misaone refleksije
Petra i ja smo delile sobu u internatu. Jednog dana na naš sprat su se doselile četiri nove studentkinje. Petra i ja smo otišle da se pozdravimo sa njima. Nisu bile oduševljene našom posetom, iako nas je ta poseta 'koštala' dve flaše Koka-kole i nekoliko kesica čipsa, što je za naš studentski standard bio popriličan izdatak. Novac i hladan prijem od strane novih studentkinja i nije bio neki problem, šokiralo nas nešto drugo: jedna od devojaka, Dora, bila je satanistkinja! Već sam za ovih nekoliko godina koliko živim u internatu videla svašta, ali kada sam shvatila da je njena polica puna okultne literature, crnih sveća i satanističkih biblija, počele su noge da mi se tresu. Petra je isto tako reagovala i stvarno smo bile u nedoumici kako da joj kažemo da smo hrišćanke, i kako da je pozovemo na omladinski sastanak. Odahnule smo sa olakšanjem kada smo izašle iz njihove sobe.
Neposredno pre Božića, na fakultetu je držao predavanje čuveni američki filozof, poznat po svom materijalizmu i ateističkom pogledu na svet. Petra me je nagovorila da odemo na to predavanje govoreći da je dobro znati i razmišljanje 'opozicije'. To je bio 'doživljaj'!
Toliko najavljivan i hvaljen govornik držao je predavanje čitava dva sata, i za to vreme nije rekao ništa konkretno u korist ateizma, nego je sve vreme uvredljivo, čak i vulgarno napadao hrišćanstvo. Sve hrišćane je proglasio maloumnim budalama a veru u Boga je nazvao poštapalicom za nesposobne. Bila sam jako uvređena i besna, i došlo mi je da zaplačem. Međutim, Petra se nije dala obeshrabriti i hrabro se uključila u diskusiju sa svojim svedočanstvom vere, ne obraćajući pažnju na ismevanje tog čoveka.
Kako smo se tek iznenadile kad je uveče neko bojažljivo pokucao na vrata naše sobe. Bila je to Dora. Htela je da pozajmi Bibliju, ali to što nam je posle ispričala nas je još više iznenadilo. Rekla nam je kako joj je odvratan ponos tog ateiste. Osećala je da iza svih tih silnih reči nema ničeg osim prazne duše. Bila je to praznina koju je i ona sama imala.
To veče smo se po prvi put zajedno sa njom molile. Onda je Dora počela da dolazi i na omladinske sastanke.
Danas je Dora sretna mlada žena, koja je primila Isusa Hrista i radosno svedoči o tome drugim ljudima. A znate li šta je u njenom svedočanstvu vere prava 'pikanterija'? Upravo taj 'ateistički' evangelizator! Pogledajte samo! Bog sa svakim čovekom ima plan, i ništa nije za Njega nemoguće. Da li verujete u to?
Jedan preživeli iz strašne avionske nesreće u amazonskoj kišnoj šumi je postao uspešan evanđelista, deleći svoje čudesno svedočanstvo sa drugima širom Latinske Amerike i u SAD.
Venecuelac Karlos Arteaga (Carlos Arteaga) čiji avion se srušio u džunglu priča kako je Bog poslao anđele da ga zaštite od divljih zveri i zlih duhova (demona), kako ga je snabdevao hranom i vodom i pomagao mu da preživi 11 dana u džungli. Kada je na kraju bio spašen, Arteaga je bio ozbiljno povređen i desna noga je morala biti amputirana.
"Verujem da je Bog učinio čuda za mene, ne samo da bi spasio moj život, već da bi i promenio živote mnogih, da bi ohrabrio ljude," rekao je Arteaga. Hiljade su se odlučile da slede Hrista, ili ponovo predale svoje živote Bogu i doživele božansko isceljenje kroz Arteaginu službu.
Arteagin život se iz temelja promenio 12. oktobra, 1999. On je leteo iz svog rodnog grada Ajakuša (Ayacucho) za Manapairu (Manapaiare), kada se iznenada desio kvar na motoru aviona i sručio se u amazonsku džunglu. Petoro ljudi koji su, takođe, bili u avionu su poginuli. Jedan mladić od 18 godina i jedna 11 godišnja devojčica, oboje hrišćani, zajedno sa Arteagom su preživeli.
Posle tri dana od pada, dogovorili su se da dvoje preživelih mladih, krenu i potraže pomoć, a da teško povređenog Ateagu ostave na mestu udesa sa veknom hleba i u improvizovanom zaklonu koji je trebalo da ga zaštiti od divljih zveri. Ateaga, otac petoro dece, nije znao da li će preživeti, ali je sebe stalno podsećao na Božje obećanje iz Psalma 91.
Pio je vodu iz obližnjeg potoka i Bog mu je pružio "topao oblak vazduha" u hladnoj noći, koji mu je omogućio da dobro spava. Jednom je imao viziju kako Bog spušta mač sa neba da bi odognao zle duhove koji su ga mučili. Bog je takođe poslao i dva anđela sa obrocima od mesa, hleba, salate i voća, govori Arteaga.
Posle 10 dana spasilačka ekipa je pronašla Ateagu. Kada su ga pronašli, na nebu se ukazala duga, videli su i jednog anđela a na drveću u okolini je bilo mnoštvo lešinara, govori Arteaga. "Kada su me ugledali mislili su da sam mrtav, bio sam crn, prljav i prekriven osušenom krvlju."
Čim su ga spasioci izneli iz improvizovanog skloništa, lešinari su se sa drveća obrušili na mrtva tela poginulih i počela da ih komadaju. "Ljudi iz spasilačke ekipe su shvatili da sam ja bio natprirodno zaštićen Bogom. Rekao sam im da je anđeo Gospodnji bio oko mene."
Arteaga je sledećeg dana prebačen u bolnicu, gde je imao devet operacija i gde se oporavljao punih devet meseci. Dobio je protezu za desnu nogu, ima šrafove u svojim rukama i metalnu pločicu u svojoj glavi.
"Jedanaest najboljih lekara u Venecueli su došli da me vide u bolnicu i rekli mi da ima 12 razloga zbog kojih ne bi trebao da budem živ," govori Ateaga. "Neshavtljivo, da sam 10 dana bio okružen sa pet mrtvih tela u džungli i ostao živ. Citirao sam im Psalam 91:3, 'On će te izbaviti iz zamke ptičareve, i od ljutog pomora.'"
Da bi ispunio datu reč Bogu posle pada aviona, Arteaga se odrekao svoje karijere i posla kao TV i radio graditelj antenskih tornjeva i postao je puno-vremeni evanđelista. Na svoju prvu godišnjicu od nesreće on je davao svoje svedočanstvo pred oko 14.000 ljudi u Karakasu (Caracas) na stadionu, gde je oko 3.800 ljudi izrazilo želju da prihvati i sledi Hrista.
"Gospod je poznavao moje breme za izgubljenim dušama", kaže Arteaga, koji je već pet puta putovao u SAD, da bi tamošnjim crkvama dao svedočanstvo. "On mi je sačuvao život, da bi ispunio svoj naum kroz mene."
Vilfredo Oliveros (Wilfredo Oliveros), venecuelanski pastor i Arteaginim prijatelj, koji ga je posetio tri dana nakon spašavanja, je rekao: "Ono što se njemu dogodilo je natprirodno, to je čudo. To dokazuje da je Isus isti, juče, danas i zauvek."
Zlatnom karakteru ne treba poliranje.
Smrt nije poslednji san, već poslednje buđenje.
Ne govori mnogo o sebi. Taj predmet najmanje poznaješ!
Da bi upotrebio tebe, Bog mora dugo da radi u tebi. Iako radi nešto veliko, radi na svoj način i u svoje vreme.
Ako radimo ono što moramo robovi smo, ako radimo više od moranja slobodni smo.
I najmračniji čas ima samo 60 minuta.
Tražio sam prijatelja i nisam ga našao. Postao sam prijatelj i našao sam mnoge prijatelje.
Hrišćanstvo: Božji čovek na Božijem mestu, u Božjoj službi, na Božji način za Božju slavu.
Đavolji saveti su loši, putevi još lošiji a plata najgora.
Prosečno hrišćanstvo ima samo jedan problem - prosečnost!
Crkva je bolnica za grešnike a ne muzej za svece.
Jezik je ambasador srca.
Kada je čovek voljan da otkrije svoje grehe Bogu, Bog je još voljniji da ih pokrije!
Tajna srećnog braka nije toliko naći pravu osobu, koliko biti prava osoba.
Ne stavljaj upitnik tamo gde je Bog stavio tačku.
Kroz tvoje suze, duša gleda predivne boje Božije duge utehe.
1. Hej! Moj je red danas da sedim napred, ispred propovedaonice.
2. O, tako sam uživao u provedi da nisam ni primetio da je trajala preko 30 minuta.
3. Ja lično nalazim veće zadovoljsto u svedočenju ljudima, nego u gledanju TV-a.
4. Umesto da kupujem i čitam "žutu štampu", odlučio sam da tih 100 dinara nedeljno priložim u crkvu.
5. Dobrovoljno sam se prijavio da brinem o crkvenoj zgradi.
6. Briga me šta kaže naš crkveni statut o plaćanju pastora. Dajmo mu platu da može normalno da živi.
7. Rado učim da pevam nove pesme.
8. Pa, pošto smo već svi ovde, hajde da današnje bogosluženje počnemo ranije.
9. Pastore, mi bi vas rado poslali i platili, vama i vašoj porodici, 15 dana odmora na moru.
10. Ništa mi ne pruža takvo zadovoljstvo i mir, kao naši sastanci crkvenog odbora.
Gospode,
Da li bi bilo moguće da već jednom dođe istina? Zbog čega uvek lažemo i nastojimo da druge prevarimo? Svaki čovek ima pravo da mu drugi pokaže pravo lice, da mu jasno kaže prave misli.
Često sam iznenađen što susrećem hrišćane kako lažu, kao i ostali ljudi. Dakle, oni nisu shvatili poruku Evanđelja, Istine koja oslobađa.
Čujem da ima ljudi čak i u vodstvu crkve za koje ne postoji kult istine. Oni kao diktatori utvrđuju svoju vlast organizovanim lažima, pokrivaju se jagnjećom kožom, prikazuju se kao dobročinitelji a gule druge, kao političari obmanjuju narod, to su ponašanja koja treba kazniti.
Međutim, da Tvoji ljudi, ljudi koji izjavljuju da pripadaju Tebi i da su nosioci Tvoje Radosne vesti, nemaju osećanje za istinu, to me zbunjuje. Zbog toga drhtim. Očajan sam. Kao da se Tvoje Carstvo može izgraditi na laži. Kao da je dozvoljeno na zlo odgovarati zlom.
Bilo bi bolje, Gospode, da priznamo svoja lutanja, da ne maskiramo svoje slabosti, da se oslobodimo svoga stida. Bilo bi bolje da kažemo šta je bilo i šta jeste, da ukorimo one između nas koji lažu.
Ogrešujemo se o pravdu, jer svoje krivice prebacujemo na druge i nismo u stanju da shvatimo da je nešto prešlo naše mogućnosti.
Molim Te, Gospode, za Tvoj narod, za propovednike, za sveštenike, da svi imaju toliko ljubavi za istinu, da ona kroz njih zahvati ceo život, sve odnose, sve ustanove čovečanstva.
Ne odbaci nas Gospode! Nemoj nas ostaviti u našoj nemoći! Amin.
