• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Kad počneš čitati Bibliju i kreneš ispočetka sa Postanjem (Prvom knjigom Mojsijevom), saznaš da je Bog stvorio nebesa i zemlju te da je na svoju sliku stvorio i čoveka. Postavio ga je u vrt i dao mu pogodnu družicu. Bili su blagoslovljeni od Boga i uživali su u životu bez srama pre nego što su odabrali greh. Adam i Eva su tako uživali u mirnom životu sve dok nisu odbili poslušnost Bogu, šta je za posledicu imalo njihovo proterivanje iz Edemskog vrta. Adamu i Evi su se rodila deca, no Kajin je ubio Avelja. Peta glava Prve knjige Mojsijeve je pisani izvještaj o Adamovom plemenu, od Sita do Noja. U petom poglavlju ove knjige primetićeš kako se spominje tuce ljudi, no samo za jednog se kaže da je "hodao s Bogom". Njegovo ime je Enoh.

A onda dolaziš do vremena (1. Moj. 6) kada je zlo bilo rašireno u tolikoj meri, kada je greh postao tako popularan da je postao sastavni deo svakodnevnog života. A Bog je posmatrao. I "pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu" (1. Moj. 6:6).

Bog je poslao vodeni potop kako bi uništio i očistio zemlju. Preživeli su jedino Noje i članovi njegove najbliže porodice, kako bi započeli ispočetka. Zašto se ovo dogodilo? Koji su uzroci dokumentovani u Svetom pismu? Ovde neću pokušavati dotaći svaki oblik greha koji je prevladavao u pretpotopnom razdoblju, već ću samo istaći tri uzroka, koji su očiti u Prvoj knjizi Mojsijevoj 6:1-8.

"A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše. Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše. A Gospod reče: Neće se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina. A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovečijim, pa im one rađahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu. I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle, pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu. I reče Gospod: Hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio. Ali Noje nađe milost pred Gospodom." (1. Moj. 6:1-8)


1) Brak bez zrelosti

Kako su se sklapali brakovi u predpotopnom razdoblju? Muškarci bi videli lepe žene i uzimali bi ih za sebe. Isus govori o ovome kad kaže: "Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje uđe u kovčeg, i dođe potop i pogubi sve." (Luka 17:27).

Ne verujem da Biblija preporučuje nešto što ljudi zovu "ljubav na prvi pogled". Znam da postoje priče ljudi sa sentimentalnom i romantičnom notom, poput one: "Kad sam prvi put video Matildu, znao sam da će mi biti žena." Ja, takođe, mogu poverovati, da dvoje ljudi započne odnos temeljen na ničem drugom do na fizičkoj privlačnosti. No, oni potom uđu u jedan odnos koji traje i napreduje. Uspešni brakovi ne sazrevaju i ne postaju trajni zbog fizičke privlačnosti! "Ljubav na prvi pogled" nije biblijski ideal za početak braka. Očaranost fizičkom lepotom i šarmom može biti podloga za dobre pesme i filmove, ali nikad snaga ili veza pravog braka.

Šta bi muškarac trebalo da traži? "... Nego u tajnom čoveku srca, u jednakosti krotkog i tihog duha, što je pred Bogom mnogoceno." (1. Pet. 3:4)

Lepota, akademsko dostignuće, bogatstvo, talenat, društveni šarm i popularnost - sve ovo zajedno ne može se uporediti sa karakterom neke osobe. (Idući put kad budeš čitao tekst u Pričama 31, obrati pažnju na to da tekst ne daje nikakav nagoveštaj ili podrazumevanje ženinog izgleda, već samo njezino srce i odgovorno ponašanje.)

Ovo ne znači su dobre žene ili muškarci, oni ružniji! Ne! Pismo ne preporučuje da moraš ignorisati fizičku lepotu. No ta lepota mora biti stavljena u perspektivu i da bude sekundarna u odnosu na nečiji karakter. Najuzvišenija vrsta lepote je ona "skrivena osoba srca". (Vidi Pri. 12:26)

Jedan vid grešnosti kod muškaraca koji je doveo do velikog potopa je bilo to da je tražio partnera na temelju telesnosti, iz želje da se zadovolji samo njegova lična seksualna požuda.


2) Popularnost bez pobožnosti

Vladajući muškarci onog vremena bili su "stari heroji, slavni ljudi". Ne kao Enoh, koji je hodao s Bogom (1. Moj. 5:22-24) i Noje koji je poslušno odgovorio na milost Božju (1. Moj. 6:8-22) ovi ljudi su bili vođeni samouzdizanjem, ambicijom da dominiraju i osvajaju, da budu poznati i hvaljeni od svih muškaraca. Bili su spremni i na bezbožne saveze, korišćenje fizičkog nasilja, izbegavanje Boga i njegovog moralnog reda, jer je njihova popularnost bila jedino za čim su stremili.

Isto zlo je bilo očito i nakon poplave. Muškarci su se okupili i razmišljali: "Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji..." (1. Moj. 11:4). "Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast. Bolje je biti poniznog duha s krotkima nego deliti plen s oholima. Ko pazi na reč, nalazi dobro, i ko se uzda u Gospoda, blago njemu." (Pri. 16:18-20).

Kada težimo našoj vlastitoj popularnosti, to samouzdizanje nas postavlja na zastrašujuće duhovno tlo. Samopromovisanje je neprijatno za Gospoda, uvredljivo za druge, moralno razarajuće i često kontraproduktivno. Preterani ponos upućuje nas na krajnju pobunu protiv Boga. Pavle je pisao o "sinu bezakonja, sinu pogiblom", koji će se usprotiviti i izdići sebe samoga iznad svega pokazujući sebe kao da je Bog (2. Sol. 2:4).

Kako bi izbegao ovo zlo (lični ponos, naduven duh) sledi Hrista koji je rekao: "jer sam krotak i smeran u srcu," (Mt. 11:29) I, "Budite mišljenja Hrista Isusa... (Ne činite) ništa uz prkos ili za praznu slavu, nego u poniznosti držite jedan drugoga za većeg od sebe" (Fil. 2:3-5). Ponos bez pobožnosti i straha Božjeg izazvaće poplavu narušenih odnosa i greha u tvom životu sa nesagledivim posledicama.


3) Razmišljanje bez istine

"I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle." (1. Moj. 6:5)

Ovo nisu povremene zle misli, koje se odmah odbace. Pogledaj šta je Bog vidio. "... da su sve misli srca njihovog svagda samo zle." Ovo je vrlo značajna izjava: Samo zlo, svo vreme! Dopustiti tvom umu da bude pod zlim uticajem; dopustiti da te zlo proguta; šta u stvari znači zlo misliti, zlo sanjati, govoriti, živeti - to je srž ove vrste greha.

Jedan od drugih opisa ljudskog zla u Bibliji nalazimo u Isaiji 59. Poglavlje počinje sa dobro poznatom potvrdom kako nas greh odvaja od Boga. Kroz ostatak poglavlja, daju se specifične definicije greha: nepoštenje, nasilje, ugnjetavanje, revolt. No, u sredini ovog poglavlja, ima jedna izjava u 7. stihu: "...misli su njihove bezakonje." Greh koji čine svoju pravu snagu crpi iz greha o kome razmišljaju. Misli koje nisu vođene Božjim istinama, već pune razmišljanja o bezakonju - uzrokuju poplavu greha sa užasnim posledicama. Isus je rekao da "iznutra" dolaze sva zla u ljudskom ponašanju. (Mk. 7:20-23).

Kako bismo ovo izbjegli, "Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život." (Pri. 4:23). Moja je odgovornost da sačuvam svoj um, da živim prema Božjim istinama, samo tako sam sebe mogu sačuvati od mnogih đavoljih napastvovanja.

Šta se to dogodilo da je bilo toliko loše da je Bog poslao veliki potop? Izbori bračnih partnera bez zrelog razmatranja karaktera; traženje lične popularnosti ali bez ikakvog straha Božijeg, delovanje ljudskog uma, nedostatak vladavine božanske istine. Ove stvari jednako su pogubne i u današnjem vremenu. No Isus je položio svoj život, kako mi ne bismo morali živeti destruktivnim i nepokornim životima. Kao i Noje, i mi možemo pronaći tu milost, postupiti po njoj i biti spašeni.

"Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri. (Jev. 11:7)