Naslovna » Magazin » Arhiva » #39 » ....

Bez kompromisa (1. deo)

Melodi Grin

Odlomak iz knjige "No Compromise"
(Bez kompromisa) autorke Melodi Grin.

"Gospode, pomozi mi opet!
Isuse moj, molim Te izlij svoj snažan život na mene... Gotovo da sam mrtav i treba mi želja da budem blizu Tebe. Molim te Bože, znaš da sam sasvim ozbiljan. Pošalji svog anđela da mi odgovori..."
(Molitva iz dnevnika Kit Grina)

Jedne večeri februara 1979. godine, Kit je švrljao kroz svoje police sa knjigama - vadeći knjige i brzo prelazeći preko nekoliko stranica svake od njih. Primetila sam da je tako uporno radio, sve dok nije došao do jedne knjige koja mu je izgleda privukla pažnju. Poneo ju je do svoje omiljene stolice - pet dolara vrednog Naugahajd naslonjača koji smo "usvojili" u prodavnici polovnih stvari - i izvalio se da čita neko vreme. Nasmejala sam se i klimnula glavom. Kit se uvek hvatao knjiga koje bi mene preplašile već samom svojom debljinom.

Čini mi se da nije pročitao ni pola odlomka, kad me pozvao.

"Mel, sećaš li se ove knjige?" Nije mi izgledala poznato. "Ne, a o čemu je?" "O probuđenjima! Ali o onim stvarnim!" Prisetila sam se o čemu je govorio. Knjiga se zvala "Lekcije o probuđenju", a napisao ju je Čarls Fini, poznati vođa duhovnog probuđenja iz devetnaestog veka. Jedne me je noći, otprilike pre godinu dana, Kit nazvao sa puta jecajući u telefon. Pročitao mi je celi odlomak te knjige preko telefona! U poslednje vreme je dosta čitao Finija, a večeras je otkrio ponovo baš ovu knjigu.

Sada se vratio svom čitanju, a ja sam se spremila za krevet - pretpostavljajući da nije bilo dugih odlomaka za glasno čitanje.

Kad sam ušetala u dnevnu sobu da kažem laku noć, Kit je još uvek bio zaokupljen čitanjem. No, sada se već izraz na njegovom licu promenio od uzbuđenosti ka trezvenosti. Toliko je bio zaokupiran čitanjem da mi je jedva promrmljao pozdrav za laku noć. Otišla sam u spavaću sobu i ugasila svetlo.

Sledeća stvar koje se sećam bila je da me je Kit tresao da se probudim. Bila sam sva mamurna od sna i jedva sam mogla razumeti šta mi je govorio.

"Mel, probudi se, moraš se probuditi."

"Uh... zašto?"

"Dogodilo se! Ustani. Imaćemo poseban sastanak odmah sada!"

Naši glasovi su probudili Josiju i počeo je plakati kako bi privukao moju pažnju. Jedva da je bilo svanulo i kroz izmaglicu moje teturavosti pitala sam se, šta je to odjednom spopalo Kita.

"Moram ići i reći drugima," rekao je. "Vratiću se."

Kako sam svoju pažnju usmerila na Josiju, prednja vrata su se zalupila i Kit je otišao u svetlost sivoga jutra. Prvo mesto do kojeg je otišao bili su: Vejn Dilard (Wayne Dillard) i nekoliko drugih muškaraca, koji su živeli u jednoj kući do naše a bili su probuđeni na isti način kao i ja. Vejn mi je kasnije rekao šta se desilo kad je Kit protresao njega da se probudi.

"Čim sam napola otvorio svoje oči, mogao sam videti njegovo lice - izgledalo je kao da se smeje iznutra. Bio je sav ozaren."

"Vejn, ustani!" rekao je Kit. "Moramo održati sastanak." "U redu," progunđao je, "no, koliko je sati?" "Oko šest. Slušaj, bio sam napolju u "Nojevom kovčegu" (ime zgrade u kojoj je bila škola i crkva) i molio celu noć. I upravo sam spašen." "Šta si?"

"Upravo sam spašen!"

Kad su već u svih sedam kuća čuli za poseban sastanak koji je trebalo da imamo, naša zajednica je zujala od radoznalosti. Održavanje rano-jutarnjeg sastanka je samo po sebi bilo šok. Obično niko ne bi ni video Kita pre deset sati, zbog njegovog radnog rasporeda do kasnih noćnih sati. Posmatrala sam kako svako tiho i nekako besciljno ulazi u školsku prostoriju - međusobno razmenjujući upitne poglede. Izgledalo je kao da je nas svih sedamdeset bilo natrpano u dnevnu sobu, neki su čak prelazili i u hodnik kuhinje, uznemireno čekajući da saznaju šta se dešavalo.

Čim sam videla Kitovo lice, znala sam da se nešto veliko dešavalo. Oči su mu bile tako čiste i sjajne zračeći širokim osmehom. Nešto mu se dogodilo!

"Vi dobro znate kako sam se ja borio sa mnogo pitanja u vezi sa mojom službom i Gospodnjom voljom za moj život," počeo je. Zaista sam želeo da mi Bog postane nekako više stvaran. Eto, cele sam noći bio budan u "Nojevom kovčegu" i Bog mi je pokazao toliko greha u mom životu da sam proveo celu noć plačući i vapeći Gospodu. Rekao sam Gospodu da neću otići dok ne dobijem odgovore, bez obzira koliko vremena to potrajalo. I konačno se dogodilo. Doživeo sam dodir Gospodnji kao nikad u svom životu. I znam da sam upravo spašen - od sinoć sam spašen."

Kitove reči su zabezeknule sve nas, a ponajviše mene samu. Mogla sam čitati izraz na njihovim licima. Upravo spašen? Mislila sam, šta si dosad bio ako nisi bio spašen? No, Kit je samo nastavio da govori, ili ignorišući ili ne videći širom raširene oči i iznenađenje na našim licima. "Prošle noći sam čitao Finija i jednostavno nisam mogao preći preko članka "Oranje krčevine" (zapuštene njive, tzv. "parlaga"). Bog me uverio da u mom životu postoji previše neobrađenog zemljišta koje je tvrdo i zaraslo i čeka da bude obrađeno za Njega..."

Radost u Kitovim očima nadvila se nad svima, te kako su im se oči počele puniti suzama. Trepćući očima prema njima, Kit je izvadio nekoliko stranica papira iz svoje Biblije, razvio ih i nastavio da govori.

"Ja sam već sravnio ove stvari pred Bogom, a sada želim da se ispovediti i pred vama i tražim vaše oproštenje, jer su moji gresi imali uticaja i na vas. Pre svega, znam da nisam bio dobar vođa. Neke od vas sam ranio svojim rečima i svojim jadnim ponašanjima..."

Tu se Kit zaista slomio i počeo plakati, no dovoljno se kontrolišući da je uspeo da nastaviti govor.

"Bog mi je takođe pokazao područja ponosa i nevere u mom životu. Ne čitam Bibliju dovoljno, niti dovoljno molim. I tako sam nedisciplinovan. Bio sam loš primer svima vama. Nemam izgovora osim onog da sam lenj i da više volim samog sebe nego što stvarno volim Boga..."

Govorio je tako nekoliko minuta, izlivajući svoje srce i plačući.

"Još jedno područje koje mi je Bog pokazao jest područje mog nepoverenja u Njega za finansije. Javnosti smo prvo besplatno ponudili kasetu mog koncerta "Isus Severozapad". Međutim, u našem poslednjem biltenu, rekli smo da ćemo je poslati besplatno ili za donacije. Gospod mi je pokazao da nije trebalo pominjati donacije nakon obećanja da nećemo tražiti novac za kasetu, tako da ćemo iz ovih stopa svakome ko je naručio kasetu vratiti njegov novac.

"Znam da je moj greh slomio Bogu srce. Znam da je povredio vas takođe - i jako, jako mi je žao. Nisam dostojan da nosim sveto ime Hrišćanin. Molim vas, oprostite mi..."

Kit je onda uzeo Bibliju i čitao tekst iz Hošee. "Sejte pravdu, žećete milost; orite krčevinu, jer je vreme da tražite Gospoda, da bi došao i podaždio vam pravdom." (Osija 10:12).

Potom je nastavio: "Krčevina je zemljište koje je nekad bilo obrađivano, no otada je postalo tvrdo i beskorisno. Pre no šta može ponovo primiti seme, mora biti izorano i omekšano. Fini kaže da za izorati krčevinu u našem srcu, moramo pažljivo ispitati naše motive, naša dela i stanje uma."

A onda je, uzimajući Finijevu knjigu, Kit čitao svima. "Mnogo ljudi nikad ne razmišljaju da ovo učine. Ne obraćaju pažnju na svoja vlastita srca, i nikad ne znaju je li sve u redu ili nije u njihovom hodu sa Gospodom - donose li plodove ili su potpuno neplodni."

Kit je objasnio dve vrste greha o kojima Fini govori. O "nakupljenjim gresima", to su učinjene stvari i dela koje nismo smeli činiti, i za njih se nikad nismo pokajali - priznali pred Gospodom. Na Finijevoj listi je tu bilo: laganje, varanje, ogovaranje, gubljenje vremena, klevetanje drugih, ljubav za materijalne stvari, taština, zavist, gorčina, licemerstvo, rđav temperament i ometanje korisnosti drugih. Kit je dodao par područja koja Fini nije spomenuo, jednostavno zato što nisu bila toliko rasprostranjena u Finijevo vreme, kao šta su seksualni greh, droge i upletenost u lažne religije - ili praznoverje.

I kao da to nije bilo dovoljno, postoje takođe i "gresi propusta" - stvari koje bi trebalo da radimo, a ne radimo. U ovo su uključeni nedostatak ljubavi za Boga, za Bibliju, za molitvu, za siromašne i ljude u potrebi, za izgubljene oko nas i u stranim zemljama. Navedeni su takođe gresi nezahvalnosti, zanemarivanje pažnje kod naših reči i dela, i zanemarivanje samoodricanja.

Onda Fini opet kaže: "Mnogi koji izjavljuju da su hrišćani, voljni su uraditi gotovo bilo šta u veri, ali da to ne uključuje samoodricanje. Toliko su daleko od shvatanja da je samoodricanje prvi uslov za učeništvo (sleđenje Hrista), tako da oni uopšte i ne znaju šta je to (slediti Hrista)!"

Dok je Kit govorio, celu me obuhvatio čudan osećaj. Umesto razmišljanja da su stvari koje je uradio tako grozne, zatekla sam samu sebe kako ispitujem svoje vlastito srce, misleći, ako je Bog usmerio reflektor na Kita, šta to sve znači za mene? I već sam počela da sastavljam svoju duhovnu listu. Dugu listu...

Kit je nastavio glasno nam čitajući celi odlomak. To je bio pravi "koncept" za ispitivanje naših srca, tačku po tačku. Fini je rekao da "uopštena priznanja" nisu dovoljno dobra. S obzirom da su naši gresi počinjeni jedan po jedan, koliko god je to moguće treba da budu i okajani jedan po jedan - priznajući Bogu one grehe počinjene prema Njemu, i priznajući drugim ljudima grehe koje smo počinili prema njima. Površnost i prečice nisu dozvoljene - ne zadovoljavaju Boga! Kit je onda napravio malu pauzu, i izgledalo je da je duboko udahnuo pre negoli je nastavio.

"Ja verujem da Bog želi uraditi nešto moćno u životima svih nas. Ono šta je Bog uradio za mene, On želi uraditi i za vas. On želi da svi imamo čista srca, koja su blaga i otvorena za njega. Mi se svi moramo poniziti i obraditi "krčevinu" u našim srcima, kako bi Bog mogao biti proslavljen. Verujem da svi treba da prokrčimo svoj put do Boga. Stvarno mislim da bi svi trebalo za to i da molimo..."

Svi su sagnuli svoje glave i zatvorili oči. A onda je Kit počeo moliti vrlo snažnu molitvu i ćutanje se nadvilo nad celom sobom. U trenutku je nešto počelo da se događa.

Odjednom je jedna žena počela da plače. Bila je sedela na podu, a sada je ležala licem nadole, celo joj se telo kovitlalo od nekontrolisanih jecaja, plakala je. Još nekoliko osoba je počelo jecati, i sledeće šta se moglo videti je da smo svi bili na podu, plačući i vapeći Bogu. U stvari, neki od nas su verovatno mogli uraditi nešto više od jadikovanja. Osećaji su bili tako duboki da je bilo teško pretvoriti ih u reči. To je bilo vreme grčeva u želucu i traženja (preispitivanja) vlastite duše. Zvuk plača je počeo da se pojačava i ispunjava prostoriju - i to je trajalo, i trajalo.

Nakon dugo vremena, Kit je od svakoga tražio da ode i provede neko vreme nasamo sa Bogom. "Idite kući i neka svako napravi svoju listu. Izlistajte svako područje greha koje vam Gospod pokazuje i koje će nastaviti da vam pokazuje. Neka lista bude detaljna. Neka Gospod svojim reflektorom osvetli dubinu vaših srca."

Ponovno smo se sastali te večeri kao tokom nekoliko narednih dana - danju i noću. Satima bi molili, plakali i ponizno iznosili svoja priznanja. Svako je bio slomljen. Svi su pročitali listu svojih greha i tražili oprost od Boga i onih koji su tim gresima bili pogođeni. Moglo se osetiti tako čudesno Božje prisustvo u prostoriji, koje je ponekad bilo tako nadmoćno. I sve češće bi, nakon šta je neko podelio svoje grehe, suze žalosti zamenile suze radosnice - čak i smeh, nakon šta su dopreli do Boga daleko dublje nego ikad pre. Rekli su kako su se osećali očišćeni i osveženi na jedan sasvim novi način - kao da su im duše ponovo oživele i veliki teret je skinut sa njihovih ramena. Izgledalo je, da se to jednom po jednom, događalo svima. Kad kažem svima, mislim svima osim meni.

Nakon nekoliko dana, toliko je ljudi osetilo svoj "proboj" prema Bogu, da sam počela da brinem i pitala se: "Kada ću i ja to isto doživeti?"

Kit se takođe počeo brinuti za mene. Došao bi do mene dok sam ležala na podu moleći i rekao: "Osećaš li da si blizu proboja?" Toliko je bio uzbuđen, jer je i on dugo čekao da se probuđenje desi i meni, te je želeo biti siguran da se zaista nešto događa sa mnom...

(Nastavak u sledećem broju...)

Izvor: http://www.lastdaysministries.org/.

Kit i Melodi GrinKit Grin je zajedno sa svojom suprugom Melodi u kasnim sedamdesetim osnovao misiju "Last Days Ministries". Kit je nastupao kao reformator koji je pokušao očistiti crkvu od nebiblijskih navika i učenja, dok je Kitova muzika lirska mešavina tzv. Isusovog protestnog pokreta (Jesus Movement) i evanđeoskih pisanih radova 19 veka.

Kitove pesme su često rađane u njegovim vlastitim duhovnim borbama. Upirao bi prstom u samoga sebe, stvarajući poeziju - a ostavljajući istovremeno prostora za Boga da ubedi i ostale, nas takođe. Znao je da je put do raja često vijuga kroz blatnjave doline, i nije video nikakve vrednosti da stvari prikaže drukčije. (Neke od Kitovih pesama možete preslušati sa: www.lastdaysministries.org/keith/music.html)

Za Kita, susresti Isusa je jedna stvar. Postati kao On je nešto drugo. Nakon godina nastojanja da oceni svoju svetost u odnosu na Božju, sumnjajući ponekad u svoju vlastitu spašenost, Kit je došao do dubljeg razumevanja Isusove žrtve na krstu - kako bi mu oprostio grehe i odenuo ga u svoju pravednost. Nije da je Kit postao manje zabrinut svojom čistoćom i svetošću, već je sad bio više motivisan ljubavlju nego strahom u svom sleđenju Hrista.

28. jula, 1982. godine, avion kojim je Kit putovao se srušio. Kit je otišao kući, da bude sa svojim Isusom. Nesreća je takođe uzela život njegovom trogodišnjem sinu Josiji, i dvogodišnjoj kćerki Betani. Melodi je bila kod kuće sa njihovim jednogodišnjim detetom, Rebekom, a takođe je bila u šestoj sedmici trudnoće sa njihovim četvrtim detetom, Rejčel. Kitu je bilo samo 28 godina.
"Jedna mala rupa će potopiti veliki brod, jedan greh će uništiti čoveka."
- John Bunyan

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2181
Ukupno: 2447887
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/039/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.