• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

David Jongi Čo (David Yunggi Cho) jeste pastor najveće protestanske crkve na svetu (Yoido Full Gospel Church, u Seulu, Južna Koreja),koja broji preko 750.000 članova. Ova crkva je poznata i po svojim lančanim molitvenim sastancima, kao i po kućnim grupama u koje se uključuju novoobraćenici i u kojima se formiraju buduće crkvene vođe. Rik Voren (Rick Warren) jeste pastir velike crkve u Kaliforniji (Saddleback Valley Community Church in Lake Forest). Voren, kroz svoju organizaciju "Svrhom vođen život" jeste savetnik za oko 100.000 lokalnih crkava širom sveta. Nedavno su se tu dvojica pastora sreli u Južnoj Kaliforniji i zajedno doručkovali, njihov razgovor je na molbu novinara sniman i ovo je delimičan transkript tog razgovora:

Voren: Kako održavaš svežinu u svojoj službi Bogu?

Čo: Kada sam 1968. krenuo u osnivanje crkve, dnevno sam se molio po pet sati - bila je to jedna vrsta duhovne bitke - rata. Na istoku je (duhovna) opozicija veoma jaka i ako se želi opstati mora se ući u duhovni rat. Tako se u vezi sa svim potpuno oslanjam na molitvu.

Pored mesta gde sam planirao da izgradim crkvu, postajalo je svetište i sveštenici su nastojali da osujete moje planove. Pokušali su čak i da zapale šator pod kojim smo se sastajali. Da bi pobedio ovu opoziciju, provodio sam dnevno po pet sati u molitvi, ali danas se obično molim po oko tri sata dnevno. Ukoliko se ne molim redovno, ne mogu imati dobar odnos sa Svetim Duhom. Verujem, da ni jedan sluga Božji ne može uspeti u svojoj službi ako ne poseduje pomazanje Svetog Duha. Dakle, ja moram da se molim barem tri sata dnevno, ukoliko želim imati i održati bliskost (intimnost) sa Svetim Duhom.

Voren: Šta bi rekao američkim pastorima?

Čo: Pa, američki pastori imaju predivne crkvene zgrade i visoko obrazovanje, ali obično ne mogu da se mole duže od 15 minuta i to je veliki problem. Uvek im kažem: "Vi imate sve: novac, zgrade, škole, ali nemate odlučnosti i istrajnosti u molitvama. Nemate molitvene sile!"

Mnogi ljudi uopšte ne znaju od kakve važnosti je molitva, ali ti kao sluga Božji treba da znaš da je molitva kamen temeljac svakog crkvenog rasta i probuđenja. Američkim pastorima treba više molitve. Kao što znaš, mi u Koreji imamo jutarnje molitvene sastanke. Kada vide koliko ljudi na njih dolazi mnogi američki pastori, me pitaju: "Kako ti motivišeš sve te ljude da ovako rano dolaze na molitveni sastanak?" a ja im kažem: "Prvo što treba da uradiš jeste, da motivišeš sam sebe!"

Voren: Kako vi tamo pomažete ljudima da odrastaju u Hristu? Kakav obrazac se upotrebljava u tvojoj crkvi za duhovni rast pojedinaca?

Čo: Mi smo to ovako organizovali. Kada se ljudi obrate, predložimo im da krenu u "Školu obraćenja". Damo im štampani materijal i oni slušaju osnovna predavanja šest nedelja. Posle toga, oni se uvode u kućnu grupu koja deluje u njihovom komšiluku. Posle toga su učeni od strane vođa te kućne grupe.

Voren: Kako ti upotrebljavaš tehnologiju u svrsi pastoralne brige u jednoj takvoj velikoj crkvi? Da li je moguće imati ličan odnos sa toliko hiljada ljudi?

Čo: Sve to ne bi smo ni mogli bez pomoći kompjutera. Crkvu smo kompjuterizovali - svuda imamo kompjutere. Koristimo i Internet. Imamo i tzv. "Internet crkvu" u kojoj ljudi mogu imati učešća putem Interneta. Savetujem ljudima da što više koriste Internet. Koreja je veoma mala zemlja, nije kao Amerika koja ima velika prostranstva. Mi ne možemo stalno proširivati svoje crkvene zgrade. Pored toga mi svake godine imamo novih 20.000 obraćenja po našim crkvama i ne možemo ih sve "strpati" u naše crkvene zgrade. Tako, imamo "Internet crkvu" i mnogi iz mlade generacije veoma rado učestvuju u bogosluženjima iz svojih domova.

Voren: Da li se to održava u određeno vreme ili se može uvek "kliknuti" i videti? Da li je to prenos bogosluženja uživo?

Čo: To je prenos bogosluženja uživo, nedeljom i sredom. Slično tome, kada želim dati kućnim grupama neka specijalna uputstva ili lekcije, onda im ih predajem preko Interneta. Na ovaj način mogu čak govoriti i vođama kućnih grupa u pojedinim geografskim oblastima.

Voren: Tvoja crkva sa 750.000 ljudi je najveća crkva na svetu. Kakva je vaša vizija za ubuduće?

Čo: To je upravo razvijanje Internet službi. Nemoguće je graditi stalno veće i veće crkvene zgrade. Glupo je trošiti više i više novca na održavanje zgrada. Tome nikad nema kraja. Stvarno verujem u to i već sam to rekao mojoj crkvi i mojim saradnicima. Sledeći korak koji ćemo napraviti je taj, da ćemo nastojati što više razviti sajber službe, jer zaista dalje ulaganje novca u zgrade je čisto rasipanje.

Voren: Zamisli samo koliko novca bi onda moglo biti upotrebljeno u misijske svrhe!

Čo: Mi smo već sada poslali širom sveta i podržavamo oko 500 naših misionara. Desila mi se zanimljivost, kada sam pre dve godine bio pozvan da propovedam u Dubaji. Islamska policija je došla i rekla mi: "Ako izađete iz prostora britanske ambasade, bićete uhapšeni." Uprkos tome, svake večeri je oko 3.000 ljudi dolazilo na naše sastanke. Mnogi od ovih saudijaca su bili mladi. Pitao sam ih: "Kako ste saznali da će biti sastanak?" Oni su mi odgovorili: "Preko Interneta!" Rekli su: "U Saudijskoj Arabiji nema crkava, zabranjeno je posedovanje Biblije, ali mi je još uvek možemo čitati preko Interneta. Redovno gledamo vaše prenose bogosluženja a vi ste saopštili da dolazite u Dubaji, zato smo i mi danas došli ovamo."

Voren: Kakve savete bi dao onima koji su novi u službi?

Čo: Pod jedan, želeo bi da ih ohrabrim, tj. da uvek nastoje da imaju pozitivan stav u službi, jer će se susresti sa mnogim obeshrabrenjima. Drugo, treba da budu otvoreni za duhovne darove, da veruju u vizije i snove kao način na koji ih Bog može voditi, govoriti im - Biblija na mnogo mesta veoma jasno govori o tome. Treće, rekao bi im da veoma pažljivo slušaju šta im Duh Sveti govori. Ovo je veoma važno, jer ako postoji želja započeti uspešnu službu za Boga, onda treba posedovati hrabar i avanturistički stav. Bog uvek traži takve osobe, koje su otvorene za Njega i takve uvek upotrebljava.

Voren: Čitao sam tvoju knjigu "Vizije i snovi", u kojoj se u vezi s tim obraćaš pastorima. Šta bi rekao pastorima, kako to treba da slušaju glas Svetoga?

Čo: Sveti Duh uvek govori kroz lično studiranje Svetog pisma. Čak i danas ujutro, dok sam čitao Bibliju i molio se. Znaš, imamo punu glavu znanja (teorije), ali veoma malo pravog Božjeg poznanja u srcu. Mnogi pastori pokušavaju da govore ljudima na osnovu svog znanja iz glave, umesto onog znanja iz srca. Stoga, da bi se steklo ovo znanje (poznanje) u srcu, moramo dosta vremena provoditi u molitvi, studiranju Božje Reči i u čekanju na Gospoda. Mnogi ljudi dok se mole samo oni pričaju Bogu, ali uopšte ne čekaju na Boga da i On dođe i progovori njihovom srcu.

Sveti Duh poput rose dolazi na moje srce i utiče na moje misli i odluke. Dakle, tako primam vođstvo od Gospoda. Čekanje na Boga je veoma važno. Mnogi ljudi misle da je to gubljenje vremena, ali to nikako nije za one kojima Gospod tiho govori i oni ga slušaju.

Voren: Kako si uspeo da podigneš tako mnogo vođa u svojoj crkvi?

Čo: Najvažnije je, motivisati ljude. Kroz moje iskustvo, primetio sam da samo oko 10% ljudi iz cele zajednice žele nešto i da rade, tj. da budu aktivni. Tako, zamolim moje pomoćnike da primete one na kojima Duh Sveti aktivno radi i koje On uobličava u buduće vođe kućnih grupa ili u pomoćnike vođa kućnih grupa. Dakle, tražimo uvek i za svaku službu u crkvi ljude. Konstantno tražimo i biramo ljude.

Voren: Šta tražite, kakve kvalitete oni treba da poseduju?

Čo: Normalno, moraju biti na raspolaganju, da imaju želju za učenjem i da su veoma zabrinuti zbog stanja izgubljenih duša, da imaju srce za evangelizaciju. Takvi ljudi su budući kandidati za vođe kućnih grupa.

Voren: Od svih ljudi koji su došli Hristu u tvojoj crkvi - da li je većina došla Hristu kroz posete bogosluženjima ili kroz kućne grupe?

Čo: Uglavnom kroz kućne grupe. Mnogi pastori imaju pogrešno razumevanje kućnih grupa. Oni misle da su kućne grupe isto što druženja. Ipak, na kućnim grupama učimo ljude kako da evanđeljem dosegnu nespasene. Većina nevernika će nerado doći u crkvu na bogosluženje. Neki se čak plaše da dođu u crkvu - naročito ako je to ona velika. Ali kada su pozvani na sastanak kućne grupe kod svojih komšija, oni se neće osećati tako ugroženo. Tako, to je to, što radimo na kućnim grupama. Kroz njih evangeliziramo svoje komšije i prijatelje.