kako bi se njime izražavala čast Bogu.

Izvor: Grace & Truth Magazine, September 1999. Preveo: Ante Miliša.
"Poklikni Bogu, sva zemljo! Zapevajte slavu imenu Njegovom, dajte Mu hvalu i slavu."
- Psalam 66:1-2

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 5
Ukupno: 2337369
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/040/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.