• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Kad kažemo: Ako bude Božja volja...?
Mislimo: Nema šanse da Bog odgovori na ovo!

Kad kažemo: Hajde da se ukratko pomolimo!
Mislimo: E, sad ću da im otpropovedam, a moraju da slušaju!

Kad kažemo: Mislim da to nije moj duhovni dar.
Mislimo: Ma, begaj bre, nađi nekog drugog!

Kad kažemo: Agape večera.
Mislimo: Žurka, brate, i klopa do stropa.

Kad kažemo: Čudesni su Božji putevi.
Mislimo: Nemam pojma o čemu je reč!

Kad kažemo: Ne osećam da me Duh vodi.
Mislimo: Ma, sve je to bljak!

Kad kažemo: Ostao sam u jutarnjoj meditaciji.
Mislimo: Brate, ne da sam odsovio nedeljno jutro!

Kad kažemo: Ona je tako osetljiva na glas Duha.
Mislimo: Au, kakva sanjarka!

Kad kažemo: Moliću se za tebe.
Mislimo: Možda ću te se setiti dok noćas budem tonuo u san.

Kad kažemo: Večeras je molitvena grupa.
Mislimo: Vreme je da pretresemo ko, šta, gde, s kim...

Kad kažemo: Stavi sve u Božje ruke.
Mislimo: Ne, nemoj od mene da tražiš pomoć!

U jednu malu varošicu došao je novi pastir. Odmah je odlučio, da u prvih pet dana obilazi domove i porodice, da bi se predstavio varošanima pozivajući ih na njegovo prvo bogosluženje koje će održati u nedelju.

Kada je nedelja došla, crkva je bila potpuno prazna. Niko nije došao. Onda je pastir odlučio da u lokalne novine stavi oglas. U oglasu je pisalo: "Zbog smrti crkve u našem gradu, svako od nas je dužan da prisustvuje njenoj sahrani. Sahrana će se obaviti u nedelju, posle podne. Pružimo našoj crkvi pristojnu hrišćansku sahranu."

U nedelju posle podne veliko mnoštvo znatiželjnog sveta okupilo se na "sahrani". Ispred propovedaonice u crkvi nalazio se, jedan zatvoren mrtvački sanduk okružen cvećem. Kada je pastir održao svoju malu propoved, uobičajnu za ovakve prilike, otvorio je sanduk i pozvao zajednicu, da priđu i odaju poslednju počast njihovoj preminuloj crkvi.

Ljudi su bili veoma znatiželjni, da vide šta je u sanduku, tj. Kako izgleda leš "mrtve crkve", pa su počeli da ustaju i u redu prilazili sanduku. Čim je pogledao u sanduk, svaki "ožalošćeni", brzo je odvraćao svoj pogled i pognute glave, i sa osećajem krivice bi odlazio.

Pastir je u sanduk postavio veliko ogledalo, u kome je svako mogao da vidi svoj lik.

Naša crkva je ove nedelje, u tragičnoj smrti izgubila jednog veoma važnog i uvaženog člana. To je naš dragi Neko Drugi.

Njegovo odsustvo je stvorilo veliku prazninu u našoj crkvi, koju će teško bilo ko drugi da ispuni. Neko Drugi je sa nama delio svoj život mnoge godine, Neko Drugi je učinio mnogo više za svakoga od nas, nego mi nekom drugom - to je nešto što moramo otvoreno priznati.

Kad god je trebalo neki posao uraditi u crkvi, ili propovedati, učiti decu u nedeljnoj školi, ugostiti i dati prenoćište braći sa strane, niko se toliko često i požrtvovano nije prijavljivao, kao naš dragi Neko Drugi. On je bio velika inspiracija i podsticaj starešinstvu naše crkve, jer Neko Drugi je bio tu da uradi sve što je trebalo da bude urađeno.

Takođe, veoma poznata stvar svima nama je ta, da je Neko Drugi bio najveći darovatelj. Kad god bi se pojavila finansijska potreba bilo nekog brata, sestre ili misionara. Neko Drugi je dolazio i ispunjavao njihove potrebe koliko je mogao.

Neko Drugi je bio divna osoba, ponekad nam se činilo da je poput nekog natčoveka, ali to nam se možda samo činilo, on nije bio ništa više od nas. To što ga je činilo natčovekom su bila naša velika očekivanja položena u njega, da će on, Neko Drugi uraditi za nas.

Danas, Neko Drugi nije više među nama! I mi se pitamo šta ćemo raditi?

Neko Drugi nam je ostavio divan primer, ali ima li neko ko je voljan da ga sledi? Ko će uraditi stvari koje je Neko Drugi uradio?

Ako se neko od vas pita: "Ko će ovo, ili ono uraditi?", znajte da se više ne možemo osloniti na Nekog Drugog.

LONDON - Britanska vlada planira da azilantima koji stižu u Veliku Britaniju ugrađuje elektronske čipove kako bi nadležne vlasti u svakom trenutku mogle da prate njihovo kretanje, tvrdi štampa u Londonu, prenosi Tanjug.

Jučerašnji "Indipendent on sandej" ekskluzivno saznaje da britanska vlada ima tajni plan za daljinsko praćenje stranaca koji traže azil u Britaniji. To će vlastima omogućiti da u svakom trenutku uđu u trag tim licima, koja se često kriju jer pošto-poto pokušavaju da ostanu u zemlji.

Visoki zvaničnik britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da još nema planova da se ovaj postupak odmah uvede u Britaniju, ali to, kaže on, ne isključuju mogućnost da u budućnosti dođe do primene takvog sistema.

Na Aljasci i Floridi u SAD već se, podseća list, primenjuje pilot šema za elektronsko lociranje kretanja azilanata, koji se često dovode u vezu s kriminalom i terorizmom. (Izvor: GRAĐANSKI LIST. Ponedeljak, 29.9.2003.)

Kada kineski evanđelisti odlaze iz svojih kućnih grupa (crkvi) da evangeliziraju, oni iza sebe imaju jaku molitvenu podršku starijih žena, koje mole sa takvim žarom, da su satima bukvalno licem okrenuta ka podu, u suzama. Ove žene žive zato, bukvalno da bi molile i slavile Boga, one ne stoje iza evanđelista već leže ili kleče. Jednom je takozvani čika Liu, jedan od starijih evanđelista, sa ovom molitvenom podrškom posetio jedno selo u blizini Ančenga (Acheng). Ljubaznog srca, zakucao je na vrata jedne kuće i zapitao da li im može predstaviti Evanđelje. Ljudi su ga isterali iz sela. Liu se povukao i počeo moliti za porodicu koja ga je odbila i isterala iz sela. Posle toga ponovo je ušao u selo i zakucao na ista vrata. Ovaj put su ga polili vodom i ponovo isterali iz sela. Liu nije odustajao, ponovo je molio za njih i ponovo otišao do njihovih vrata, da im kaže kako je važno da se pokaju i veruju u Sina Božjeg, Isusa Hrista. Ovaj put ljudi su ga prebili štapovima i motkama, i proklinjali ga zbog njegovog dosađivanja. Liu je čekao sedam dana, da mu prođu rane, a onda je ponovo zakucao na ista vrata. Ukućani su bili zatečeni i zaprepašćeni što se opet pojavio. Pozvali su ga da uđe unutra, a glava porodice je naredio da svi dođu i da saslušaju šta ovaj čovek ima da im kaže. Tada je ujak Liu počeo da im propoveda Evanđelje. Cela porodica je bila dirnuta u srce i presvedočena o svojoj vlastitoj grešnosti, svi su primili Hrista i odlučili da ga slede. (Izvor: Asia Harvest, fax (+66)-53-800665; www.asiaharvest.org.)

Viktor Čourije (Victor Choudrhie) izveštava o mladiću Jajakeru (Jayaker), čiji slučaj jeste tipičan primer molitvene moći u evangelizaciji i osnivanju novih crkava. "Jajaker je mladić, koji je došao u kontakt sa hinduističkom sektom Sadhus (putujući monasi) u svom rodnom selu. On je padao u trans, tokom njihovih obreda, a zatim odlučio da im se i priključi. 10 godina je živeo sa njima, polu nag, uzimajući hašiš i druge teže droge i praktikujući okult. Onda, je odlučio da se priključi okultnoj sekti Rajnaš Ašram (Rajnish Ashram) u Poni (Poona).

Zatim je od nekog neznanca čuo Evanđelje, to ga je probudilo i doneo je odluku da se preda Hristu i da Ga sledi. Jednog dana je sa svojim prijateljem, Raju otišao u selo Ujaun (Ujjaun), gde su se sreli sa hindu sveštenikom koji je obavljao neke okultne obrede. Jajaker je zamolio Raju da moli za njega (da ga pokriva molitvom) dok će on prići svešteniku i neutralisaće - u Isusovo ime, njegove mantre, koje je ovaj recitovao.

Sveštenik je bio skamenjen, jer nije mogao više da pomeri svoje ruke, da bi prineo žrtvu idolu. Uzviknuo je: 'Neka druga sila je na delu!' Kada je sveštenik ponovo pokušao da prinese žrtvu, njegove ruke opet ga nisu slušale.

Jajaker i Raju pripadaju grupi hrišćana iz Ujaina, koja se priprema za svedočenje na Kumbh festivalu, na koji će doći 20 miliona hindusa." (Izvor: Choudhrie family, Madhya Pradesh, India.)