• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

II. Zdrava crkva mora da ima evangelizacioni duh.

Da bismo pronašli zdrav crkveni dom, treba da shvatimo da je doktrina (nauka) crkve od primarnog značaja. Ali, trebalo bi da razumemo i druge stvari. Zbog toga bih voleo da u nastavku našeg proučavanja "Kako prepoznati zdravu crkvu?" obratimo pažnju na nekoliko dodatnih obeležja koja karakterišu ispravnu crkvu.

Ispravna crkva ima:

1. Akcenat na evangelizaciji.
2. Misionare izvan područja delovanja lokalne crkve.
3. Obnavljanje (regeneraciju) članstva.
4. Biblijsku poruku.

1. Akcenat na evangelizaciji.

Zdrava crkva prepoznaje važnost dovođenja izgubljenih duša Hristu. Sam Gospod Isus je objavio da je "sin čovečiji došao da iznađe i spase izgubljeno" (Luka 19,16). Istinita činjenica, da je Hristova zemaljska služba kulminirala Njegovom smrću i vaskrsenjem (čime je omogućeno naše iskupljenje), pokazuje koliko je važno dovođenje ljudi, žena, mladića i devojaka Gospodu Isusu Hristu za spasenje. Zdrava crkva zbog toga ima evangelizacionu misiju. Ona će takođe imati duboku brigu za fizičke i materijalne potrebe društva. Međutim, ako to preraste u primarnu misiju, a evengelizacija dobije mesto iza, tada su prioriteti pobrkani. Siguran znak da je crkva zdrava je da njeni članovi imaju breme za izgubljene duše.

Međutim, ne kažem da je ispravna ona crkva koja ima "poziv prema oltaru" posle svake propovedi bez izuzetaka, ili da mora organizovati evangelizacije od nedelju dana bar jednom godišnje. Molim vas, nemojte da me pogrešno razumete. Slažem se da su sve ove stvari preporučljive i korisne, ali takođe smatram da se evangelizaciono breme crkve može pokazati i na različite druge načine. Te potrebe mogu da se ispune kroz biblijska proučavanja po kućama, lična svedočenja njenih članova, radio i televizijske programe, posećivanja starih i onemoćalih... kao i drugih službi koje su svojstvene delovanju crkve u svom okruženju.

U prebrzom menjanju sveta moramo da budemo spremni za nove metode i načine pridobijanja izgubljenih duša, gde god se one nalazile. Najefektivniji mogući način jeste propovedanje Radosne vesti - Evanđelja.

Naša osnovna poruka uvek mora da bude ista, dok načini na koje se ona predstavlja mogu da se razlikuju od crkve do crkve.


2. Misionari izvan područja delovanja lokalne crkve.

Misije su usko povezane sa evangelizacijom lokalne crkve. Zdrava crkva ima jake misijske programe. Ona ima sveopštu - globalnu brigu za čitav svet. Isus je rekao svojim učenicima da idu po celom svetu i propovedaju Evanđelje svakom stvorenju (Marko 16,15). Kao Njegovi sledbenici, mi treba da među ljudima i ženama širimo slavnu vest otkupljenja.

Poslednje reči Gospoda Isusa Hrista pre Njegovog vaznesenja su bile: "Nego ćete primiti silu kad siđe Duh sveti na vas; i bićete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje" (Dela 1,8).

Zdrava crkva je misijski nastrojena. Ako nije tako, crkva je u tolikoj meri okrenuta samoj sebi da se brine isključivo za sopstvene interese - nedostaje joj vrlo važan deo pridobijanja sveta Evanđeljem.


3. Obnavljanje (regeneracija) članstva.

Uz evangelizacioni naglasak i sveopštu brigu za svet, zdrava crkva ima obnavljanje, odnosno regeneraciju članstva. Spisak članova određene crkve nam pruža korisne informacije da li dotična crkva jeste, ili nije vredna da joj se priklonite. Ukoliko su među članovima lokalne crkve i nespaseni (koliko god da su ljudi dobri, sa najvećom reputacijom i poštovanjem u društvu) - čuvajte se! Ukoliko su u članstvo crkve dobrodošli žene ili muškarci koji nikada nisu bili nanovorođeni, takva crkva sigurno nije zdrava!

Ponovo vas molim da me ne razumete pogrešno. Mi želimo da ohrabrimo nespasene duše i želimo da dođu u crkvu, da čuju Reč i suoče se s Radosnom vešću Božije spasonosne milosti! No, primiti ih kao punopravne članove zajednice pre nego što postanu spaseni, i kao takvima im dati glas za službe u crkvi, jeste mrljanje čistote, kompromis sa principima Božije Reči, i uništavanje duhovne sile crkve.

Apostol Pavle je zapovedio: "Ne vucite u tuđemu jarmu nevernika; jer šta ima pravda sa bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijarom? ili kakav del ima verni sa nevernikom? Ili kako se udara crkva Božija s idolima? Jer ste vi crkve Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti" (2. Kor. 6,14-17).

Iako neverni ljudi ne smeju da budu uključeni u rad crkve, dobro je naglasiti da crkva nije ekskluzivan "duhovni klub" za savršene hrišćane. Kada bi crkve bilo takve, bile bi prazne!

Volim zanimljiv slogan: "Molim te, budi strpljiv sa mnom. Bog još nije završio svoje delo u meni". Uostalom, zato je svakom od nas i potrebna crkva.

Crkva nije društvo za posvećene "svece", nego mesto gde duhovne bebe mogu da uzrastu, gde slabi mogu da postanu jači, i gde svi mi, kao vernici, sazrevamo kroz bogosluženje, poučavanje, zajedništvo i službu. Da bi crkva zaista bila takvo mesto, činjenica je da vođe crkve moraju da poseduju određene duhovne kvalitete. Zato je Pavle, obraćajući se Timotiju, svom mladom sinu u veri, dao određene kvalifikacije za starešine i đakone (1. Tim. 3,8-13).


4. Biblijska poruka.

Konačno, zdrava crkva ima biblijsku poruku. Ona je mesto gde se Božija Reč veruje i verno propoveda. Apostol Pavle je pisao Timotiju: "Zaklinjem te dakle pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima, dolaskom njegovim i carstvom njegovim: propovedaj reč, nastoj u dobro vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti, umoli sa svakim snošenjem i učenjem; Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe, i odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama" (2. Tim. 4,1-5).

Apostol Pavle je rekao: PROPOVEDAJ REČ i to je jedna od prvih stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju kada tražite svoj crkveni (molitveni) dom. Da li je crkva mesto gde se Božija Reč propoveda i izvršuje ili su poruke sa propovedaonice uglavnom moralne propovedi koje odgovaraju ušima nestalnih hrišćana? Da li su poruke više izražavanje mišljenja samog propovednika, ili se objavljuju s autoritetom Svetog pisma? Ima li u njima samo "mleka" za duhovnu novorođenčad ili "tvrde hrane" za one koji su sazreli u veri? Pavle je rekao "Propovedaj reč", i to je upravo ono što karakteriše zdravu crkvu!

U nekim oblastima je vrlo teško pronaći zdravu crkvu. Došlo je upravo takvo vreme kao što je Pavle i prorekao: "Zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe, i odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama" (2. Tim. 4,3-4).

Danas u mnogim crkvama propovednici radije pružaju svojim slušaocima ono što im odgovara da čuju, pre nego ono što treba da slušaju! Tužno je reći da se to ne dešava samo u lokalnim crkvama, nego čak i u većim, globalnijim službama. Govornici pažljivo izbegavaju da povrede nekog, pa se zadržavaju na popularnim temama. Propovedaju na takav način da slušaoci osećaju da su ispravni u veri. Oni koji ih žele za duhovne vođe su zadovoljni prijatnim i ravnodušnim mislima, ali im nedostaje prava nauka, instrukcije i opomene iz Božije Reči.

Pre nego što zaključim ovo poglavlje, dopustite mi da navedem pet obeležja koja karakterišu članove idealne crkve:


A. Članovi idealne crkve se vole:

Govoreći svojim učenicima, Isus je napomenuo: "Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom. Po tom će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom" (Jn. 13:34-35).

Istinsko zajedništvo znači ljubiti sa nesebičnom željom za dobro drugih, a to je dostupno samo onima kojima je zaista potrebno ohrabrenje iskrene ljubavi.


B. Članovi idealne crkve se brinu:

U svojoj prvoj poslanici koju je uputio crkvi u Korintu, apostol Pavle je vernike uporedio sa udovima ljudskog tela i izrazio ovu želju: "Da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugoga. I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udi; a ako li se jedan ud slavi, s njim se raduju svi udi" (1. Kor. 12,25-26).

Brinuti se uključuje aktivnosti kao što su: moliti se jedni za druge, posećivati usamljene, služiti bolesnima, tešiti tužne...

Kroz molitvu i praktično pokazivanje ljubavi i brige, mi ispunjavamo Božiju zapovest: "Nosite bremena jedan drugoga, i tako ćete ispuniti zakon Hristov" (Gal. 6,2). Tuge se ublažuju, a radosti se uvećavaju, kada ih međusobno delimo! Za svakog iskrenog vernika veoma je ohrabrujuće kada zna da se braća i sestre u Hristu mole za njega.

Kako bi bilo divno kada bi se svaki član crkve zaista BRINUO!


C. Članovi idealne crkve opraštaju:

Ovo je vrlo važan element hrišćanskog zajedništva. Vernici u Hristu bi trebali da budu spremni da u svakom trenutku oproste onima koji su ih uvredili.

"A budite jedan drugome blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama" (Ef. 4,32).

Praštanje je poželjno u svim mogućim našim odnosima, a naročito u krugu vernika. Samo jedan loš odnos između dva vernika prouzrokuje strašnu štetu u crkvi i sprečava njen duhovni rast.


D. Članovi idealne crkve snose jedan drugoga:

Apostol Pavle, pišući vernicima iz Efesa, savetuje da hode "sa svakom poniznošću i krotošću, s trpljenjem, trpeći jedan drugoga u ljubavi" (Ef. 4,2). Kada bi zaista snosili jedan drugoga u ljubavi, mi bi strpljivo dopuštali i prihvatali slabosti naših bližnjih. Razdražljivost i nestrpljivost su sebični odzivi koji su potpuno neprikladni karakteru jednog hrišćanina.

Znam da neki članovi crkve vole da budu u centru pažnje. Svestan sam da su neki u takvom stanju da je vrlo teško podnositi ih. Shvatam da je čak nekima uvek potrebno tapšanje po leđima, ogromna briga i trud. Zrelim hrišćanima je draže da im pomognu u nadvladavanju svoje slabosti, nego što će izgubiti strpljenje sa njima.


E. Članovi idealne crkve su pokorni:

Mi često volimo da citiramo poslanicu Efescima 5,22 gde piše: "Žene, slušajte svoje muževe kao Gospoda", ali zaboravimo da spomenemo prethodni stih koji govori, da svi mi treba da se slušamo u strahu Božijem.

Naravno, znamo da postoji odgovarajuća linija autoriteta u kući i crkvi. Žene moraju da slušaju svoje muževe (stih 22), a članovi crkve svoje vođe (Jev. 13,17).

Ključ za uspešnu zajedničku pokornost možemo da nađemo u poslednjem poglavlju Prve Petrove poslanice gde piše: "Stecite poniznost" (stih 5). Moramo, takođe, da prihvatimo Božiji savet preko Pavla, iz Rimljanima 12,10 "Čašću jedan drugoga većeg činite", a Filipljanima poslanica 3,2 nas upozorava: "Ništa ne činite uz prkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većeg od sebe".

Niko, bez obzira na svoj status u crkvi, ne bi smeo da pomisli da nije dužan da prihvati savet ostalih. Bez obzira na autoritet koji određena osoba poseduje, ona mora da pokaže duh poniznosti, želju da odgovara blago, i da bude otvorena da primi mudar savet. Da je takav duh zajedničke pokornosti bio praktikovan u našim crkvama, kakvo predivno stanje bismo danas imali!

Ukoliko niste u zdravoj crkvi, molim vas da što pre nešto preduzmete. Potrebno nam je zajedništvo, poučavanje, bogosluženje i prilike za službu koju može da nam pruži samo zdrava crkva. Nemojte da propustite blagoslove!

Nastavak u sledećem broju.