• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Daj,
ali ne zaboravi da primaš!

Govori,
ali ne zaboravi da slušaš!

Razmišljaj,
ali ne zaboravi da moliš!

Moli,
ali ne zaboravi da radiš!

Radi,
ali ne zaboravi da slaviš!

Oslobodi se,
ali ne zaboravi da poslušaš!

Veruj u nebo,
ali stoj čvrsto na zemlji!

Živeli jednom u utrobi trudne žene dva embriona...

Jedan od njih beše mali vernik a drugi beše mali skeptik.

Skeptik upita vernika: "Da li ti zaista veruješ u život posle rođenja?"

Mali vernik će na to: "Da svakako, kako da ne. Mi postojimo ovde samo zato da bi rasli i pripremali se za život posle rođenja, da budemo dovoljno jaki za ono što nas čeka posle."

Mali skeptik će na to: "Svašta, takvo nešto ne postoji. Kako bi uopšte trebao da izgleda taj život posle rođenja?"

Mali vernik: "Ni ja to ne znam tačno, ali sigurno će tamo biti mnogo jasnije nego ovde. Možda ćemo tamo trčati, poskakivati i jesti ustima."

Mali skeptik: "To je glupost! Poskakivati, trčati... to se ne može. Jesti ustima, kakvo smešno očekivanje. Postoji pupčana vrpca, kojom se hranimo i koja nam daje život. Osim toga nemoguće je verovati, da postoji život posle rođenja, zato što je pupčana vrpca vrlo kratka."

Mali vernik: "Oh, zaista je moguće. Biće to zasigurno, mnogo drugačije nego ovde, teško je i zamisliti sve to."

Mali skeptik: Još se nikada niko nije vratio posle porođaja. Porođajem se naš život završava. A život je jedno mučenje, sav je u mraku."

Mali vernik: "Iako tačno ne znam kako će tamo biti, kakav će biti taj život posle rođenja, u svakom slučaju biće tu moja majka, a ona će se za nas pobrinuti i uvek nam pomagati."

Mali skeptik: "Majka?! Ti veruješ u nekakvu majku? A gde je?"

Mali vernik: "Pa ovde svuda oko nas. Jesmo i živimo u njoj i preko nje. Bez nje uopšte ne bi postojali niti mogli živeti."

Mali skeptik: "Glupost! Ništa od neke majke još nisam video, oko nas je samo mrak a to znači da majka ne može ni postojati."

Mali vernik: "Nekad, kada smo potpuno tihi, mogu čuti njeno pevušenje, ili osećati kada mazi naš svet. U svakom slučaju ja verujem, da će naš pravi život početi tek posle rođenja!"

"Kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Što je rođeno od tela - telo je, a što je rođeno od Duha - duh je..."

"A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime, koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljeve volje - nego od Boga..." (Jn. 3:4-6; Jn. 1:12-13 EČ)