• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Sve je više hrišćana koji se zadovoljavaju sa malim, dnevnim čitanjima, koja se obično jako površno čitaju. Otprilike već znaju o čemu se radi.

Ankete sprovedene poslednjih nekoliko godina pokazuju opasan trend: hrišćani čitaju Bibliju sve manje. To je zapažanje nije ograničeno samo na određena duhovna uređenja i smerove. Izgleda da je, uprkos modernim i razumljivim prevodima Biblije, ogromnim mogućnostima na Internetu i raznim CD-romovima, Knjiga nad knjigama nekako potisnuta u pozadinu. Ni u godini 2003. koja je bila proglašena za godinu Biblije, nije usporena ova negativna tendencija. Reč Božja kao da među hrišćanima gubi na svom značaju.

Istovremeno se ne dešava ništa manje obraćenja nego pre četiri, pet godina. Svuda po svetu neprestano niču male grupice vernika. Međutim, novorođeni hrišćani se navikavaju da žive "iz druge ruke" i odustaju od sopstvenog pristupa ka izvoru života.

Najznačajniji termin

Centralni događaj bi trebao da bude lična dnevna pobožnost, tj. tihi čas sa Bogom. Za mene je ovo vreme postalo najznačajniji deo dana. Nije uvek bilo tako. Neke stvari u životu moraju proći kroz razvoj, koji je vođen konkretnim iskustvima vere. Sa današnjeg gledišta želim reći da se nikako ne bih odrekao direktnog čitanja Božje Reči. Od ostale literature se razlikuje po tome što kroz Bibliju govori sam Bog. Rimljanima 3,28 sam, naprimer, pročitao bar hiljadu puta. Odjednom me je ovaj stih pogodio kao grom iz vedra neba. Vera je i u tome što uvek iznova razmišljamo o tome što smo pročitali. Ovakva iskustva su nezamenljiva i zato želim da ih stalno doživljavam.

Najviše volim lični tihi čas izjutra. Za mene je to ona "tanka nit" života kojom idem. Kako lako hrišćani izgube iz vida ovu "tanku nit", zato što ih "progutaju" aktuelne misli svakodnevnice i problemi egzistencije. Lični susret sa Biblijom ne sme postati obaveza, koja se mora ispunjavati. Potrebna je lična čežnja za vešću, koju svakog dana želi Isus meni lično da saopšti. Sve što se dešava pod nekakvim pritiskom, neće doneti roda. Uprkos tome, smatram da je značajna određena mera samodiscipline, kako presudni faktor ne bi postala volja i raspoloženje.

Ljubav prema Isusu prodire sve do osnova vere. Vera bez dodirne tačke u Bibliji vrlo lako će otići u sasvim drugom pravcu. Reč Božja čuva i otvara oči za bogatstvo života u veri.

Nikakva literatura, čak ni hrišćanska, ne može izazvati takvo dejstvo kao što to može učiniti jedan jedini dokumenat koji je Avramov Bog dao svojoj deci.

Mi, ljudi savremenog veka, često smo pogođeni površnošću i trendovima u svetu koji se sve češće menjaju. Gonjeni preopterećenjem često ne vidimo da je naš najvažniji termin u danu - naš lični sastanak sa Bogom.

Svakodnevno čitanje i razmišljanje o porukama Biblije nije samo prekraćivanje vremena na "duhovni način", niti pobožna pokornost, već neophodan događaj u svakom danu. Siguran sam da većini hrišćana upravo na ovom mestu izmiče puno Božjeg blagoslova.

Opasno neznanje

Ogroman tok informacija je Knjigu nad knjigama uvukao u vir. Posledica je vrlo opasno neznanje među hrišćanima. Ko ne poznaje ovaj dokumenat vere, živi od neproverenih iskustava i informacija. Sam Isus je svojim slušaocima uvek spominjao Reči svoga Oca.

Reč Božja pokazuje svoju doslednost ne samo u veri, nego i u celokupnom životu. Koliko je odluka doneseno upravo u trenucima ličnog tihog časa. Rešenja problema i spornih situacija su često nalažena upravo u to vreme, podstaknuta biblijskim iskazima. Mnoge fraze i životne mudrosti su preuzete upravo iz Biblije.

Reč Božja dokazuje svoju aktuelnost i usmerenost upravo tamo, gde je čovek prima i sprovodi u svom životu. Neki odeljci iz Biblije su u meni prouzrokovali promenu mišljenja. Bog je kroz Duha Svetog dosegao do mojih misaonih struktura. Ovakva iskustva redovno beležim u jednu svesku. To su najvažniji zapisi o mom životu. Na ovakav način vera stupa u akciju.

Sopstvena analiza

Mesto koje treba da ima Reč Božja često zauzimaju neke naše (ljudske) analize. Od toga kasnije nastaju knjige. Nastaju neki novi smerovi u veri. Lažni proroci na takav način pronalaze svoju publiku. U vreme Starog Zaveta nije bilo ni malo drugačije.

Na mnogim mestima se propagira karakter "prepun emocija". On u hrišćanskom životu funkcioniše samo ako se biblijsko učenje redukuje na minimum. Umesto čitanja Biblije na bogosluženjima je moguće videti pozorišne predstave. Hrišćani prepričavaju doživljaje bez toga da ih ispituju u svetlu Božje Reči. U ovakvoj hrišćanskoj kulturi hrišćani nisu podsticani da čitaju Bibliju. Značaj konzumiranja Reči života je postao žrtva fatalne zabavne teologije. Izgleda, da je uspeh najbitniji. Mladi ljudi na omladinskim susretima daju prednost "akciji" u odnosu na "dosadno" proučavanje Reči Božje. Onda me ne čudi što je u ovakvoj kulturi "dobrih namera i programa", Reč Božja postala najvažnija sporedna stvar u crkvi.

Mnogim hrišćanima ovakav nepravilan razvoj ne smeta. Jednostavno ne vide pogubne posledice. Međutim, u teškim vremenima pozorišne predstave i koncerti ne pomažu. Tada pomaže samo Reč Božja, kao Reč mudrosti, sigurnosti i utehe.

Selektivno čitanje

Sveto Pismo, kao Reč Božja i dalje ostaje neophodan dokumenat vere za hrišćane koji žele istinski da slede Isusa. Sa drugih izvora nije moguće živeti takav život. Koliko god da je mišljenje iskusnog hrišćanina uverljivo, sopstveno proučavanje originala, tj. Biblije, sa njime se ne može nadomestiti.

Neki hrišćani su skloni selektivnom čitanju Biblije. U nešto su uvereni i traže u Bibliji mesta koja potvrđuju takvo njihovo razmišljanje. Ponekad na taj način nastaju učenja koja ne mogu opstati kao tačna nakon detaljnije analize. Biblija nije sredstvo za agitaciju. Biblija želi da ljude stavi u svetlo Božje realnosti.

Kako podstaći pojedinca, da pored doručka uzme u ruke i Reč koja život daje, i napije se Božje mudrosti? Moje iskustvo pokazuje da apelovanje i podsticanje neće doneti rezultate. Objašnjavati nekom čoveku šta gubi kada Bibliju potiskuje u stranu neće dati nikakvog rezultata. I dobri primeri će samo donekle dati rezultate. A sve je to u doba kada hrišćanski izdavači nude široki asortiman priručne biblijske literature.

Očigledno je da nedostaje glad koja proizilazi iz egzistencijalnog nedostatka. Reč Božja jeste jedina šansa da se preživi i u vreme velike bede. Potvrđuju to primeri iz ratnih vremena. Danas se beda pojavljuje u skrivenom obliku. Ona je tu, među nama, inače ne bi razne socijalne ustanove bile pretrpane ljudima u potrebi.

"Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji, i poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti." (Jovan 8,31-32). Ove reči je izrekao Isus, da bi objasnio značaj Reči. S time je u sprezi i sledeći stih: "Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i Otac moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti." (Jovan 14,23).

Ljubav prema Isusu i odnos prema Bibliji idu ruku pod ruku. Ko tako živi može da uveri i druge ljude.

Taktika bagatelizovanja

Da li se kao posledica "gubljenja" Božje Reči pokazuje duboka kriza odnosa? Kao što ne možemo čoveka razdvojiti od njegovih reči, isto tako ne možemo razdvojiti Isusa i Bibliju. U šta, ili u koga, veruju hrišćani koji ne čitaju Reči Istine?

Hrišćani su često oduševljeni raznim akcijama ili programima. To je prekraćivanje dugog vremena za ljude koji vole "brze" stvari. Međutim, hoće li takvi ljudi ikada razumeti da je u hrišćanstvu stanje "biti, ili ne biti"? Ili smo kolektivno zauzeli stav da se ništa ne jede vruće. Taktika bagatelizovanja, tj. uprošćavanja, se polako uvlači u misli hrišćana. Duh vremena želi da ispuni potrebe ili "ubije dosadu", a ne da govori o strahoti večne izgubljenosti čovečanstva.

Ono što je neophodno, jesu izdanja koja će podstaći borbu protiv biblijske nepismenosti. Može to biti, na primer, proverena forma čitanja u dvoje, koja omogućava novi prilaz ka Božjoj Reči. I tradicionalni "biblijski čas" bi ponovo mogao biti uveden u hrišćanske krugove. Na ovakvim putevima će hrišćani naći početke ličnog proučavanja Biblije, početke ličnog "tihog časa", koji je dodirna tačka sa izvorom života. Ono što mi se čini najvažnije, jeste dobar primer.

Jedna mlada žena, koja je imala rak, a koju sam imao čast da vodim kroz njen poslednji period života, snagu da podnese svu strahotu bolesti dobijala je iz Biblije - bila je to njena poslednja knjiga u životu, i to kada više nije imala snage da čita druge knjige. Doktori su se čudili miru koji je imala ta žena a iako nije doživela ni svoje tridesete godine. Iz dana u dan je Bog slao reči koje su je uveravale da je On nosi kroz sve njene fizičke bolove. Samo nekoliko godina pre smrti je ovo dete iz ateističke porodice našlo put ka Isusu. Uvek ću pamtiti radost koju je imala zbog reči koju joj je Bog darivao za svaki pojedinačni dan. Čitala je iz Biblije i meni i drugima i uvek je bila oduševljena sa aktuelnošću biblijskih poruka.

Ovakav primer podstiče mnoge hrišćane da pristupe Bibliji na novi način. Koliko dugo će trajati ovaj podsticaj? Mlakost i plitkost shvatanja u našem modernom svetu menja pogled na Knjigu čija je sadržina neprocenjive vrednosti. Moramo obraditi toliko novih stvari, i ispuniti sve veći broj zadataka za sve kraće vreme, tako da zaokupljenost večnošću izgleda kao luksuz. Uprkos svemu tome nikada nećemo moći da odbacimo prvobitnu informaciju života, koja će preživeti svaki trend.