• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Svaki grad, mesto ili selo ima svoje groblje koje čuva sećanja na ljude raznoraznih životnih sudbina, podsećajući nas da smrt dolazi i svakome od nas. Ne vrati li se Hrist u međuvremenu, naša će tela takođe završiti na groblju. To je prirodna posledica "osuđenosti na raspadljivost", koju delimo sa ostatkom svih Božjih stvorenja (Rimljanima 8:21). Čak i ako bi brigu o tvom zdravlju vodi najbolji medicinski specijalisti na svetu, jednog ćeš dana ipak morati da se suočiš sa smrću.


Prazan grob

No, temelj hrišćanske vere je prazan grob, obeležen radosnim uzvikom, "Uskrsnuo je!" (Marko 16:6, IŠ). Nakon što je bio razapet, Hrist je bio stavljen u grob koji je bio iskopan u steni te zatvoren velikim kamenom (Matej 27:60). Lukin izveštaj o tome šta se desilo je sledeći: "A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima; Ali nađoše kamen odvaljen od groba. I ušavši ne nađoše telo Gospoda Isusa. I kad se one čuđahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama; A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: 'Što tražite Živoga među mrtvima? Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji, Govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.'" (Luka 24:1-7)

Kasnije toga dana, Isus se pridružio dvojici svojih sledbenika dok su išli iz Jerusalima u Emaus (Luka 24:13-35). Oni su bili zapanjeni činjenicom da je grob bio prazan, dok Isusa nisu prepoznali. Interesantno je primetiti njihove reakcije nakon što su Ga prepoznali. Srca su im se tako zagrejala dok je Gospod razgovarao sa njima i objašnjavao im navode Svetog pisma. Bili su ohrabreni razumevši ono što je Bog uradio sa Isusom. A onda su ustali i odmah se vratili u Jerusalim, koji je bio udaljen nekih 11 kilometara, kako bi sve ispričali svojim kolegama, čiji je odgovor na to bio: "Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu." (Luka 24:34). Takođe, oni su ponovo prepričali kako je On hodao uz njih, razgovarao sa njima, te kako im se otkrio. Njihov je, dakle, dokaz na vaskrslog Hrista bio i spoljašnji i unutrašnji. Umesto da budu očajni, bili su uzbuđeni te su krenuli širiti Dobru vest svim svojim prijateljima.

Za razliku od tela drugih ljudi, uključujući i cara Davida, Hristovo telo nije istrulilo u grobu (Dela 2:25-32, Dela 13:36-37). Iako je imao sahranu i bio je stavljen u grob, Hrist je tri dana kasnije ustao od mrtvih, a videlo Ga je više od 500 ljudi (1. Korinćanima 15:6). Ženama više nije bilo potrebno da posećuju Hristov grob. Njegovo vaskrsnuće bilo je jasan dokaz njegove pobede nad smrću i dolaska sile Carstva Božijeg, koja je život večni (1. Korinćanima 15:50-57). To je, takođe, bila "generalna proba" dolazećeg vaskrsnuća za sve vernike: "...tako će i po Hristu svi oživeti, ...oni koji verovaše Hristu. (1. Korinćanima 15:22-23)


I mi ćemo vaskrsnuti

Poznati akcioni film Arnolda Švarcenegera, "Šesti dan" pokazuje novi svet u kojem su čoveku date božanske, biotehnološke moći. U filmu se genetske tehnologije koriste kako bi se eliminisale bolesti, a postoji i mogućnost kloniranja bilo kojeg živog bića. U filmu je to izvanredan svet u bliskoj budućnosti i u kojem je konačno moguća besmrtnost čoveka. Ovo je slično snu nekih današnjih naučnika koji istražuju dugovečnost i koji zamišljaju svet gde starenje ili čak smrt, nisu neizbežni.

No, Biblija kaže da ćemo svi umreti i da će svako ko je umro ustati iz groba (Jovan 5:28-29, Rimljanima 3:23, 6:23). Vaskrsnuće je suprotnost smrti. Smrću se duša odvaja od tela, dok se u vaskrsnuću telo i duša ponovo sjedinjuju. Biblija tvrdi da će ljudi završiti u jednom od dva vaskrsnuća, u zavisnosti od toga da li su njihova imena zapisana u "Knjizi života" (Otkrivenje 20:11-15). Oni koji ne budu u toj Knjizi, Bog će im suditi sa Velikog Belog prestola i oni će biti bačeni u "jezero ognjeno" - pakao. Oni čije ime je zapisano u "Knjizi života" su spašeni Hristovom smrću i ustaće na život večni kad se Hrist vrati. Onda će oni "svagda s Gospodom biti" (1. Solunjanima 4:17). Ove dve sudbine najbolje ilustruje priča o bogatašu i prosjaku Lazaru (Luka 16:19-31).


Mesto za spavanje

Drugi Lazar spomenut u Novom zavetu, koji je živeo u Vitaniji, je čovek koji je dvaput sahranjen (Jovan 11:1-44). Isus je rekao njegovoj sestri Marti, "Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće. I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek." (Jovan 11:25-26). Tako će vernici koji su već umrli biti uskrsnuti kad ponovo ustanu u život i vrate pri Uzdignuću Crkve: "Koji veruje mene ako i umre živeće." S druge strane, vernici koji budu živi kad se On vrati biće transformisan "u trenuću oka" i biće prebačeni u nebesa: "I ... koji veruje u mene neće umreti vavek."

Kad je Lazar umro, Hrist je rekao da spava (Jovan 11:11). Ova je metafora primenjena i na tela vernika koji su umrli, dajući na znanje da je takva smrt privremena, odmarajuća i mirna (1. Korinćanima 11:30). U stvari, sama reč "groblje" potiče iz grčkog jezika, a znači "mesto spavanja".

Tako, idući put kad vidiš groblje seti se dobre vesti Hristovog vaskrsnuća: On je ostavio svoje "mesto spavanja" praznim a groblja zaista to i jesu "mesta spavanja" za vernike dok čekaju svoje vaskrsnuće u slavu i za nevernike koji čekaju buđenje za odlazak na Sud Božji.