• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Ako si hrišćanin, onda tvoj životni prioritet treba da bude, izgradnja i očuvanje tvog ličnog odnosa sa Isusom Hristom. No, veoma često vreme lične pobožnosti, bude prva žrtvovana između svih obaveza jednog prezauzetog dana. Naravno, ponekad je poželjno da molimo "u hodu", ali ovo ne sme da postane naša navika. Svakog dana, svako od nas treba da stane, zaustavi se i "isključi se" iz ovoga sveta, i bude nasamo s Bogom - da govori Njemu i da sluša Njega.

Ovaj tekst će biti od velike pomoći onima koji imaju problema u ovoj oblasti. George Mueller nam daje neke praktične savete, koje nam mogu biti od pomoći u održavanju naše lične svakodnevne pobožnosti. Kako možemo znati volju Božju i želje Božjeg srca, ako se redovno ne sastajemo s Njime i ne dajemo Mu priliku da nam govori? Naša molitva je da ovaj tekst bude od pomoći mnogima. (Melody Green, Last Days Ministries)

Sam Gospod me naučio ovim istinama a sada posle petnaest godina, odlučio sam da to i zapišem. Tokom svih tih godina ja nisam ni jednom izgubio blagoslov ovih lekcija.

PRVI OBROK U DANU

Gospod me naučio da prvi posao, koji treba uraditi u novom danu je da učinim moj duh sretnim. Moja prva briga ne treba da bude razmišljanje na koje načine mogu služiti Gospodu i proslaviti Ga, već kako da moj duh bude u jednom srećnom (blaženom) stanju u Gospodu, moram se pobrinuti za svog unutrašnjeg čoveka. Govoriti, propovedati istinu nevernicima ili služiti drugim hrišćanima, može biti činjeno u pogrešnom duhu, ako moj duh nije srećan u Gospodu. Plodna služba za Gospoda proizilazi prirodno, iz mog svakodnevnog vremena, moje lične pobožnosti, iz mog unutrašnjeg čoveka, koji se svaki dan hrani i jača u Gospodu.

U početku, kada sam shvatio ovu istinu, moja praksa je bila da se pomolim, čim ustanem ujutro i obučem se. Onda sam shvatio da to nije dovoljno, i da najvažnija stvar je da čitam Reč Božju i da razmišljam (meditiram^beleška) nad njom. Na ovaj način moj duh je bio ohrabren, presvedočen, upozoren, pohvaljen i poučen. Ovo svakodnevno provođenje vremena nad stranicama Svetog pisma, otvorilo mi je ulazak u bogato zajedništvo sa Gospodom.

SVAKODNEVNI OBROK

Počnem čitanje od Novog zaveta, svakog dana, rano ujutro. Posle kratke molitve Gospodu, da me blagoslovi Njegovom Rečju, ja počnem da razmišljam o onom šta sam pročitao, o svakom stihu. Ovo činim ne zbog toga da bi nekoga poučio o tome ili da bi sebi spremio propoved, već da bi došao do hrane za moj duh. Rezultat ovakve prakse je uvek, da skoro posle već par minuta, ja bivam oslovljen od Duha Svetog o mom grehu ili ponukan na molitvu za potrebe drugih ili moje lične. Znači, iako lično vreme pobožnosti nisam počeo molitvom, razmišljanje nad Rečju Božjom me uvek samo uvede u nju.

Pošto izlijem svoje srce u molitvi, nastavim svoje razmišljanje nad sledećim stihom ili stihovima iz Reči Božje, dok ponovo ne uđem u spontanu molitvu, za sebe ili druge - kako me k tome sama Reč vodi. Tokom svog ovog vremena, imam na umu samo to da je ovo vreme, kada treba da pružim hranu mojoj vlastitoj duši. Ovakva praksa je rezultirala time, što sam bio naveden na ispovedanje svojih greha, zahvaljivao Bogu i zastupao druge a moj unutrašnji čovek je bivao nahranjen, i neverovatno ojačan a moj dan bi započinjao sa dubokim mirom i svesnošću o Božjoj prisutnosti.

Kasnije tokom dana, Gospod mi je pokazao da hrana koju mi je On pružio ujutro, postaje hrana i za druge, pošto bih to podelio sa drugima kojima je "baš takva reč trebala". Iako, o njima i njihovim problemima nisam uopšte razmišljao tokom svoje lične pobožnosti, jer je moj cilj bio da nahranim svoj duh.

SVARITI OBROK

Volim da sat-dva pre doručka, izađem sa svojom Biblijom napolje i da tamo čitam i meditiram Rečju. Šetam kroz prirodu ili sedim na stepeništu, ako mi je teško hodati. Ova šetnja je ujedno dobra i korisna i za moje telo. Nekad sam vreme provedeno u šetnji smatrao za izgubljeno, ali sada je to za mene veoma korisno i primamljivo, ne samo za moje telo već i za moj duh. Šetati napolju pre doručka, ne mora biti spojeno sa vremenom lične pobožnosti, ali svako treba da radi onako kako mu najviše odgovara.

Prava razlika između moje bivše prakse i sadašnje je u sledećem: Pre sam odlazio na molitvu, čim bih ustao ujutro, i provodio sam vreme na molitvi sve do doručka. Obično sam počinjao sa molitvom, osim ako se moj duh nije osećao spreman na to. Onda bih prvo čitao iz Biblije. Rezultat? Često sam provodio na kolenima pola sata i više, dok stvarno nisam počeo da se molim sa pažnjom, otvorenog i poniznog srca. I često sam se borio sa mislima, s mojim umom, sa svojim pitanjima, više nego što sam se uopšte stvarno molio.

Ovako nešto mi se sada retko dešava. Obuzet sam i vođen istinama iz Reči Božje njima vođen u molitvu i zajedništvo sa Bogom. Počinjem sa Bogom da komuniciram kao sa svojim ocem i prijateljem (ranije sam mislio da toga nisam dostojan) o stvarima koje On donosi pred mene iz svoje Svete Reči. Često sam zapanjen i začuđen da neke istine pre nisam video u Reči, iako sam te stihove pročitao mnogo puta. Niko ih ni nije nikad pokazao ili o njima govorio, ali sada mi sam Bog predočava i otkriva mi nove stvari. Danas sam snažno presvedočen, da je volja Božja za svako Njegove dete, da ono ima svoje vreme lične pobožnosti svakoga dana, da bi zadovoljilo potrebe svog unutrašnjeg čoveka.

HLEB NAŠ SVAKIDAŠNJI

Jedna od elementarnih potreba našeg tela je hrana i naše telo ne može živeti bez nje. Tako to biva i sa našim unutrašnjim čovekom. Šta je to hrana za našeg unutrašnjeg čoveka? To nije molitva, već Reč Božja. I to nije samo jednostavno čitanje Reči Božje - poput tečenja vode iz slavine, već je to razmišljanje i svest o onome šta se čita i primenjivanje pročitanog u svom životu.

Molitva na sate - minute, zahteva koncentraciju i jaku volju, kao i isplanirano vreme dnevnih dužnosti - a prisutna je i opasnost da se sve ovo vremenom svede na formalizam. Najbolje vreme za molitvu je, kada je naš unutrašnji čovek, dotaknut istinama iz Reči Božje. Kada nam nebeski Otac progovori, ohrabri nas, uteši nas, pouči nas, ponizi nas i presvedoči nas. I onda, kada se duhovno osećamo veoma slabi i nespremni za molitvu, mi možemo čitati Reč Božju i meditirati nad pročitanim. Ustvari što smo slabiji to nam treba više ovoga, a ono nas čini spremnima za molitvu.

Lakše je koncentrisati se na molitvu, kada naš um meditira o Reči Božjoj. Naglašam to tako često, jer sam se uverio da ovo funkcioniše na meni. Da, ovo zaista besprekorno funkcioniše i potpuno je promenilo moje zajedništvo sa Gospodom, stoga svakome ovo savetujem. Verujem da mi je Gospod na ovaj način mnogo puta dao snagu i mir za razna teška vremena i kušnje koje su dolazile na mene. Ovakvu ličnu pobožnost praktikujem već 15 godina, svakoga dana i preporučujem je svakome.

Velika je razlika u svakodnevici, kada se dan započne radosnim duhom i nahranjenim unutrašnjim čovekom, nego kada se u dan i dnevne obaveze krene sa nespremnim duhom. Bili spremni ili ne, potrebe, kušnje, problemi će doći, i neće pitati da li ste za njih spremni ili ne.

__________
BELEŠKA: "Meditacija, meditirati (Latinski: meditari) - duboko razmišljanje, duboko se zamisliti, utonuti u misli." dr B. Klaić. RJEČNIK STRANIH RIJEČI. Natrag na tekst.^