• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Isus nikad nije propovedao lako Evanđelje, nekakav mekani i kompromisni put spasenja. Pre nego što smo spašeni, živimo da bi ugodili sami sebi. Kada smo spašeni, mi ostavljamo svoje vlastite puteve i tražimo da ugodimo Bogu.

"Niko ne može dva gospodara služiti" (Mt. 6,24 LB). "Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik." (Lk. 14,33 LB). "Borite se da uđete na tesna vrata, jer vam ja kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći." (Lk. 13,24 LB). Ovo poslednje bi bilo i odgovor na pitanje: "Gospode, je li malo onih koji će biti spaseni?" (Lk. 13,23 LB).

Ni u kom slučaju nije preteška stvar za nekog da bude spasen, kad dolazi Gospodu čitavog srca i kad je voljan da ostavi greh i s poverenjem preda svoj život i sve svoje Gospodu. Ali pre nego neko bude spasen, potrebno je da preda čitavo srce.

Jednostavno je spasiti se, kad je neko voljan da preda sebe i sve što ima bez rezerve Gospodu i pouzda se u Gospoda za spasenje. Bez tog predanja prevareni su svi koji misle da pukim razumskim pristankom na određene istine Biblije mogu biti spaseni. Ljudi govore o "veri" u Gospoda Isusa Hrista, a da se uopšte nisu pokajali od svojih greha. Samo puki razumski pristanak na istine Biblije nikada nikoga nije spasio niti će. Čak i đavoli čine više od toga - "veruju i drhću" (Jak. 2,19 LB), ali nisu spašeni. Isus je stavio pokajanje ispred verovanja: "...pokajte se, i verujte..." (Mk. 1,15 LB). Nakon Njegovog uskrsnuća On još uvek zapoveda: "...i da se propoveda pokajanje... i oproštenje greha po svim narodima..." (Lk. 24,47 LB). Pavle sledi svog Gospoda: "... javljajući i Judejima i Grcima pokajanje prema Bogu i veru u Gospoda našega Isusa Hrista." (Dela 20,21 LB). Hrišćani se, ako sagreše, moraju pokajati. Isus, Sin Božji, Glava Crkve, govori i zapoveda pokajanje:

"Ali što imam protiv tebe to je da si napustio prvu ljubav svoju. Opomeni se dakle odakle si ispao, pokaj se, i prva dela čini. Ako li tako ne učiniš, doći ću ti uskoro, i dignuću svećnjak tvoj sa mesta njegova, ako se ne pokaješ." (Otk. 2,4-5 LB).

PREVARENO MNOŠTVO

Da su mnogi već strašno prevareni i da će nastaviti da u tom stanju nezamislive zablude žive do samog sudnjeg dana, otkrivaju nam reči Sina Božjeg:

"Neće svaki koji mi govori: 'Gospode, Gospode!' ući u kraljevstvo nebesko, nego samo onaj koji ispunjuje volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: 'Gospode! Gospode, nismo li mi u ime tvoje prorokovali? nismo li mi tvojim imenom zle duhove izgonili? i nismo li mi tvojim imenom čudesa mnoga činili?' Tada ću ja njima otvoreno reći: 'Nikada vas nisam znao, idite od mene vi koji nepravdu činite.'" (Mt. 7,21-23 LB).

Isus je došao da spasi svoj narod od njegovih greha (Mt. 1,21), a ne u njihovim gresima. Propovednik probuđenja, Vanke Havner (Vance Havner), je napisao: "Velika duhovna probuđenja u prošlosti su bila praćena propovedanjem protiv greha; propovedanjem o Sudu, pozivima na pokajanje, svetu žalost, priznanje i ostavljanje greha; propovedanjem za ispravljanje stvari, povratak na prva dela i povratak na Sveto pismo, molitvu, svedočenje - i sveti život."

E. E.Šelhamer (Shelhamer) pišući o "probuđenjima Šalova (Shalowa)" govori o snažnom upozorenju koje je neophodno u ovom vremenu kad je tako široko rasprostranjeno pogrešno razumevanje onog što pravo znači spasenje. On kaže:

"Nije čudo da je Vesli (Wesley) vikao: 'Kako je to strašno kad poslanici Božji postaju posrednici đavolji i kad oni koji imaju nalog da uče ljude putu u nebo, zapravo ih uče putu u pakao.' Kad me neko pita: 'A ko to tako čini?' ja odgovaram:

'Deset hiljada pametnih i čestitih ljudi, svi oni iz bilo koje hrišćanske denominacije, koji ohrabruju ponosnog, besposlenog, strastvenog ljubitelja sveta i čoveka uživanja; odnosno, nepravedno, neljubazno, lakomisleno, bezbrižno, bezazleno, beskorisno stvorenje - čoveka koji ne podnosi progonstvo za pravednu stvar, ali koji je uveren da je na putu u nebo. To su lažni proroci u najvišem smislu riječi. To su izdajice i Boga i čoveka... Oni neprestano naseljavaju kraljevstvo tame. Oni slede siromašne duše koje su uništili i pakao se pokreće iz svog dna da ih primi na njihovom dolasku.'"

UPOZORENJE SVAKOM ČOVEKU

Pavle "nije prestajao sa suzama učiti svakoga od vas (braće)..." (Dela 20,31 LB). On kaže: "Poznajući, dakle, strah od Gospoda, nastojimo da uveravamo ljude." (2. Kor. 5,11 LB). Ne postoji danas dovoljno straha Gospodnjeg ni među hrišćanima, ni među grešnicima koji ne priznaju svoje grehe. Bog je istinski svet, pravedan, dobar, milostiv i ljubazan, ali On mrzi greh. Činjenica da On daje ljudskim bićima vreme da se pokaju bez ikakvog izuzetka pokazuje da najstrašniji Sud dolazi na one - sve one - koji su prezreli Njegovu milost.

Strašno je gaziti krv Sina Božjega i ne mariti za milost Svemogućeg. Nije moguće "potpuno... propovedati" Evanđelje (Rim. 15,19) i "u potpunosti saopštiti Božju volju" (Dela 20,27), a ne upozoriti ljude da dolazi Sud! Čak je i Feliks drhtao kad je Pavle "govorio o pravdi, o uzdržavanju i budućem suđenju" (Dela 24,24-25 LB).

Svaki onaj koji uljuljkuje hrišćane u još dublji duhovni san od onog u kome jesu, nije Hristov sledbenik. Jer Isus kaže: "Što spavate? Ustanite i molite se..." (Lk. 22,46 LB). Isus govori svojim sledbenicima: "Čuvajte se... bdite dakle jednako, i molite se..." (Lk. 21,34-36 LB). Ako ne želimo imati udeo sa licemerima, gde će biti plač i škrgut zuba (Mt. 24,51), moramo voditi brigu o upozorenju našega Gospoda i paziti - bdeti, biti na nogama, biti duhovno budni i biti spremni. (Mt. 24,42-50). "Jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečji." (Mt. 24,44 LB).

Neko će možda reći da je Isus govorio ta upozorenja samo svojim učenicima u ono vreme, ali je Isus Glava Crkve (Ef. 5:23). "Crkva (je) pokorna Hristu..."(Ef. 5,24 LB). On je naučio svoje učenike da oni uče sve narode da paze na sve što god im je On zapovedio. (Mt. 28,18-20). Isus je Posrednik Novoga zaveta (Novoga saveza) pod kojim mi sada živimo, kao što je Mojsije bio posrednik Staroga zaveta (Jev. 8,8-13; Jev. 9,11-15). Isus je rekao kad će Duh Sveti doći, "I On kad dođe uveriće svet o grehu i o pravdi i o sudu." (Jn. 16,8 LB). Kad Duh Sveti deluje u nekoj sredini, tamo je osvedočenje o grehu.

Bog nam nije rekao da ulepšavamo i olakšavamo ljudima, čineći ih udobnijima da bi mogli uživati i sami sebe obmanjivati. On je rekao: "Teško bezbrižnicima u Sionu..." (Amos 6:1 LB). Isus kaže: "Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe i uzme svoj krst, i ide za mnom."(Mt. 16,24 LB). Razmislite šta to znači slediti Isusa. Je li On uživao u svom životu? Da li je On sam sebe obmanjivao? "Jer ko seje u svoju put, od puti će truljenje požnjeti, a ko seje u duh, od duha će život večni požnjeti." (Gal. 6:8 LB). Mnogi su ljudi danas prevareni zamišljajući da mogu dati samo razumski pristanak na biblijsku istinu, a onda otvoreno i besramno živeti u grehu i očekivati da će otići u nebo posle smrti!

"Sinko, opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svome, a Lazar je naprotiv zla primio. Sad se on ovde teši, a ti se mučiš." (Lk. 16:25 LB).

Ako se ne pokajete od svojih greha, sigurno ćete požeti što sejete! Napustimo sad život sebičnosti i greha, pokajmo se i vapimo Bogu u Isusovo ime pre nego bude prekasno za oproštenje. Isus kaže: "I ko dolazi k meni, neću ga odbiti." (Jn. 6,37 LB).