misaone refleksije
(Amos 4:12)
Pripremi se za susret sa svojim Bogom ti,
dok na zemlji traje još vreme milosti.
Pripremi se danas ti,
jer sutra već može kasno biti.
Na Jagnjetovu gozbu pozvani smo svi,
prinesimo mu stog žrtvu zahvalnosti.
Ukrotimo jezike svoje mi,
jer nas u pakao mogu odvesti.
Budno stražimo stoga mi,
da nas Hristov dolazak ne iznenadi.
I danas je dan kada Gospod dobre glasove šalje,
neka ih naše noge odnesu što dalje.
Javimo svima radosnu vest tu,
da Bog grešnima pruža svoju ruku.
1. Ne posećuj bogosluženja!
2. Ako već ideš, redovno zakašnjavaj!
3. Ako je pretoplo, prehladno, suvo ili kišovito, obavezno to naglašavaj!
4. Kad si na bogosluženju, nastoj da pronalaziš greške!
5. Redovno odbijaj svaki poziv na saradnju!
6. Nikad ne ohrabruj one koji rade. Naprotiv, glasno govori protiv njih!
7. Ako već dođeš na bogosluženje, budi što pasivniji!
8. Kad daješ dobrovoljni prilog, neka to bude najmanji novčić!
9. Prihvataj sve loše što se govori o crkvi, propovedniku, svešteniku i to obavezno prenosi drugima!
10. Budi uvek kiselog lica i nastoj da druge zaraziš svojim raspoloženjem!
Jedan sveštenik je bio poslat od biskupa, da ispita glasine koje su kružile da u ovom gradu deca održavaju bogosluženja. Evo kako je glasio njegov izveštaj...
Sastanci se održavaju u potkrovlju jedne velike kuće u predgrađu Belfasta. Kada sam tu stigao bilo je puno ljudi, među kojima su najbrojnija bila deca. Ljudi su ih jednostavno propuštali napred. U razgovoru sa jednom ženom saznao sam, da se sastanci održavaju svakog dana, već puna dva meseca, počinju u 19.30 a završavaju oko 22. Najstariji vođa ovih sastanaka ima svega 13 godina.
Izbrojao sam tamo 48 dece, koja su stisnuto sedela na podu napred, ozbiljna lica i u tišini. Kada je jedna od sveća sa svećnjaka pala, pravo na dečakovu glavu, niko od njih se na to nije obazirao a dečak je tiho uzeo palu sveću, ponovo je zapalio i stavio na svećnjak.
Bilo je prisutno oko 70-80 odraslih ljudi i oni su uglavnom bili nagurani pozadi. Ove sastanke su vodila deca, glavni je bio dečak od 13 godina, on je otvorio sastanak molitvom: "Pokaži nam svaki naš greh, tako da možemo od njega zatražiti spas od tebe Spasitelju, jer smo robovi satanini, ali ti Isuse, ti nas možeš osloboditi i učiniti zauvek slobodnima. Oslobodi nas okova greha Isuse! Pronikni u svaku našu misao srca, pokaži nam svaku stvar koja nije prijatna tvojim očima! Mi ti se molimo da nas očistiš od svakog greha i grešnih misli."
Onda je ustao dečak, koji je imao oko 12 godina i pokušavao da pročita odeljak iz Matejevog evanđelja. Međutim, dosta se mučio da pravilno izgovori neke duže reči, te je prekinuo čitanje i počeo da govori. "Da li želite večeras biti ispunjeni Svetim Duhom? Okrenite leđa đavolu i priđite Isusu! Pripremite put Gospodnji do vaših srca! Koliko vas živi u paklu i ne oseća se slobodno od đavola! Isus vas zove da mu priđete..."
Ustajali su i drugi dečaci i govorili, molili se... Jedan dečak je ustao sa suzama i rekao, da ako sledeće nedelje njegovi roditelji ne plate stanarinu gazdi, biće isterani na ulicu. Čuvši ovo, deca su počela da prevrću po svojim džepovima i da sakupljaju novac za ovog dečaka, njegova potreba je bila zadovoljena.
Bio sam šokiran kad su devojčice počele da ustaju i mole. Nisam znao šta da radim, pošto naša crkvena tradicija to ne odobrava. Devojčica od 17 godina je zahvaljivala Bogu za spasenje cele svoje porodice i na Božjoj dobroti za nju. Druga, manja devojčica je ustala okrenula se prema svima i rekla glasno: "Ja volim Isusa i ne stidim se da kažem svakome, da je on moj Spasitelj!"
Onda jedna devojčica od možda, 10 godina, u iscepanoj odeći ustala. Bila je ispunjena Svetim Duhom, sa suzama u očima, podigla je svoje ruke i počela da slavi Isusa za spasenje i otkupljenje od greha. Dok je veličala Boga, momentalno je pala velika prisutnost Božja na sve u sali. Neki su pali na svoja kolena i molili, drugi, plakali. Svuda su se čuli vapaji: "Milost, milost Isuse. Ako me ti ne spasiš, ja sam propao." Mnogi drugi su opet jednoglasno pevali, pesmu za pesmom, dok su se suze slivale niz njihova lica...
Bližilo se deset sati. Sve se polako umirivalo a onda iz tišine kao po komandi svi su počeli da pevaju svoju završnu pesmu "ti dušo što spavaš". Posle toga, u tišini su se razišli...
Truba trubi, ponekad i zagudi:
"Budite se braćo, i sestre; ljudi!"
Gospod Isus uskoro stiže,
kraj svega je sve bliže.
Nisam neki pesnik, više stihoklepac.
Molim Gospoda za nebeski konac.
Njegova mreža ljubavi da se zakrpi,
jer završni ulov treba da se sakupi.
Možda i Ti nisi neki pesnik,
zato budi nebeski vesnik.
Objavljuj poruku spasenja,
jer vremena su poslednja.
Možda si Gospodnji radnik,
na Božjoj njivi saradnik.
Onda istraj u duhovnoj setvi,
da se raduješ u završnoj žetvi.
Nije važno u kojoj si vremenskoj zoni,
jer za sve nas nebeski budilnik zvoni.
Da ne bude iznenađenja
- vreme je probuđenja!
Vođa misije za Liberiju, zemlje koja se nalazi u građanskom ratu, koji traje više od 10 godina, kaže da su post i molitva spasila ovu naciju od daljnje agonije. James Cuffee, vođa "Christ Evangelical Fellowship in Liberia", koja broji 2.000 članova je takođe izjavio ispred "Christian Aid Mission" (CAM), da je njegova zemlja pošteđena daljnjeg razaranja, i to kroz zajedničku molitvu, koja je počela početkom ove godine u svim crkvama u zemlji. Crkve su jednodušno molile i postile tri dana, za svoju zemlju.
Prve nedelje posle ovog trodnevnog posta, 75.000 ljudi se okupilo na stadionu u Monrovia (u glavnom gradu) da bi zajedno molili. Došao je i predsednik Charles Taylor, članovi kabineta i strane diplomate.
"Kada je molitva počela, i prisutnost Božja je pala na stadion," Cuffee dalje govori za CAM. "Predsednik je bio duboko taknut, na svom podijumu je pao na kolena, počeo je da traži i moli Boga, ispovedajući i zastupajući sebe i celu naciju. Svi ostali ministri na platformi su ga podržali sa suzama."
Na kraju ove molitve Taylor je ustao i rekao: "Od danas ja više nisam vaš predsednik. Isus je predsednik. Ja sam predao ovu zemlju Isusu."
Tih dana, vladine snage su uspele da na 200 milja severno potpuno potisnu pobunjeničke snage, koje su se nalazile 20 milja od Monrovia.
Isus na jednom mestu kaže da Carstvo nebesko pripada deci, tj. takvima koji su poput dece. "U našoj službi s decom, od 8 do 12 godina starosti, doživeli smo brojna natprirodna iskustva," kaže FCJG Lüdenscheid's, Ulrike Tetzlaff (Nemačka). "Kada smo subotom odlazili da molimo sa decom na naše "brdo molitve", deca su ponekad videla stvari u Duhu koje Biblija opisuje, a za koje ona nikad nisu čula ili pak ne tako detaljno. Na primer, deca bi opisivala "Nebeski Jerusalim", "reku koja izvire u podnožju Božjeg trona". Ponekad su imala određene proročke impulse, spominjući ljude za koje treba da se molimo, neki od njih su bili čak na drugoj strani zemljine kugle. Opisivali su situacije ili probleme sa kojima se ti ljudi suočavaju. Božja prisutnost na sastancima je ponekad bila tako snažna, da se nije moglo stajati, već samo klečati ili ležati," kaže Ulrike. "Sve ove stvari su u svima nama snažno pobudile ljubav prema Isusu i Njegovom vodstvu Svetog Duha, da sa nestrpljenjem očekujemo novi molitveni sastanak. Da li je moguće da su deca stvarno više otvorena za Boga i da bolje čuju glas Svetog Duha, od nas odraslih? Svakako! Jer imaju čist duh, bez predrasuda." (Izvor: FCJG Lüdenscheid Children's & Teenager Ministry)
