• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Šta je to plod?

Ja sam godinama čitao odeljak u Jovanu (Jn. 15:1-17) kao generalni poziv hrišćanima da druge ljude dovode Hristu. Ipak, nema nikakvog razloga da se ono što je Isus mislio, kada je rekao plod, ograniči samo na zadobijanje duša. Istraživao sam u Bibliji značenje reči plod i dobra dela, i otkrio da se te reči koriste u skoro istom značenju. Na primer stih iz poslanice Titu: "Ali i naši neka se uče da budu prvi u dobrim delima gde je to neophodno potrebno, da ne budu bez ploda," (Tit 3:1)

Ni sami apostoli ne bi Hristove reči razumeli isključivo u smislu evangelizacije. Kao ljudi koji su živeli ruralnim načinom života, oni bi razumeli da plod označava najbolji rezultat ili najslađu nagradu u životu.

Možda su se prisetili i ovih, za njih poznatih reči: "On je kao stablo zasađeno uz vode tekućica što u svoje vreme plod donosi; lišće mu nikad ne vene; sve što radi dobrim urodi" (Ps. 1:3). Praktično rečeno, plodovi predstavljaju dobra dela - naše misli, stavove ili aktivnosti koje Bog priznaje zato što donose slavu njegovom Imenu. Plod u vašem životu jeste ono što Bogu donosi čast na zemlji. Zbog toga je Isus i izjavio: "Time se proslavio moj Otac, da donosite mnogo roda" (Jn. 15:8).

Kada dopustite Bogu da promeni vašu prirodu, počećete da donosite unutrašnje plodove svog novog Hristolikog kvaliteta: "A plod Duha je ljubav, radost, mir dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost, uzdržanost" (Gal. 5:22).

Kada dopustite Bogu da deluje kroz vas i tako sebi pribavi slavu, počećete da ubirete spoljašnje plodove. (U ovo je svakako uključeno vaše svedočenje za Hrista.) Apostoli su u svakom području života videli priliku da bi donosili plodove. Pavle je pisao: "A Bog je kadar učiniti da se svaka blagodat obilno izlije na vas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za svako dobro delo" (2. Kor. 9:8). Neovisno o tome da li cepate drva kakvoj udovici, brinete se za bolesnog komšiju ili život provodite kao misionar u srcu džungle, spoljašnji plodovi će se pojaviti uvek kada je motiv zbog kojega radite to što radite, donošenje slave Bogu.

Pitate se koliko su plodovi važni i značajni? Isus je rekao: "...nego sam ja vas izabrao i postavio da vi idete i donosite rod, i da vaš rod ostane..." (Jn. 15:16). Plod je vaš jedini postojani depozit u nebu. Pravi plod će uvek ostati. I ne zaboravite, plod je glavni zemaljski razlog vašeg spasenja. Pavle je rekao hrišćanima u Efesu da su u "Hristu Isusu stvoreni za dobra dela" (Ef. 2:10).

Isus nas ne vodi do osvetljenog kruga u vinogradu samo zato da bi se naši snovi ostvarili. Naši snovi, kao i snovi prvih učenika, isuviše su mali. Mi smo pozvani da ostvarimo Božije snove - da njemu donesemo slavu time što ćemo živeti izobilan život. Na taj način ćemo pronaći i svoje sopstveno ispunjenje - sada, i za svu večnost.

Možda mislite da će se nešto što je tako odlučujuće u Božijem planu dogoditi samo od sebe? Ništa ne može da bude toliko daleko od istine kao ta pretpostavka. Da bi vinograd bio istinski produktivan, vinova loza treba da "odgovori" na vinogradarevu pažnju. Ali, kao što ćemo videti, ne odgovaraju sve loze na isti način. Zapravo svaka loza u vinogradu je jedinstvena, i kada dođe dan berbe, na različitim lozama će visiti različiti broj i različita veličina grozdova.

Prošetajte sa mnom kroz vinograd, jer želim da vam na upečatljiv način ilustrujem četiri različita nivoa žetve za večnost. Na taj način ćete dobiti i jasnu sliku o tome. šta će vaš život da "sabere" za Boga.

Suva loza?

Isus je rekao: "Svaku lozu na meni - koja ne rađa roda - On uklanja..." (Jn. 15:2). Kakva problematična misao! Čak i neki dobri biblijski učitelji tumače ovaj stih u značenju, da ako ne donosiš plodove tada nisi hrišćanin. Neki drugi kažu da reč "uklanja", znači gubitak spasenja ukoliko čovek u dužem periodu ne pokazuje dokaze tog spasenja. Međutim, zar ne mislite da je poenta ovog stiha sledeća: "Svaku lozu na meni." Novi zavet na više mesta opisuje hrišćane kao one koji su "u Hristu". (Na primer: 1. Kor. 1:30; 2. Kor. 5:17; Ef. 2:10 i Fil. 3:9.) Zbog ovoga verujem, da slobodno možemo da zaključimo kako je moguće biti u "Hristu", a ipak, kao ona suva grana, jedno određeno vreme ne donositi plod. Iskustvo rađanja ploda je nešto subjektivno. Ako ste vi kao ja, biće nedelja pa i godina u vašem životu za koje ste svesni da u njima nije bilo ploda. Ja verujem da je (u pomenutom stihu) Isus upravo ovo želeo i da kaže.

Pored toga mi znamo da spasenje ne zavisi od nas: "Jer ste posredstvom vere blagošću spaseni, i to nije od vas - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali" (Ef. 2:8-9).

Takođe, Isus nas stavlja pred ozbiljnu nedoumicu rekavši: "Vi ste već čisti..." (Jn. 15:3). Kako se "uklanja" odnosi na to da smo već "čisti"? Šta bi to moglo onda da se "čisti"?

Odgovor nam stiže iz dva dela:

Prvo, tačniji prevod grčke reči airo, iz koje je izvedeno "uklanja" (Jn. 15), bi bio "podiže" ili "uzdiže". Takav (ispravniji) prevod reči airo nalazimo, na primer, kada učenici "podigoše" dvanaest punih košara sa hranom pošto je pet hiljada ljudi obedovalo (Mt. 14:20); Simon je bio prisiljen da "ponese" Hristov krst (Mt. 27:32); Jovan Krstitelj je Isusa nazvao Jagnjetom Božijim koji "uzima" greh sveta (Jn. 1:29, prevod dr Lujo Bakotić). U suštini, kako u biblijskoj tako i u grčkoj literaturi airo nikada ne znači "odseći". Zbog toga. kada neki biblijski učitelji tu grčku reč prevedu sa "odstraniti" ili "odseći", to je pre nespretna interpretacija nego korektan prevod.

"Podizanje" govori o sklonosti vinogradara da podigne polegle loze... Pokazivao je kako se Otac osigurava da će njegova letina da sazri i da bude slatka. Kada loza polegne na prljavu zemlju, Bog je ne odseca i ne baca. Podiže je, čisti i pomaže da ponovo postane plodna.

Za hrišćane greh je kao prljavština koja prekrije lišće. Vazduh i svetlost više ne mogu da prodru tamo gde treba, loza počinje da malaksava i prestaje da razvija plod. Kako nas naš Vinogradar podiže iz blata i bede? Šta On čini da naša loza od suve ponovo postane sveža kako bi mogli početi da punimo košare plodom? Odgovor na ovo pitanje je prva tajna čokota.

Prva tajna čokota

Ako naš život konstantno ne donosi rod, Bog će da posegne za disciplinskim metodama. Bude li neophodno, Bog će da dopusti određenu količinu bola na nas sa ciljem da nas dovede do pokajanja. Božija svrha je da nas očisti i oslobodi od greha tako da bi mogli da živimo izobilniji život njemu na slavu. Ovaj proces Biblija naziva vaspitavanje ili karanje, a ja ga zovem najboljom dobrom vešću koju ne želimo da čujemo.

Sva Božija dela su učinjena sa namerom da vas mudro, nežno ali uporno "guraju prema životu i karakteru koji i sami želite da dosegnete, ali ne možete bez pomoći.

Proba vaše vere

Našao sam da je korisno razmišljati o "orezivanju" ljudi u svetlu Biblijskog izraza "proba (testiranje) vaše vere". Do vremena kada su pisali poslanice, učenici su naučili da svaku priliku upotrebe na usavršavanje svoje vere u Isusa, i da povećaju svoju uspešnost u službi za njega. "...kušanje vaše vere... ima savršeno delo", pisao je apostol Jakov, "da budete savršeni i potpuni, bez ikakvog nedostatka." Prilikom orezivanja, taj čin je pojačan približavanjem Božijih makaza suštini čovekovog bića. Bog ne pokušava samo da ukloni. On verno stvara prostor za snagu, produktivnost i duhovnu silu u našim životima. Njegov cilj je da nas dovede bliže "savršenosti i potpunosti" Hristovoj slici.

Proba vaše vere nema ništa sa statusom vašeg spasenja. To je već završena činjenica. Nadalje, kušanje naše vere nema ništa zajedničko sa nivoom vere tipa: "Zašto mi Bog ne pomaže da pronađem ključeve od kola?" Testiranje naše vere su različite nevolje koje nas navode na predanje Bogu, nama inače nečeg veoma dragocenog, pa čak i kada bismo imali svako pravo da to zadržimo.

Osećaćete da vas okolnosti guraju ili vuku, ali ne i da vas udaljavaju od Boga; osećaćete da vas Bog kara, ali ne i da vas osuđuje ili proglašava krivim. Psalmista mora da je opisivao pročišćujuće iskustvo... i neprocenjiv rezultat tog iskustva. "Jer si nas ti okušao, Bože; na vatri si nas okušao, kao srebro što se kuša" (Ps. 66:10)

Jeste li ikada uočili da "kušanje vaše vere" zapravo i nije test, ukoliko vas ne gura dalje od vašeg poslednjeg testa. Ukoliko vas ne gura da potvrdite vaš poslednji test, upravo zbog toga orezivanje traje duže i odseca više nego što mi mislimo da je potrebno i da je fer. Ali i zato što se obično povučemo kada mislimo da smo dosegli svoj maksimum i da ne možemo više. Ukoliko bi nas Orezivač tu ostavio, nikada ne bi rasli više niti bi saznali koliko Bogu uistinu verujemo. Kada vaša vera oseća da ne može dalje, setite se nekih važnih istina orezivanja: Bog nikada ne poseže za bolom, ukoliko bezbolnom metodom može da postigne isti rezultat. Orezivanje je jedini i najbolji odgovor na naše najdublje želje; to je nežni poklon Svemudrog, Oca koji ljubi. "Bol je bilo ispravno i neophodno ljubimo nasilje koje mi je donelo slobodu", pisao je Paskal.

Nije svako bolno iskustvo rezultat orezivanja. Da li vam je srce slomljeno zato što se vaše maloletno dete upustilo u eksperimentisanje sa drogom i seksom? Bog nije upotrebio vaše dete da bi vas obrezao. Jesu li doktori otkrili da bolujete od dijabetisa ili raka? Nije to Bog izveo da bi video kako ćete reagovati. A ipak, sve što vas zadesi možete da iskoristite i dopustite Bogu da radi u vašem životu i učini ga izobilnim. Ukoliko Ga pozovete u sred okolnosti u kojima se nalazite, On će ispuniti svoje obećanje da sve izlazi na dobro onima koji Ga ljube (Rim. 8:28).

Bol orezivanja dolazi odmah, a plodovi orezivanja kasnije. Baš kao i u vinogradu, orezivanje naših života je sezonski posao. Kvantitet i kvalitet buduće berbe zavisi o našem pokoravanju Vinogradaru sada.

Druga tajna čokota

Ukoliko vaš život rađa malo ploda, Bog će intervenisati orezivanjem.

Mada su trajanje, veličine i obimi sezona orezivanja različiti, sezone koje se smenjuju nisu neodređene. Obećavam vam da će sezona ploda doći i vi ćete znati da više niste pod Božijim makazama. Gde god pogledate videćete neverovatne dokaze promene u ljudima i širenje Božijeg carstva. Pogledajte samo na mnoge nevolje u životu apostola Pavla. A potom razmotrite neverovatan obim berbe. To je čak nemoguće izmeriti, zar ne? Ustvari, Pavlova loza je još uvek zelena; još uvek rađa plod.

Osoba trajnog odnosa

Trajnost je najvažnije prijateljstvo vašeg života. Trajnost ne gleda na to koliko mnogo znate o veri ili o Bibliji. U trajnosti vi tražite, čeznete, žednite, čekate, vidite, znate, volite, čujete i odnosite se prema... osobi. Više trajnosti znači više Boga u vašem životu, više Njega u vašim aktivnostima, mislima i željama.

U našem zapadnom stilu žurbe i aktivnosti za Boga često "promašujemo" zadatak jednostavnog uživanja u Božijem društvu. A ipak, stvoreni smo na takav način da smo nezadovoljni i nekompletni izvan tog odnosa. "Kao što košuta potoke traži, tako duša moja za tobom čezne, Bože" (Ps. 42:1).

Ako je naša potreba za tim odnosom toliko duboka i trajna, zašto ga tek neznatan broj ljudi tako vatreno traži? Uveren sam da je jedan od osnovnih razloga taj što ne verujemo da nas Bog odista voli. Naravno, verujemo u Božiju ljubav na teološki način (Bog voli svakoga, je li tako?), ali ipak se nekako ne osećamo subjektom njegove ljubavi. Uvereni smo da se On seća svih loših stvari koje smo uradili i da je brz u osudi svega lošeg što činimo sada. Mislimo da je nestrpljiv i zauzet nekim važnim stvarima, tako da tek preko volje provodi vreme sa nama. Ima li ikakvog razloga zbog kojeg bi želeli da budemo u društvu sa takvom osobom?

Ukoliko biste sačinili listu kvaliteta svog najboljeg prijatelja, mislim da bi zapisali nešto kao: "On / ona me prihvata", "uvek ima vremena za mene" ili "u njegovom tj. njenom društvu se osećam prijatno" Osobine koje cenite kod svog najboljeg prijatelja (zbog čega vam i jeste najbolji prijatelj) je upravo ono što vam Bog nudi. Kada Bog pogleda na vas, On ne poziva u pamćenje grehe za koje ste zamolili oproštenje. On vidi voljeno dete, dragocenog naslednika. A taj Bog - vaš prijatelj - trajno želi da bude sa vama, čak trajnije nego što vi želite da budete sa Njim. Isus je rekao: "Kao što je Otac ljubio mene, i ja sam ljubio vas; ostanite u mojoj ljubavi" (Jn. 15:9). Razumete li vi ove reči? Ostanite, bujajte, osetite pravu ljubav "u mojoj ljubavi".

Ako odista ostanemo u Njegovoj ljubavi, počećemo da se osećamo tako odgajani, tako cenjeni. tako voljeni, da ćemo prosto trčati u njegov zagrljaj kada god je to moguće.

Ako vaš život donosi više roda, Bog će vas pozvati u odnos dublje trajnosti sa sobom.