Naslovna » Magazin » Arhiva » #13 » ....

Mjedena umivaonica

Vlatko Dir

Stari zavet, njegove zapovesti, propisi i uredbe skupa sa svim događajima su 'slika i senka nebeskih stvari' (Jev. 8:5), to jest 'senka budućih dobara' (Jev. 10:1), a telo su Hristovo (Kol. 2:16-17). Po rečima mnogih Stari zavet je sakriven Novi, a Novi otkriven Stari.

Kada se obratimo Gospodu, pokrivalo koje stoji pri čitanju Starog zaveta se podiže, Hrist ga uklanja (2. Kor. 3:13-16). Tada dobijamo svetlo koje nam daje razumevanje onoga što čitamo (Lk. 24:45) i u stanju smo da 'protumačimo ono što je duhovno' (2. Kor. 2:13), to jest zakon (Rim. 7:14) i kako to Vuk kaže 'duhovne stvari duhovno radimo' (1. Kor. 2:13)! Zato Mojsijevo petoknjižje, ili Toru možemo nazvati: Evanđelje po Mojsiju u pet knjiga.

Hrist i apostoli su to znali (Jn. 5:46; Lk. 24:27; Lk. 24:44), i očigledno smatrali da je ono što je rečeno i napisano bilo upućeno ljudima koji su toga bili svesni, tako da su u većini slučajeva takav pristup podrazumevali bez mnogo dodatnog obrazlaganja. Nama koji danas čitamo Pisma često izmiče pravi smisao (2. Pet. 3:15-16) koji su oni shvatali, jer nam nedostaje temeljito i duboko poznavanje njihovog vremena, običaja i pozadine njihovih verovanja. Ali Bog u svojoj prevelikoj milosti nam umnožava znanje i ovde, onda ponovo daje otkrivenja i razumevanje pružajući nam nadu da će naše poznanje Njegovih promisli i puteva jednom biti potpuno obnovljeno (Dan. 12:4; Isa. 5:13).

Pošto je Biblija prebogata simbolikom i skrivenim značenjima a poruke isprepletane i povlače jedna drugu, svaki dan rada s' Pismom donosi nešto novo. Neka ovaj osvrt na mjedenu umivaonicu (treba: bakarni lavor, ili umivaonik) bude samo skromna smernica i izazov za dalje istraživanje, a Bog neka blagoslovi svaki trud (Priče 14:23).

Mjedena umivaonica - opis:

- Deo opreme Šatora sastanka, 2. Moj. 30:26-28;

- Načinjen od mjedenih (bakarnih) ogledala žena, 2. Moj. 38:8;

- Nalazila se na putu od mjedenog oltara ka svetinji, 2. Moj. 30:18;

- Sveštenici su u njoj prali ruke i noge kada god idu u svetinju i kada se iz nje vraćaju, 2. Moj. 30:19-20. Koliko god puta da su ulazili ili izlazili, morali su to da čine pod pretnjom smrti, 2. Moj. 30:20-21;

- Dok su se prali vodom istovremeno su se ogledali, 2. Moj. 38:8.

Kratko tumačenje:

1.) Mi smo kraljevsko sveštenstvo, 1. Pet. 2:9.

2.) Šator od sastanka (2. Moj. 24:10; 2. Moj. 25:8-9; Jev. 8:5; Jev. 9:1; Jev. 9:6; Jev. 9: 24) nas nešto uči o našem svakodnevnom iskustvu sa Bogom - kako da ga tražimo, kako da izađemo pred njegovo lice (Ps. 105:4; 2. Moj. 33:7; Jev. 13:13; Isa. 55:6; Mt. 7:7-8; Isa. 1:12).

3.) Mjedena umivaonica - lavor je deo našeg svakodnevnog iskustva na putu od oltara ka svetinji i nazad (2. Moj. 30:18-21; Jev. 8:5; 1. Kor. 2:13). Načinjena je od bakra (2. Moj. 30:18) kao i sve ostalo u dvorištu, iste boje kao i naši gresi - crvene (Isa. 1:18), bavi se očišćenjem (Jev. 10:22, 2. Kor. 7:1), dakle posredno i pokajanjem.

4.) Put je način na koji nešto činimo (Ps. 1:1, 6; Priče 4:11-19...). Noge su naši stavovi i ideje koje nas nose bilo našim ili Božjim putevima (Isa. 53:6; 55:7...).

5.) Na našim životnim putevima, čak i u službi Bogu i bližnjima mi smo u prilici da uprljamo svoje ruke - svoja dela (Isa. 1:11-17; Jak. 4:8), ili noge - svoj hod sa Bogom (Isa. 59:7; Jn. 13:; Jn. 13:5-10; Jn. 13:12-17).

6.) Potrebno je da ih peremo svakodnevno (2. Moj. 30:19-20; Ps. 26:6; Ps. 73:13; Ps. 24:4; Jev. 9:6, 'svagda'); to je samoispitivanje pred ogledalom Božje Reči (2. Moj. 38:8; Jak. 1:23-24) i pranje svake mrlje rečju Božjom (2. Moj. 40:30-31; Ef. 5:26-27).

7.) Ako to ne činimo navlačimo na sebe teške posledice, bez obzira kakve smo žrtve prethodno podneli ili ma kako blisku zajednicu sa Bogom prethodno imali (2. Moj. 30:21; 1. Kor. 11:27-30!).

8.) Dakle, u svetinju ne smemo ući nečisti i jesti sa Božje trpeze (1. Moj. 35:2-4; 2. Moj. 40:12; 4 Moj. 9:10-13; 1. Kor. 11:18-34), jer sud sebi jedemo i pijemo.

9.) Pavle u 1. Kor. 11:18 i dalje govori o umivaonici ( lavoru) i šatoru sastanka. Pranje nogu i ruku je prethodilo večeri (Jn. 13:5-10; 1. Kor. 11:8), baš kao i ulasku u svetinju i prilaženju oltaru od koga se jelo (3. Moj. 6:26; Jev. 13:10). U dvanaestoj glavi prelazi na darove.

10.) Pranje nogu i ruku (Jn. 13:5-17), kao i jedenje i pijenje u 1. Kor. 11 u svetlu ovog uvida se jasno pokazuju kao duhovne radnje, koje su od suštinske važnosti na putu spasenja.

Duhovna umivaonica, ili nogopranje - primena:

Prilikom Pashalne večere, a neposredno pred raspeće, Isus je kao i mnogo puta pre toga iskoristio stvarnu životnu situaciju, da bi uputio duhovnu pouku ili ispravno tumačenje Božje reči. Jovan se očigledno nije bavio detaljima smatrajući da čitaoci nesumnjivo poznaju Pismo i jevrejske običaje u vezi sa Pashom. Stoga, događaji koji su prethodili nogopranju, onako kako je opisano u Jn. 13:5-17, su izvesno išli ovako:

- učenici, budući da su bili siromašni i putnici iz daleka, su se okupali i uronili u "mikve" u nekom od javnih kupatila u Jerusalimu, da bi po Mojsijevom zakonu mogli da jedu Pashu (4. Moj. 9:10-13).

- na putu prema sobi u kojoj je trebalo da bude večera upraljali su noge; ko je bio u Izraelu i video uske uličice u starim delovima gradova, po kojima zajedno sa ljudima prolaze magarci, konji i kamile prljajući za sobom, će lako razumeti kako je u sandalama teško stići čistih nogu na odredište.

- prva stvar koju su Jevreji činili svojim gostima i onima koji su dolazili spolja, a koja se smatrala osnovnim znakom gostoprimstva i dobrodošlice je bilo oprati im noge (1. Moj. 18:4; Lk. 7:44); to je bio posao najnižeg sluge u domaćinstvu, ili roba; zato učenici to nisu uradili jedni drugima.

- Isus, znajući sve ovo, za vreme ritualnog pranja ruku koje je deo pashalnog obeda, a kao domaćin večere, uzima umivaonicu i duboko se ponizivši pored ruku pere učenicima i noge (Jn. 13:4-5; 2. Moj. 29:4; Jev. 10:22) dajući time kako Pashi, tako i nogopranju jedan potpuno novi smisao (Jn. 13:7).

- prema zavetu sa Sinaja sveštenici su sami sebi prali ruke i noge (2. Moj. 30:19-20); kada je Hrist došao poučio nas je da smo mi dužni, da to činimo jedni drugima (Jn. 13:14) po ugledu na Njega (Jn. 13:15).

- prati noge drugome zapravo znači poniziti se pred bližnjim i ukazati mu na svaki trag nečistote koji bi mogao da se pokaže u njegovim, njenim stavovima ili pomislima (Gal. 6:1) koje je nekako zadobio čak možda i na putu u zajednicu ili iz nje (seti se korintske crkve, oni nisu ništa sagrešili delom, ali su svojim stavom tolerisali greh - 1. Kor. 5; Rim. 1:32; Gal. 2:11-14).

- drugim rečima, prati noge jedan drugome je ukazati kroz Božju reč i na tajne pogreške za nas nevidljive, neupadljive, ili koje mi iz ovih i onih razloga previđamo (Ps. 19:12); jer kada se kao kraljevsko sveštenstvo (1. Pet. 2:9) peremo u mjedenoj umivaonici, mi peremo samo svoje lice - ono što se vidi, naličje nam pere naš brat, sestra - ono što ne vidimo mi imamo odgovornost pred Bogom jedni za druge, potrebni smo jedan drugome, mi ne možemo jedan bez drugoga!

- svaka nečistota nas može skupo stajati, jer pred Božje lice ne možemo stupiti nečisti, posledice su pogubne! (Jev. 4:16; Jev. 10:22; Otk. 21:27; Isa. 35:8; 1. Moj. 35:1-5; 1. Kor. 11:29; 2. Moj. 30:21).

- mi nismo u situaciji da biramo, da li će nam neko oprati noge ili ne: 'ako te ne operem, nemaš udela sa mnom' (Jn. 13:8), jer koji gleda ko je ko 'jer ...ne pravi razliku između tela Gospodnjeg' (1. Kor. 11:29; 1. Kor. 12:27; Ef. 4:16; 1. Kor. 12:25!); to može biti najmanja osoba u zajednici (1. Kor. 11:22; Lk. 7:39); ali možemo se učiti da kada peremo noge jedan drugome ne lomimo i ne kidamo noge jedan drugome (Zah. 11:16), već u ljubavi i poniznosti (Gal. 6:1) ih peremo svojim suzama i kosom svojom otiremo (Lk. 7:38). Posmatrajući sa druge strane, naš stav treba da bude: 'Neka me bije pravednik, to je milost; neka me kara, to je ulje za glavu moju; glava moja neće odbaciti, ako će i više...' (Ps. 141:5), ili kako jevrejska tradicija razume i tumači ovaj stih: 'neka me pravednik udari nežno i ukori, neka njihovo dragoceno ulje ne razbije moju glavu...'.

Zaključak:

Znajući ovo možemo da sagledamo iz drugog ugla i bolje razumemo o čemu Pavle govori u 1. Kor. 11:17-34 i zašto posle jedanaeste glave Prve Korinćanima slede 12., 13. i 14. glava. One sve zajedno govore o duhovnom Šatoru sastanka, to jest kako da tražimo Gospoda i kako da mu priđemo - o nogopranju i večeri Gospodnjoj.

Prema tome, mjedena umivaonica nas uči o vrednostima pravog nogopranja, koje su priprema naših srca i savesti u službi ljubavi bližnjima. Ono prethodi duhovnoj gozbi - večeri Gospodnjoj, našoj gozbi zajedništva i ljubavi sa svevišnjim Bogom i Spasiteljem u duhu i istini.

Ako ovo znamo, blago nama ako i izvršujemo! (Jn. 13:17)

"Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su."
- Jovan 6:63

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 63
Ukupno: 2384883
Generisano za: 0.003''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/013/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.