• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

1. O imitiranju Hrista
i preziranju svih zemaljskih taština

"Ko sledi mene, ne hoda po mraku", govori Gospod (Jn. 8:12). Tim Hristovim rečima smo savetovani da imitiramo Njegov život i Njegove navike. Ako želimo biti potpuno prosvetljeni i oslobođeni od svake slepoće srca, neka naše glavno nastojanje bude studiranje života Isusa Hrista.

Učenja Isusa Hrista su bolja od svih saveta svetaca, i ko ima Njegovog Duha pronalazi skrivenu manu. No, postoje mnogi koji su čuli evanđelje, ali malo mare za Njega, jer nemaju Duha Hristova. Ko poželi da iskreno razume Hristove reči, mora se potruditi da živi onako, kako je On živeo. Mora živeti Hristov život.

Šta dobro činiš ako na učeni način iznosiš istine o Božjem Trojstvu, a nedostaje ti poniznost. Na taj način prezireš to Trojstvo! Istina je, da čoveka svetim ne čini učenje i znanje, već život pun vrlina, čini da on bude prihvaćen od Boga. Draže mi je, da Trojstvo i ne definišem. Jednostavno, da ne umem to. Jer kakvo će mi dobro doneti da znam i celu Bibliju na pamet, kao i sve filozofske principe, ako živim bez milosti i ljubavi Božje? Taština nad taštinama, sve je taština, sem ljubavi Božje i služenja Njemu.

Najveća ludost je tražiti carstvo nebesko kroz stvari ovoga sveta. To je taština, tražiti i verovati u bogatstvo, koje će nestati. Taština je i biti slavan, sav naduvan od ponosa. Taština je u udovoljavanju požuda i želja tela, zbog kojih će se jednoga dana morati snositi kazna. Taština je želeti dug život, a malo se brinuti o tome da ga mudro (dobro) proživiš. Taština je brinuti se za danas, a ne pripremati se za ono šta zasigurno donosi sutra. Taština je ljubiti stvari koje brzo prolaze a ne gledati napred, gde večna radost boravi.

Često se podseti na izreku: "Oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati." (Prop. 1:8). Uvek okreći svoje srce od ljubavi prema vidljiv stvarima, a predaj ga ljubav za stvari koje su nevidljive, jer ko ide za svojim zlim požudama i strastima, prlja svoju savest i ne nalazi milost Božju.

2. Imati ponizno mišljenje o sebi

Svaki čovek prirodno ima želju za znanjem, ali šta koristi imati znanje bez straha Božjeg? Zaista, ponizni seljak koji služi Bogu je bolji od ponosnog intelektualca koji zapostavlja svoju dušu, zbog studiranja zvezda. Ko sam sebe dobro poznaje, postaje mali u svojim vlastitim očima i nije srećan kada ga ljudi slave.

Ako bih ja poznavao sve stvari na svetu a ne bi imao milosrđa, kakvu korist od toga bi imao pred Bogom, koji će me suditi po delima mojim?

Kloni se velike želje za znanjem, jer u tome ima mnogo opasnosti i obmana. Intelektualci vole da se predstavljaju kao učeni i da ih nazivaju mudrima. Postoji mnogo stvari u znanju koje malo ili čak loše utiču na dušu, a oni koji sebe zaokupljaju pitanjima koja ne vode spasenju - su veoma nemudri.

Mnoge reči ne zasićuju dušu, ali dobar život umiruje um i čistom savešću stavlja svoje pouzdanje u Boga.

Što više znaš i bolje razumeš, to ćeš ozbiljnije biti suđen, ako tvoj život ne napreduje u svetosti. Nemoj biti ponosan, zato što si učen ili poznaješ veštine. Radije se boj, zbog talenata koji su ti dati. Ako misliš da znaš mnoge stvari i da ih razumeš veoma dobro, shvati da u isto vreme postoji mnogo stvari o kojima ne znaš ništa. Stoga, nemoj se pretvarati da si mudar, već priznaj svoje neznanje. Zašto sebe da dižeš iznad drugih, kada postoje drugi koji su učeniji od tebe, i mnogo kulturniji od tebe?

Ako želiš da učiš i ceniš nešto vredno, onda sebe smatraj kao nekog nepoznatog i malog - beznačajnog. Istinsko poznavanje i preziranje samoga sebe je najbolji i uvek savršen savet. Razmišljaj o sebi kao o beznačajnom, a o drugima uvek misli kao o velikim, boljim i mudrijim. Ako vidiš drugoga da greši javno ili da čini ozbiljan prestup, nemoj sebe onda smatrati boljim, jer ne znaš koliko tebi fali da ne padneš u greh. Svi ljudi su krti (lomljivi), ali ti moraš priznati da niko nije krći od tebe samog.