misaone refleksije
Tridesetih godina prošlog veka Staljin je naredio da se sprovede duhovna "čistka". Progonjeni su svi hrišćani i uništavane su Biblije. U Stavropolju je ovo naređenje sprovođeno sa neverovatnom revnošću i žestinom. Uništeno je na hiljade Biblija i mnogi vernici su poslati u tzv. gulage - zatvorske logore, u kojima su skoro svi umrli kao neprijatelji države.
Posle raspada SSSR-a, mnogi Rusi su ponovo počeli da se duhovno bude i da se interesuju za Boga. Ubrzo su počeli da dolaze misionari. Tako je jedna grupa došla i u Stavropolj. Nisu poznavali istoriju grada, ali kada su se pojavili problemi sa dovoženjem Biblija iz Moskve, neko od domaćina se setio da se na periferiji grada nalazi skladište u koje su za vreme Staljina sakupljane Biblije pre spaljivanja.
Posle mnogo molitvi konačno je jedan član grupe smogao hrabrosti i otišao kod predstavnika vlasti da se raspita da li su Biblije još uvek tamo. Još uvek su tamo bile! Dobili su dozvolu da te Biblije uzmu i ponovo ih razdele građanima Stavropolja.
Sledećeg dana su iznajmili kamion i došli su sa nekolicinom najamnih radnika, Rusa. Trebalo je da im pomognu da te Biblije natovare i odvezu odatle. Jedan od radnika je bio mladić, neprijateljski raspoložen, nevernik, koji je došao samo zbog nadnice. Dok su se utovarale Biblije, mladić je odjednom nestao. Pronašli su ga u jednom ćošku skladišta. Plakao je.
Sakrio se sa namerom da jednu Bibliju uzme za sebe. Međutim, to što je pronašao jako ga je potreslo. Sa unutrašnje strane korice Biblije koju je odabrao, bio je potpis njegove bake! To je bila njena Biblija. Iz tolike gomile Biblija ukrao je upravo onu koja je pripadala njegovoj baki, ženi koja je ceo život bila proganjana zbog njene vere. Zato je plakao. Shvatio je da je Bog stvaran. Njegova baka se sigurno molila za njega i za ceo grad.
Pronalaženje bakine Biblije je za ovog čoveka bio pravi duhovni bljesak. Danas je za njega Biblija isto tako dragocena kao što je bila i za njegovu baku.
Sotona je sazvao svetsku skupštinu palih anđela . U uvodnom izlaganju rekao je svojim zlotvornim pomoćnicima sledeće:
"Ne možemo zabraniti hrišćanima da odlaze u crkvu. Ne možemo im uzeti Bibliju i zabraniti da upoznaju istinu. Ne možemo ih odvojiti od Biblijskih vrednosti, kojima su generacije hrišćana odane, ali moramo uraditi nešto drugo. Moramo ih zaustaviti u izgradnji pouzdanog i trajnog odnosa sa Isusom Hristom. Kada imaju iskren i pouzdan odnos sa Hristom, onda je naša moć slomljena. Zato, ostavimo ih da odlaze u crkve i molitvene domove, ne uzimajmo im njihov konzervativan stil života, ali se usmerimo na njihovo vreme, da nemaju vremena za blizak i iskren odnos sa Isusom Hristom. Svoj cilj ćemo najbolje ostvariti na taj način, što ćemo im praviti prepreke u njihovim težnjama za iskrenim odnosom sa svojim Spasiteljem u samoći. Moramo po čitav dan biti u njihovoj blizini da bi im onemogućili ostvarenje tog i takvog odnosa."
"Kako ćemo to uraditi?" Pitali su demoni. "Zabavite ih životnim sitnicama, koristeći različite efektne trikove, da bi okupirali njihove misli." odgovorio je sotona. "Učinite im primamljivim trošenje, trošenje, trošenje a zatim pozajmljivanje, pozajmljivanje, pozajmljivanje. Zaplavite njihove poštanske sandučiće reklamnim materijalima, lecima, narudžbenicama i ponudama različitih besplatnih materijala, nudite im razne usluge i lažne nade. Neka je u njihovom životu novac uvek na prvom mestu. Ubedite žene da je bolje da nemaju dece, kako bi imale vremena za puno radno vreme i izgrađivanje svoje karijere, koja je važnija od porodice. Neka muževi rade šest, bolje sedam dana u nedelji, deset a možda i dvanaest sati, kako bi mogli zadovoljiti svoj životni stil. Zabranite roditeljima da provode vreme sa svojom decom. Tako će se njihove porodice početi da se raspadaju. Dom neće više biti azil za porodicu usled pritiska svakodnevnih briga.
Razdražujte njihova čula, kako ne bi mogli čuti tihi Božiji glas i razmišljati o Božijoj reči. Naučiće na stalno uključen radio, slušaće našu muziku, kadgod budu vozili automobil. Ubedite ljude da treba imati stalno uključen televizor, video plejer ili kompjuter. Neka u svim prodavnicama i restoranima svira glasna muzika. Sve ovo zaglušiće njihove misli, neće biti sposobni da saslušaju jedan drugoga i razbiće njihovo uzajamno i jedinstvo sa Isusom. Ne zaboraviti, da njihove noćne ormariće popunite novinama i časopisima . Bombardujte njihove misli novostima 24 časa dnevno.
Pobrinite se za njihove vikende. Neka se s posla vraćaju umorni, bezvoljni i nespremni za dane i nedelje koje dolaze. Nemojte im dozvoliti da odu u prirodu na odmor, kako bi se divili prirodnim lepotama i Tvorcu te prirode. Dajte im hleba i igara. Neka se zapale njihove strasti na različitim sportskim takmičenjima i koncertima. Pripremite im hranu za oči. Neka su filmovi akcije njihova glavna zanimacija, razdražujte njihova čula. Nemojte zaboraviti bilborde pored puteva. I kada budu na odmoru ne dajte im mira. Pošaljite ih na egzotična mesta, zabavne parkove... samo neka se zabavljaju kao što se zabavlja ovaj svet.
Kada se sastanu, servirajte im malo spletki i svetskih tračeva, zasvirajte im malo na osećaje i živce a iznad svega nemojte im dozvoliti, da svoju snagu crpe iz Božije Reči. Neka se raziđu sa opterećenom savešću i razdraženih osećaja. Ostavite ih da budu deo programa duhovnog nastojanja. Što više, to bolje. Prepunite njihove živote velikim mnoštvom dobrih razloga protiv trošenja vremena na molitvu i prilike da se studira Božja Reč. Uskoro će se truditi vlastitom snagom, žrtvovaće i svoje porodice i zdravlje zbog lažnih razloga."
Sastanak je bio završen. Đavolovi anđeli su otišli da ispunjavaju svoje zadatke - delovati da se mnoštvo hrišćana po celom svetu takmiči u pravljenju novih crkvenih programa, tako da nemaju vremena za svoje porodice ni za bližnje. Delovati da hrišćani trče sa jednog mesta na drugo, sa jedne akcije na drugu, sa jednog sastanka na drugi, tamo i ovamo. Da li je Sotonin plan bio dobar? Prosudite sami.
Evanđelista Joel Marandi, koji služi u indijskom gradu Purnea, izveštava: "Ovde postoji Safa Hor, to je grupa ljudi iz Santal naroda, koji žive u Mohini selu, u oblasti Araria. Oni obožavaju hinduističkog boga Ramu i njemu u čast svake godine održavaju hodanje po užarenom ugljevlju. Oni iskopaju rupu u zemlji, u nju naspu uglja koji zapale a onda po tome hodaju - bez ikakvih opekotina. Ja sam služio kao evanđelista u ovom selu već dve godine, bez ikakvih rezultata. Shvatio sam da ovaj ritual hodanja po vatri ima demonsku pozadinu i podršku, i da je to glavni razlog zašto evanđelje nije prihvaćeno u selu. Ove godine sam pozvao neke prijatelje, hrišćane da mi pomognu. Zajedno smo obilazili mesto gde je trebalo da se ceremonija održi, i molili smo da Gospod slomi svaku demonsku silu u selu. Kada je trebalo da počne, na njoj se pojavilo samo nekoliko ljudi. Kada je prvi od prisutnih pokušao da hoda po vatri, izgoreo je svoje noge. Tada sam počeo da govorim ljudima o Isusu, o istinskom i jedinom Bogu, ukazujući na njegovu silu koju je pokazao na ovoj ceremoniji. 25 seljana je odlučilo da prihvati Isusa. Zar to nije predivno?" Izvor: Missions leader S.D. Ponraj, e-mail ponraj@md2.vsnl.net.in
Engleski evanđelista David Hathaway, dobro poznat po svojim evanđeoskim kampanjama po Rusiji, često je izveštavao kako su se dešavala razna fizička isceljena za vreme molitvi predanja Isusu. On sam je patio od bolesti pluća. Na pregledu su mu lekari rekli da ima ozbiljan slučaj pneumonije i prepisali mu antibiotike. Njegovo stanje se nije popravljalo tako da je na pregled otišao drugom specijalisti za pluća, koji je dijagnozirao da nije u pitanju pneumonija već rak na desnom plućnom krilu. Bronhoskopija i kompjuterska tomografija su potvrdile ove nalaze. Lekar mu je savetovao da će biti najbolje ako se to plućno krilo hirurški odstrani. Ali, čuvši to Hathaway se molio Gospodu i posle toga izjavio da je potpuno isceljen, što su potvrdili i novi nalazi lekara, koji su ujedno potvrdili da je to "neviđeno čudo". Izvor: David Hathaway, www.propheticvision.org.uk
