Naslovna » Magazin » Arhiva » #9 » ....

Moj prijatelj alkohol

Dana Zubčak
Još za vreme studija sam upoznala sladak uticaj alkohola. Pružao mi je to, što sam od života uzaludno očekivala - osećaj sreće, spokojnosti i samopouzdanja. Svaki čovek ima potrebu za unutrašnjim mirom. A ja sam sama sebe lagala misleći, da sve to imam. A ipak mi je nešto nedostajalo. To NEŠTO sam našla i shvatila tek tada, kad od života nisam očekivala ništa drugo osim smrti.

Počeci

Izrasla sam u mlakoj hrišćanskoj porodici. Vera u Boga nije dosezala moje srce, a tako sam i živela. Kada sam se posle studija udala i kada su došla deca, uopšte ih nisam vodila ka Bogu. Tada sam već hrišćanstvo smatrala za praznoverje i plod ljudske fantazije.

Brak mi nije uspeo i ja sam se ponovo setila na "predivan" uticaj alkohola. On je postepeno postao moj "muž" i najverniji prijatelj. Niko nije znao za moj hobi, a meni je bilo super. Ispočetka mi je stvarno pružao mnoge dobre stvari. Međutim, upravo u tome i jeste strašan učinak svake droge. Polako, sasvim polako osvoji čoveka, neprimetno ga okuje svojim okovima i napravi od njega svog roba. Veštački sam sebi "tkala" sreću i ni na kraj pameti mi nije bilo, da ustvari odgajam neizlečivu bolest duše, koja će od mog života napraviti pakao. Ovaj pakao sam preživljavala više od dvadeset godina.

Pakao na zemlji

Moji bračni problemi postajali su sve veći i veći. Došao je razvod. Oduzimaju mi decu. To je najveća tragedija što mi se dogodila. Nastaje velika zategnutost na poslu. Rešavam to skitanjem po raznim kafanama. Nije mi više važno. Pet puta sam prošla tretman za odvikavanje od alkohola, poslednji put 1985. godine. Ni jedan nije uspeo. Stigla sam i u zatvor, nalazila sam se na samom dnu života. Ostao mi je jedini drugar - alkohol. Već sam pila sve što bi i zamirisalo na alkohol. Uspostavila sam poznanstva sa sumnjivim ljudima. Trebali su mi zbog kupovine alkohola. Promenila sam već mnogo radnih mesta, ali svuda stvaram samo probleme, jer ne mogu da se koncentrišem na posao. Nemam više ni kuće, skitam se gladna, prljava i otrcana. Moji najbliži više i ne znaju da li sam živa. Slučajni prolaznici me tuku, jedva ostajem živa. Jako sam bolesna, prolazim iz depresije u depresiju, plašim se ljudi - plašim se svega. Pitanje je dana kad će mi otkazati jetra. Znam to, ali ipak i dalje pijem. Više ne mogu bez alkohola. Najgore je ustvari to što ne mogu da umirim sopstvenu savest. Pomisao na moju decu me peče kao živa rana. Ne, ne smem biti ni za trenutak trezna, jer to neću izdržati. Bolest duše lečim sa pićem. Čestiti ljudi okreću glavu od mene. I ja njih izbegavam, jer odavno znam da više ne pripadam među njih. Postajem predmet podsmeha...

Plamičak nade

U međuvremenu srećem muškarca, koji se ženi sa mnom, iako on nije pijanica. Više od pet godina se trudi oko mene da me izvuče iz blata. Traži me po kafanama celog kraja, vodi me kući, opere me, sprema mi večeru. To je stvarno neshvatljivo. Uprkos svemu tome, ja i dalje, ponovo i ponovo bežim od njega. Sada već imam dom, ali je moja želja za alkoholom sve veća i veća.

Moja ćerka, koja je odrasla kraj mojih roditelja, spoznala je tokom studija, da je Isus Hrist put, istina i život. Potražila me je. Došla je da mi kaže, da me Bog može izvući iz svega ovoga, ali ja se tome smejem. Ne verujem. Jednom prilikom mi je donela knjigu "Bog je nada za alkoholičara" od isceljenog alkoholičara Džeri Dana. Pročitala sam je, i nisam mogla da se načudim: šta su sve ljudi sposobni da urade za svoju popularnost. Ne verujem ni reči! To jednostavno nije moguće!

Jednom je moj muž otišao u noćnu smenu. Šetala sam gore-dole po stanu i razmišljala šta da uradim, da bi došla do pića. Tišinu u stanu je odjednom prekinuo jak glas: "Dana!" U toj jednoj jedinoj reči sam osetila sve: ljubav, bes, brigu i strah za mene, pretnju i nemoć. Još i danas odzvanja duboko u meni. U tom momentu nisam shvatila da me poziva Bog. Htela sam da pijem, ali više nisam mogla. Ostala sam trezna i nesrećna.

Izbavljenje

Nedelju dana kasnije spremala sam ručak. Iz ruku mi je ispao lonac, i ja sam opsovala Boga. Odjednom, sasvim neshvatljivo, padam na kolena. Shvatam da je Bog sa mnom, voli me i želi da mi pomogne. Tu je pored mene - i stvaran je. Zaplakala sam. Iznela sam pred Njega svu prljavštinu tih beskrajnih i strašnih dvadeset godina. Dugo je to trajalo. Kad sam pole toga ustala, bilo je prelepo. Posle dugih godina tame i patnje obuzeo me je neshvatljiv mir. Bog je pored mene!

Tada još nisam znala da je to bilo pokajanje. Bila sam kao odojče koje ništa ne zna o Bogu. Prvi put sam uzela Bibliju u ruke. Javila se neutoljiva glad za Bogom. Počela sam prosto da "gutam" Bibliju i svu hrišćansku literaturu. Htela sam da znam sve o mom dragom Spasitelju, koji je iz temelja promenio moj život. Bog mi je stvarno mnogo oprostio. Nakon jedne nedelje stiže pismo sa obaveštenjem da sam dobila posao, koji najviše volim - da učim decu. Ne verujem sopstvenim očima. Još i danas nije mi jasno, čijim posredništvom mi je Bog poklonio ovaj posao. Prve dve godine sam putovala na posao 60 kilometara. To mi uopšte nije smetalo. To su najlepše godine mog života. Ne mogu da se nasitim dečjih pogleda.

Novi život

Od trenutka pokajanja alkohol mi više nije potreban. Jednostavno više ne pijem. Nikad nisam ni pomislila da bih mogla ostaviti piće. Bila sam suviše slaba. To me je Bog iscelio. Kad je Gospod Isus ušao u moje srce, jednostavno mi piće više nije bilo potrebno. Nisam imala ni kušnje i verujem da ih neće ni biti.

Međutim, nisam ostavila duvan. Godinama sam pušač. Svesna sam, da je pušenje greh protiv Boga i znam da mu robujem, ali nemam snage da ga ostavim. Koliko prijatnih razgovora sam prekinula, jer sam morala da "zapalim"! Molim Boga da me oslobodi pušenja, jer sama to nisam u stanju. Jednog jutra se budim bez želje za cigarom. Od tada više nisam pušač. Nije mi trebao nikakav tretman za odvikavanje, žvake, semenke ili slične stvari da bih prebrodila krizu. Krize uopšte nije bilo.

To je stvarno čudesno, što se Bog zainteresovao za takvog čoveka kao što sam ja. Poklonio mi je veru i život sa Njime. Popravio je i moj odnos sa decom i roditeljima. Živim sa mužem, koji me je neobjašnjivo čuvao. Često se noću budim i ne mogu da spavam, ali ne zbog griže savesti. Moji gresi su ostali na krstu. Budim se, jer sam srećna što me Gospod toliko ljubi i što mogu živeti koristan život. Svakom želim, da spozna ovu predivnu Božju ljubav, koja izbavlja iz svakog ponora. Jer samo u Isusu Hristu je mir duši mojoj.

Moj život, kao i život drugih hrišćana, nije jednostavan. Svakodnevno moram da se borim sa raznim iskušenjima i preprekama. U svetu punom zamki i prevara nije jednostavno pripadati Bogu i živeti čisto. Ko želi da pripada Bogu, mora da mu pripada celom dušom, celim srcem i celom mišlju. Kad se pouzdajemo u Boga, ne možemo ga negirati i sramotiti i razgovori o Njemu neće biti samo crkvena tema.

Ako Ga smatramo za centar životnih dešavanja i siguran temelj od koga zavisi sve u našim životima On će biti sa nama, On će nas paziti, čuvati da nam negde noga ne sklizne. Daće nam stvarnu ljubav i mir, i daće nam stvarne prijatelje i sreću, za kojom svi težimo.

Priložio: Milijašević Branko.
"Ne uznemiruju me ona biblijska mesta koje ne razumem, već ona koje razumem, a ne živim po njima."
- Mark Twain

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2147
Ukupno: 2447853
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/009/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.