• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Pre negoli se mase grešnika počnu kajati i tražiti Gospoda, u srcima onih koji tvrde da veruju u Gospoda Isusa Hrista mora se dogoditi probuđenje. Današnjoj crkvi je očajnički potrebno ispunjenje Duhom Svetim - Sile s visine.

U duhovnom poslu zadobijanja ljudi za Hrista, potrebna je i duhovna natprirodna sila - pomoć s visine. Niko drugi, jedino Duh Sveti može čoveka ubediti u grehu i potaknuti ga na kajanje.

Zadobijati duše ne znači mamiti hrišćane iz drugih crkava u našu vlastitu crkvu. Ljudi treba da su dovedeni Isusu Hristu, a ne k određenim tradicijama ili pogledima nečijeg shvatanja hrišćanstva. Cilj svakog hrišćanina i crkve je zadobijanje ljudi za carstvo Božije - za Gospoda.

Uključivanje ljudi u članstvo nije zadobijanje duša, zadobijanje duša je mnogo dublje. To je obraćenje i promena života, i to može biti učinjeno na nekom životu, jedino kroz silu Duha Svetoga, jer je On taj koji čoveka duhovno nanovorađa i obnavlja.

Uzbuđenja i velike emocionalne reakcije ne treba smatrati "uspešnim" zadobijanjem duša. Istina je, da može da postoji određeni izliv emocija, kada Duh Sveti deluje na srce, ali same te emocije ili osećanja nisu cilj, već duboko delovanje Duha Svetoga na savest i svest čoveka, a što se tiče njegovog ličnog položaja pred Bogom - izgubljenosti. Mora biti zahvaćena i promenjena cela priroda čoveka, a ne samo uskomešana njegova osećanja na par sati.

Zadobijanje duša nije zidanje crkava, dvorana za obrazovanje i škola ili skupljanje finansijskih sredstava. Bog je dao prioritet propovedanju i naučavanju Evanđelja da bi ljudi čuli, verovali i spasili se. Ali, kako snažno za mnoge crkve danas zvuče reči: "Ovako, zato što si mlak i nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te iz svojih usta. Zato što govoriš: bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba, a ne znaš da si bedan i kukavan i siromašan i slep i go." (Otk 3:16-17 EČ).

POTREBNA NAM JE SILA BOŽIJA

Sa našim slabašnim ljudskim sposobnostima ne bi smeli usuditi ni da se usudimo, da krenemo u zadobijanje duša za carstvo Božije. To je delo Božije!

Pre negoli Bog počne da radi na nekome, On traži da vidi da li unutar tog srca postoji i potreba za Njim - otvorenost za Njega.

Začuđen sam kada čujem ljude koji tvrde da su spašeni a imaju samo neku osnovnu spoznaju i oslanjaju se samo na svoj razumski pristanak, na istine Evanđelja. No, kod njih nema korenite promene života, nema Božije stvarnosti, nema novog rođenja. Imaju spašen samo um, ali ne i srce, a onda svakako ne i dušu. To su "hrišćani" za koje Pismo kaže da "imaju ime ali su mrtvi" i koji imaju samo "obličje pobožnosti", ali bez sile (2. Tim. 3:5). Oni nemaju Božiji život u sebi, jer negiraju ili zanemaruju Božiju silu duhovnog preporoda.

ISPUNJAVAJTE SE DUHOM

Dok su se prvi hrišćani suočavali sa životnim opasnostima i nasiljem, hrišćani se danas suočavaju sa svojom duhovnom apatijom i ravnodušnošću, bore se sa otrovnim sumnjama i mrtvom verom. Kao da udišemo eter, postajemo polusvesni i omamljeni od samougađanja, od briga za ovaj život i licemernih odnosa, stvari koje nas opijaju i bacaju u san.

Izvor pobede je i danas isti - Duh Sveti! On je dat i poslan kao odgovor na molitvu:

"Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete da dajete dobre darove svojoj deci, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ga mole." (Lk. 11:13), i u odgovoru na poslušnost: "Mi smo svedoci svega toga, i Duh Sveti koga je Bog dao onima koji su mu poslušni." (Dela 5:32).

Ubrzo nakon praznika Pedesetnice učenici su molili za posebno ispunjenje silom (Dela 4:23-31). Pogledajmo taj molitveni sastanak.

Apostoli su dali izveštaj o grubom postupku i pretnjama Velikog sveštenika i starešina. To je učenike prisililo da zajednički zavape Bogu. Oni "jednodušno podignu glas k Bogu." Ovo jednodušje je apsolutno potrebno da bi se položilo pravo na obećanu reč iz Mateja 18:19: "Opet vam zaista kažem: ako se dvojica od vas na zemlji slože u svakoj stvari koju zamole, daće im Otac moj koji je na nebesima."

Učenici su se složili u veri, čežnji i nadi. Njihova molitva je bila žarka molba. Oni su tražili Boga i čvrsto Ga se držali, ustrajno vapeći k Njemu i ne odlazeći dok nisu bili sigurni u Njegov odgovor.

Učenici su bili jasni u onome što žele od Boga:

"I sad, Gospode, pogledaj na njihove pretnje, pa daj svojim služiteljima da potpuno slobodno objavljuju tvoju reč, pružaj pri tom svoju ruku, da bi se događala isceljenja, i znaci, i čuda - imenom tvoga svetog sluge Isusa. A kada se pomoliše Bogu zatrese se mesto na kom su bili okupljeni, te se svi ispuniše Duhom Svetim, i propovedahu slobodno reč Božiju." (Dela 4:29-31 EČ)

Luka nadalje piše: "Apostoli su veoma silno svedočili za uskrs Gospoda Isusa i velika blagodat beše na svima njima." (Dela 4:33 EČ)

Što je Gospod činio za njih onda, učiniće i za nas danas. Za nas danas, kao i za njih onda, važe isti principi: jednodušnost i molitva. Vreme je da i mi budemo naterani da zavapimo Bogu, radi svojih slabosti i neuspeha naših iznemoglih ljudskih sposobnosti, kojima želimo da gradimo Božije carstvo. Kao što su učenici uporno i ustrajno tražili prisutnost Svetoga Duha, tako i mi čitavim svojim srcem treba da zavapimo Bogu i ne prestajemo dok nismo sigurni u Njegov odgovor.

Danas, više nego ikad potrebno je da i mi, kao i učenici, budemo svesni Sile Božije, i imamo spoznaju u stvari koje Bog želi da čini kroz nas! Kako je važno da i mi danas govorimo Reč sa hrabrošću i da nam Bog svojom silom kroz Isusovo ime potvrdi svoju Reč znacima i čudesima.

Da bi se naše okruženje "potreslo", potrebno je da se ispunimo Duhom Svetim! Potrebno je da govorimo Reč sa svom hrabrošću i verom. Pokorimo se Bogu i molimo Ga u ove poslednje dane, da On izlije svoju Silu s visine na svoj narod.